Порекло становништва села Обзовица, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Налази се у брдовито-доловитом крају који се простире поред и недалеко од пута Цетиње—Будва. Од првог града је удаљена око 12, а од другог око 26 km. Захвата простор између Пачарађа, Богута, Прекорнице и Врела. Преко ње су водили попречни путеви од средишта Љуботиња ка Конаку и Ловћену. Од Цеклина и љуботињских средишњих села одвајају је Цеклинштак и Вирањ. Граница његовог атара почиње са истока у близини раскрснице путева Цетиње – Будва – Вишњица па ка југозападу води преко Сеоштина и Ђурђева ждријела на Козарев врх, а одатле ка сјевероистоку право на Цер, гдје прелази пут Будва—Цетиње; даље се за око 300 m наставља клинасто, па се спушта југоисточно ка Међубреговима и затим право на пут Цетиње—Вишњица до поменуте раскрснице. У том оквиру он је дуг (СЗ–ЈИ) 1 km, широк (CИ—JЗ) 0,8 km и захвата површину Од 1,07 km2. Taj простор је разбијен валама, доловима и рупама, које су растављене брдским странама, косама и главицама. Насеље је (код цркве) на висини од 820 m.
Историјат.
Обзовица је релативно младо насеље. Стално се почела насељавати другом половином 19. вијека, а село је постало од села из Вирањске рупе, дакле намножавањем становништва. Прије тога до средине 18. вијека она је била „велика цеклинска комуница, гдје су Цеклињани љети са стоком издизали”. Међутим, у вријеме ширења Цеклињана према Скадарском језеру, постепено су као „непогодније земљиште“ напустили Обзовицу, након чега су почели да је користе Љуботињани, у првом реду Богућани, који су је, будући природно упућени на њу, почели стално насељавати. На тај начин је раније договорено катунарско подручје временом претворено у стално насеље.
Обзовица је тек 1948. године статистички издвојена као посебно насеље. Отуда ни 1906. (код Јовићевића) ни 1925. год. (у Речнику места) о њој не налазимо посебне податке. Јовићевић, додуше, назначава да се „Пачарађи, Ковачева кућишта, Ћукача и Обзовица налазе у Обзовици и припадају Богутима”, као и то да се Глухи До и Буковик налазе y Обзовици а припадају Прекорници. За прва четири засеока забиљежио је да су имала 25, за друга два 14 домова. Пописом из 1925. год. Обзовица је припојена Прекорници. А према новијим пописима имала је: 1948 (10 домаћинстава: 33 становника), 1953 (9:40), 1961 (10:36) и 1971 (8:22). Састав домаћинстава према броју чланова у задња два пописа био је: са 1 (2:2), са 2 (3:2), са 3–5 (3:4), са 5 и више (2:0).
Истовремене промјене y главним групама старосно—полне структуре показују наредни подаци: y првој 15 : 6 (ж. 8:1), у другој 16 : 10 (ж. 9 :7) и y трећој 5:6 (ж. 3:3).
Структура становништва.
А образовна обиљежја мјештана била су: без школе 0:9 (ж. 8:7), са четворогодишњом 19:4 (ж. 9:1), са осмогодишњом 1:4 (ж. 0 : 1), са средњом 0:1, са вишом 0:1, квалификованих радника 0:1 и неписмених 0:6 (ж. 7:1).
Посједовна структура домаћинстава се истовремено промијенила овако: без земље (1:1), са 2ха (4:7) и са 2—5 (5:0), односно пољопривредних 2:2, мјешовитих 7:2 и непољопривредних 1:4.
У 1953. год. 15 активних издржавало је 21 лице; у пољопривреди 10:5, а са личним примањима биле су 4 особе. За наредна два пописа тај однос се измијенио овако: активних је било 10:7, издржаваних 21:11, у пољопривреди 5:4 и 3:4, а са личним примањима 5 :4 лица.
Тип села.
Усљед топографских чинилаца Обзовица је разбијено насеље. Потезом од Врела ређају се засеоци: Пољана (2 куће), Радова продо (2), Вјетерна главица (3), Макљен (3), Кривосуд (1) и На студеном (2). Раздаљина међу засеоцима је око 300 m. Приземних кућа је 6, на изби 6 и 1 двоспратна; под тигленим кровом је 11, а под сламеним 2; са дашчаним плафоном је 6, са малтерисаним 4 и без плафона 3. У периоду 1918—41, унутрашње преправке вршене су на 2, а послије 1945. На 3 куће. Овдје је пописано 11 станова са 513 m2, 0д којих су 4 из првог, 3 из другог и 4 из трећег периода. Према врсти су: 8 једнособних и гарсоњера, 2 двособна и 1 четворособни, а према коришћењу – 2 за одмор и рекреацију, 1 напуштен за дуже вријеме и 2 настањене пословне просторије.
Воде.
У селу постоје 3 живе воде. У новије вријеме је почело увођење воде са цетињског водовода. У Радовој продоли налази се убао, дубок само 1 m, који не пресушује. У сеоској је својини, изграђен је 1870. год. У Макљену је ублић зван Магарчица, а на Студенцу је истоимена вода, изграђена прије око 200 година. Ту су и корита за напојницу; некад се ту појило и по више од 5.000 грла стоке. Овдје се под Обзовичким Ждријелом спајају два водовода – ту је резервоар (145 m3) од кога према Цетињу води један водовод. Један водовод до поменутог Ждријела воци из Овточића (Црмнице) дужином од око 20 km (изграђен је 1938/39), а други од Грохота, дуг око 300 m, (изграђен је 1902. године). Од Обзовичана само су 2 д. увела воду y кућу.
Станoвништво.
У селу данас стално живи 6 домаћинстава, и то:
-Пејаковићи (2) и:
-Марковићи, Ћупићи, Ђурашевићи и Дрецуни по 1.
Послије 1945. год. иселило се 35 лица. Повремено долази 11 д. Тако, на примјер, у постојеће 3 куће у Макљену долазе 3 д. из Цетиња (Беладе, Пејаковићи и Ратковићи). Исто је и са кућом y Кривосуду. Власници кућа у селу што их повремено користе изградили су 5 кућа (у Цетињу 4 и у Будви 1).
У Војводину су била колонизована 2 д., али су се вратила. У селу живе 3 дневна мигранта. Раније je на рад y Америку ишло 7 мјештана.
Занимање становништва и остали подаци о селу.
Поменули смо да је Обзовица прије сталног насељавања била богутска планина. Ту су били бројни торови са стоком. Стоку су због прехране задржавали овдје и зими. Богутско–прекорничка планина захватала је велики простор – све до Коња градњанскога, до црмничке и брајићке границе и до Врела. У Врелима су чак појили стоку, и на то су имали право. Прије више од 150 година пола Обзовице је било цеклинско, па су то од њих купили Љуботињани. Углавном до 1912. год. су сви заједно чували стоку y планини, иако су знали чије је што.
Већ послије првог свјетског рата заједништво у испаши се промијенило, тако да је свако на свом дијелу чувао стоку. Братственичку солидарност тога времена ваљано илуструје и овај примјер. Саво Ников Дрецун је погинувши на Брегалници оставио породицу од 10 чланова (седморо дјеце, оца, мајку и жену). Најстарије дијете имало је 13, а најмлађе 1 годину. Ради испомагања поредици из Богута је долазило по 30 Дрецуна да окопава кукуруз, да посијече лист, да га снесе и садјене итд. У свакој сличној инокоштини братственици су били од помоћи. Послије сахране појединаца по пола године се y селу није могла чути пјесма или заиграти коло. Карактеристичан је и други примјер солидарности у селу и племену. Сеоска црква у Кривосуду, изграђена 1904. године, подигнута је иницијативом и уз помоћ Њуботињана, који су тада радили у Америци. Помоћ су пружили и емигранти који су се нашли у прилога исписана су у цркви. До задњег рата код ње се на свечаност за Васиљев дан купило по 1500 душа.
Обзовичани су највише трговали у Цетињу, Будви и Р. Црнојевића. У погледу трговине преко границе унеколико су били што и Његушани. И овдје се, поред трговине, шверцовало преко аустријске границе (кафом, шећером, дуваном, па чак и воловима и свињама). Бивало је случајева да приморци на Р. Црнојевића купе и по 50 волова и другу стоку, па да онда ангажују сељаке из приграничне зоне да им је кроз брда и шуме прегнају преко границе. За то су добијали знатну надокнаду. У насељу су иначе постојали ханови; први на Студенцу, од 1901. до 1941, а други на Макљену, Од 1930. до 1942. г0дине. Били су већи и служили су и за преноћиште. Држали су их приватници.
Попут других насеља око Цетиња и ово је у међуратном, а нарочито у поратном периоду било под његовим утицајем. Осим што су на цетињски пазар носили своје производе, тамо су Обзовичани школовали дјецу, која су се по завршетку школе упошљавала у цетињским установама или су одатле даље завршавајући више школе у другим центрима, остајала у другим мјестима. У поратном периоцу, пак, највећа усмјереност села ка Цетињу имала је емиграциони карактер.
Село је електрично освјетљење добило 1960. и до септембра 1973. године било је електрифицирано 8 кућа. Домаћинства су тада имала: 4 огњиште и шпорет, 4 огњиште и електрични шпорет, 3 фрижидер, 2 телевизор, 7 радио-пријемник, 8 стари прибор за печење, 7 столоваче, 8 новије постеље, 2 кауче, 5 ормане итд. Веће могућности за преображај села затајиле су због исељавања мјештана. Сада се обрађују незнатне површине, тако да су имања углавном заливађена. Некадашњи велики сточни фонд сведен је на минимум. Поред новоизграђених кућа –старе су готово непромијењене.
ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)