Порекло презимена, село Превлака (Цетиње)

8. јул 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Превлака, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Она је типично пријезерско насеље. Налази се на истоименом полуострву, тј. на правцу Друшића према Скадарском језеру, а раздвајају их Васки луг и Ћескота. Зими, када језеро нарасте, насеље поприма прави острвски положај, док се љети од друшићке Стране y насеље прелази преко премошћеног тјеснаца званог Ћескота. Већи источни дио Превлаке је брдовит и над језером окомит, док је западни доста уравњен и отворен према току Р. Црнојевића. Подножјем првог дијела, наиме (Пејака, Рањске главице и Плијешца), простире се Превлачко „поље”, y чијем се средишњем дијелу налази истоимена пећина. И док другим нижим дијелом насеље излази на ток Р. Црнојевића, дотле је Рањским Ждријелом повезано и са другом обалом, гдје се налази познати цеклински риболов Рањ. Преко њега Превлака одржава везе са Цеклинским пољем, Додошима, Жабљаком и другим насељима. Око Превлаке се ређају читави лушки (залужени) комплекси које зими плави језеро, а љети се претварају у заглибљене површине прекривене лопухом и трском. Граница атара са сјевера почиње Од Базагура ·и води рјечицом Каруч преко Малог провоза, а затим рјечицом Каратуном до ушћа у Р. Црнојевића. Одатле се наставља Р. Црнојевића од Орлије па даље обалом поред Злогоре, Ћескоте, Широког брода и Сенезе до на Базагур.

У том оквиру атар, чија је дужина (01) 2,1 и ширина (З-И) 2,4 km, захвата површину од 504 ха, односно око 5 5 км2. Средина села је на висини од 25 m.

Историјат.

Превлака је свакако старо насеље. Полазећи од увјерљиве претпоставке да је у средњем вијеку Скадарско језеро било са знатно нижим нивоом од данашњег и да су тада неплављене или мање плављене плодне површине чиниле добру основу територијалног језгра старе Зете, о чему свједоче остаци старих утврђења, кућишта, манастира и цркава, логично је сматрати да је и на Превлаци, због њеног повољног положаја, било веће насеље. Што је оно по турским дефтерима из 1521. и 1523. године имало само 8, односно 6 кућа, разлог је свакако y томе што се пред Турцима, тј. падом Зете, становништво овдашњих крајева склањало према теже приступачним подручјима у залеђу. При том да подсјетимо на чињеницу да је по првом дефтеру насеље Одрин на Недалекој, истоименој гори имало 6 кућа, а да се у другом дефтеру не под миње, као и то да је према истом дефтеру, такође недалеки маиастир „Коми пречисте одсјеком годишње” плаћао 240 акчи. Старински остаци навели су Јовићевића на закључак „да је у Превлаци постојало село од старине“. Истичући да је оно доласком Турака и њиховом приграничном близином „као и остала села запушћело“ и да се овдје тада „тешко било населити”, он констатује да су Цеклињани ту најприје зими напасали стоку, „Гдје су више пута од Турака били нападани”, а затим кад „Турци најпослије устукнуше, цеклињани се стално населише овдје. То је било у другој половини 18. вијека“. Почетком 17. вијека, међутим, Болица наводи да је село имало 30 домова и 66 војника, а два вијека касније дипрс и Сомијер казују исти број домова. Године 1865. Превлака је имала 25 д., а 1903. 50. Припадала је цеклинској капетанији.

Јовићевић је 1906. године у селу евидентирао 27 д., а 1925. било их је 31 са 124 становника. На затим: 1948 (39:183), 1953 (34:176), 1961 (38 :170) и 1971 (36 : 102). Састав домаћинстава према броју чланова y задња два пописа био·је: са 1 (0 :7), са 2 (7 : 13), са 3–5 (21:13), са 6-8 (8 :3) и са 8–10 (2 :0). Истовремене промјене y главним групама старосно–полне структуре показују подаци у првој је било 61:28 (ж.34 : 15), у другој 38:39 (ж. 40:21) и у трећој 26:35 (ж. 14 :19) лица.

Структура становништва.

Према образовним обиљежјима мјештани су били: без школе 55:50 (ж. 39:36), са четворогодишњом 76:28 (ж. 30 : 10), са осмогодишњом 5:7 (ж. 0 : 2), са средњом 2 : 1, квалификовани радници (1 :0), а неписмених је било 42:39 (ж. 32:31).

С друге стране, посједовна и доходовна структура домаћинстава у истом периоду изгледала је овако: без земље (1:2), до 2ха (32:29), са 2–5 (2 :4), са 5–8 (3 :1), Односно пољопривредних 30:22, мјешовитих 6:3 и непољопривредних 2:11.

У 1953. години 75 активних издржавало је 94 особе; у пољопривреди 64:75, а са личним примањима било је 7 лица. Тај однос се за наредна два пописа измијенио овако: активних је било 48 :30, издржаваних 108:61; y пољопривреди 44:29 и 84:48 и са личним примањима 14 : 11 лица.

Тип села.

Превлака је збијено насеље. Састоји се из три дијела: главнине села, зване При страни са 28, У дно поља са 3 и За црквом са 8 кућа. Први се пружа подгорином Плијешца од Васког до Рањског Ждријела, а друга два, како прикладно каже Јовићевић, „у низоравни“ – западно од прве. Средња удаљеност кућа од средишта насеља је око 200 m. Насељу је најближи пут Цетиње — Титоград; Од првог града удаљено је 28, а од другог 30 km. На тај пут насеље преко Друшића излази краком дугим 5 km. За развој насеља посебни значај су имали и имају ријека и варошица Ријека Црнојевића. Ријеком је од насеља до варошице 5, а поменутим путем 12 km. У истом смислу значајно је и то што је Превлака Од главних воденица читавог овог краја, које су се налазиле y Посељанима, 4 воденим путем удаљена 2 km.

У селу је 13 приземних кућа, а 26 на изби. Све су пол тигленим кровом; 5 дашчани плафон имају 24, малтерисани 5, а без њега је 11 кућа.

У периоду 1918—41. преправке и доградња вршене су на 10, а послије 1945. на 13 кућа. У селу је пописано 36 станова са 1441 m2, од којих су 12 из првог, 12 из другог, 7 из трећег и 4 из четвртог периода. Тада је у 14 станова било огњиште. Према врсти су: 22 једнособна, 12 посебних соба и 2 двособна; сви су били настањени.

Становништво.

У селу живе:

-Ражнатовићи (10 д.),

-Пејовићи (16),

-Јовићевићи (3),

-Бушковићи (1) и:

-Газиводе (1).

Послије 1945. иселило се 95 мјештана, од којих, укључујући. и њихове породице, повремено долази 55. Највише исељених живи на Цетињу, Титограду, Никшићу, Р. Црнојевића и Котору. У Војводину је колонизовано 1 д. Раније је на рад у друге земље ишло 10 мјештана; данас ван свог мјеста ради 7 лица.

Воде.

Село има двије заједничке воде и двије новије, приватне бистијерне. Прве су Васки уба, изграђен у истоименом „долу“ прије око 250 година, и поменута Превлачка пећина.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Превлака је у извјесној мјери специфично насеље. Прије свега због густе насељености на релативно малој „острвској“ површини овдје је практично сваки педаљ земље узрађен и обрађен. Узрађен тамо гдје је путем подзиђивања било могуће увећати и од ерозије штитити зиратне површине, а обрађен тако како би се са малих површина добило што више рода. Стога су кукуруз и винова лоза имали примат. За ливаде је остајало сразмјерно најмање простора. Поред осталог и због тога што се за стоку могла користити и лушка вегетација, као и испаше на Одринској гори. До одринске испаше стоку су пребацивали чуновима. Половина Одринске горе била је превлачка. На њој су имали своје посједе, али испаша је практично била заједничка. Овдје и нема пашњака за кошење, већ је трава горска и камењарска, док је нискогорица више коришћена за брст, него за листобер. Одринска гора је, иначе, као садашње острво, некада очигледно била знатно насељена. Види се то и по бројним кућиштима и великим зидинама. Тако је свакако било још y средњем вијеку. Плитке, окоострвске површине биле су тада неплављене или незнатно плављене, те самим тим веома плодне. Слично је било и са већим површинама око Превлаке. Елезовића луг, Вукотића локва, Ћулотак, Вељи жар, Омеров луг, Резовац, Врбице и др. били су копно са великим имањима, а сада је све то под водом.

И док се старо село Одрин расељавало, највјероватније по околним селима (Додошима, Жабљаку, Врањини), дотле је превлака „опстала“ око свог „поља“ у селу, рекомпензирано се држећи риболова. Ово нарочито од средине 18. вијека, послије оснивања цеклинских риболова као колективне, племенске својине. У њима је Превлака због свог положаја и поменутог риболова Рањ имала истакнуту улогу, и то како y њиховом чувању и Одржавању, тако и y самом улову и диоби рибе.

Слично Додошима и Превлака има главне и споредне пристане. Главни је Рањ (у подножју Рањске главице), а значајни су и Васки луг и Црни брод, док спореднију улогу има пристан Под рупе. Поред погодног пристана, на Рању су и рибарске куће, намијењене спремању и сушењу рибе и остави риболовног прибора. Сем њих као специфичних помоћних објеката, y селу су поред кућа, посебно оних које нијесу на изби, обично у саставу дворишта и обора, други објекти, који су по функцији и физиономији истоврсни са онима у другим селима. Разлика је једино у томе што овдје није било могуће држати ситну стоку у већем броју, па су штале углавном прилагодиво грађене за говеда. Као мање типично сточарско село, потребе за месом надокнађивало је свињогојство, за чији су смјештај прављени посебни мали објекти. А саме куће су овдје, особито „двобојне“ – највећим дијелом грађене у чврстој конструкцији и са тарацама, доста изгледне.

Увођењем електричног освјетљења 1970. год. и садашњим довршавањем поменутог друшићког крака пута до Краја села, Превлака је стекла основу за убрзано побољшање стандарда. С прољећа 1973. год. у њој је у употреби било 10 електричних шпорета, 12 фрижидера, 3 телевизора, 17 радио–пријемника (19 транзистора и 8 грамофона). Исто тако, крупне су промјене у опреми кућа, њиховом унутрашњем изгледу и хигијени.

Будући без своје планине, Превлачани су љети другима давали току на чување. Таквих је уочи задњег рата било 15 д. а послије 1945. год. тај број се смањио са 10 на 4 у 1971. години и сада на 1 д. Давали су је Кучима, а с јесени у Микулиће и Прекорницу.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.