Порекло презимена, село Оћевићи (Цетиње)

27. јун 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Оћевићи, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Налазе се у горњем дијелу долине Ријеке Црнојевића на око 1,5 km удаљености од истоименог мјеста -ка Кошћелама. У братственичко––племенском погледу они заједно са сусједним Орујштима и Петровићима припадају Горњем Цеклину. Тако их је и Јовићевић третирао. Према статистичкој подјели насеља Црне Горе послије 1945. године, они чине засебну пописну јединицу, Односно посебно насеље. Оћевићи су као мања група кућа смјештени украј пута Р. Црнојевића ·– Цетиње, при голој страни ниже Орујшта, а Орујшта су на једном огранку Костадина, званом Дубровна главица; стрмо су лоцирани, при врху кршевите стране. Петровићи cc налазе у омањој вали — између Костадина, Трзикећа и Црног врха.

Атар села граничи линија која почев са сјевера води од Широкова дола и спуштајући се на Скалу иде ка истоку преко Трзикећа до на Љумовиће; одатле даље стазом поред Ждријела и Селишта до Костадина па се спушта на Ријечке стране, прелази пут Титоград – Цетиње, те повише Дјевојачког вира нагло повија и наставља се ријеком до обода, затим се пење ка Кошћелама, прелази пут Цетиње -Титоград и иде путем до Орујшта, па на сјевер преко Кабла и Вјетуша до Широковог дола. Тако уоквирен атар захвата околне стрме и оголићене стране и удолину изворишног дијела Р. Црнојевића. Дуг (С–Ј) 2,5 km и широк (З–И) 1,4 km атар села захвата 3,45 km2 површине. Средишњи дио села је на висини од 120 m.

Историјат.

Године 1903. Оћевићи су имали 16 д., а 1925 — 25 са 80 становника. До 1948. год. број првих се смањио за 16, а других за 37. А затим је било: 1953 (11:4), 1961 (10 : 30) и 1971 (7:24). Састав домаћинстава према броју чланова у задња два пописа био је: 1 (5:2), са 2 (1:1), са 3-5 (0 :2) и са 5–8 (4 :2). У исто вријеме је састав главних старосно–полних група био: прве 10:9 (ж. 6:4), друге 12:9 (ж. 7:6) и треће 8:6 (ж. 5 :4).

Структура становништва.

Образовна обиљежја мјештана била су: без школе 6 3 (ж. 6:3), са четворогодишњом 16:8 (ж. 11:3), са осмогодишњом 2 :4 (ж. 1 :3), са средњом 0:1, квалификованих радника 2:1 и неписмених 5:3 (ж. 5:3).

У истом периоду је структура домаћинстава према величини посједа и изворима дохотка била: без земље (4 :0), до 2 ха (2 :6), са 2-5 (1:1), са 5–10 (1:0) и са преко 15 ха (2:0), односно ољопривредних 3:5, мјешовитих 3:0 и непољопривредних 4:2.

У 1953. години 10 активних издржавало је 27 лица; y пољопривреди 3:11, а са личним примањима било је 8. Исти однос у два наредна пописа изгледао је овако: активних је било 9:9, издржаваних 17:13; у пољопривреди 4:9 и 8:7, а са личним примањима 4:2 лица.

Тип села.

Насеље се дакле састоји из три дијела: главнине села (Оћевића) са 7 збијених кућа и Петровића и Орујшта са по 3 куће. Први заселак је од Оћевића удаљен око 2 km, а други око 1 km. Приземне су 2, а на изби 11 кућа; покривене су тиглом. Дашчани плафон је у 7, а малтерисани у 6 кућа. У селу је пописано 7 станова са 324 m2, од којих је 5 из првог периода и по 1 из другог и трећег. Три стана су била са отвореним огњиштем, а четири са електричним освјетљењем. Према врсти су: 4 једнособна и гарсоњере, 2 двособна и 1 посебна соба; били су настањени.

Становништво.

У селу су јула 1973. год. живјели:

-Лопичићи (4 д.),

-Ђурашковићи (3) и:

-Вукмировићи (1).

Послије 1945. год. иселила су се 32 лица, а у периоцу 1918–41. године 23. И једни и други иселили су се у Цетиње, Р. Црнојевића, Титоград и Београд. У Војводину су колонизована 3 д. са 20 чланова. Повремено долази 5 д. Раније је на рад у Америку ишло 18 мјештана.

Воде.

У Петровићима су 2 приватне воде и 1 стара заједничка бистијерна (у ђеру), звана Калац; налази се изнад села. У Орујштима су једна стара приватна бистијерна и жива вода која се налази у пећини (дугој 15, високој 10 и широкој 3 m) званој Орујшка пећ. Такође је коришћена као хладница. Оћевићи су се служили водом из двају извора: првог, званог Ичибијељ (не пресушује) и другог, званог Греда (пресушује). Први је од села удаљен око 450м и њиме су се давно, поред Орујшта, служили Улићи, Ђиновићи и Косијери. Он је 1971. год. каптиран и цијевима доведен у неколико кућа. Послије рата (1958, 1960. и 1964. гоц.) изграђене су 3 мање бистијерне које се више користе за напој стоке и кућне потребе.

Остали подаци о селу.

Од 1956. год., када су Оћевићи добили електрично освјетљење, мјештани су прибавили: 3 електрична шпорета, 3 фрижидера, 1 телевизор и 4 радио–пријемника. Куће у засеоцима нијесу електрифициране. И док су у главнини села релативно видне промјене, како у изгледу кућа тако и у њиховој опреми, дотле су оне у подвојеним, теже приступачним засеоцима неупоредиво мање.

Помоћник објеката у селу је мало – свега 4 појате, а и дворишта су мала. Куће на спрату се користе свестрано, дакле и за оставу и за стоку, која је сведена на минимум. У непосредној близини кућа су омање површине намијењене поврћу и виновој лози. На доста окомитим, присојно положеним пристранцима наређане су подзидне терасе са виноградима. Мање оранице су такође недалеко, а ливаде су ближе кориту Р. Црнојевића, на којој су Оћевићи имали своју дионицу (Од Дјевојачког вира до Ободске пећине) за риболов.

Комуница села је била поред ријеке (честар и врбик), затим уз Обод и мала површина (трљежина) преко ријеке, звана Коџувар. Овдје је иначе најбогатији мјештанин имао до 4 рала земље, а држали су по 20—30 грла стоке. Виногради су мали.

Због положаја и близине Оћевићи се могу третирати као приградско насеље. Сасвим су, наиме, упућени на Ријеку Црнојевића.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.