Порекло становништва села Малошин До, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово мало бјеличко село налази се поред пута Цетиње—Чево. Од пута се, наиме, једном страном високом 50 метара излази на Иваново гувно, одакле се пружа поглед на насеље. Смјештено је y једној готово кружној ували по чијем су ободу распоређене куће. Околна омања брда, главице и стране су – Стружнице, Осоја, Малодољско и Боркове долине.
Пречник села је 150—200 m. Имања су око и пониже кућа. Од Љешева Ступа (цестом) удаљено је око 0,5 km, а недалеко од села (око 1 km) пружа се заселак Предиша, звани Закоњ. Од Цетиња је удаљено 26, од Ресне 1,5 km и од Чева 4 km. Граница његовог атара са сјевера почиње од пута за Чево и води на југ преко Лисачких .продола, одакле се наставља стазом Доци—Стране и преко Гребена избија на Присоје; Одатле на сјевер стазом Томићи—Предиш до на пут Цетиње—Чево и даље путем за Чево. Тај простор, чија је дужина (СЗ-ЈИ) 4 km, а ширина (С–Ј) 1,4 km, захвата површину од 4,50 1кт2. Средина села је на висини од 940 rn.
Историјат.
Положај, природни услови и чињеница да се Бјелице помињу y поменуто вријеме, као и (посебно) то да су y наведеним турским дефтерима пописана околна бјеличка села, упућује на закључак да је и овдје на овом малом локалитету у исто доба постојало насеље, те да је обухваћено подацима датим за неко од сусједних насеља. Године 1903. Село је имало 15 д. Припадало је бјеличкој капетанији. Ердељановић је овдје прије шест деценија евидентирао 12 „кућа“, а 1925. године, било је 16 д. са 72 становника. А затим: 1948 (10:46), 1953 (10:53), 1961 (10:29) и 1971 (4:10). Састав домаћинстава према броју чланова у задња два пописа био је: са 1 (2:2), са 2 (4:0), са 3–5 (3:2) и са више од 5 (1:0). А промјене старосно–полне структуре биле су: у првој групи 10:3 (ж. 3:0), y другој 10 : 3 (ж. 6:3) и у трећој 9:4 (ж. 5:4).
Структура становништва.
Истовремено су образовна обиљежја мјештана била: без школе 13 :4 (ж. 10:4), са четворогодишњом 14 3 (ж. 4 : 0), са осмогодишњом 0 : 2 и квалификованих радника 0 : 1, а неписмених је било 10 : 6 (ж. 9:6).
С друге стране, тада је структура домаћинстава према посједу и изворима дохотка била: без земље (0:2), до 2 ха (0:2), са 5–10 (3:0) и са 15 и више ха (7:0), односно пољопривредних 7:0, мјешовитих 3:2 и непољопривредних 0:2.
У 1953. год. 16 активних издржавало је 34 лица; у пољопривреди 14:13, а са личним примањима било је 3. Taj однос се y наредна два пописа измијенио овако: активних је било 12:6, издржаваних 15:2 ; у пољопривреди 11:4 и 8 : 1, а са личним примањима 2:1 лица.
Тип села и воде.
Село је кружног облика и збијеног типа. Има 7 приземних и 1 кућу на изби. Све су под сламеним кровом, осим једне повеће и при цести подвојене куће на мјесту званом Милушина пећина, која је под тиглом. Са дашчаним плафоном су 4, са малтерисаним 1 и без њега 2.
Послије 1945. год. оправкама су захваћене 3 куће. У селу је пописано 7 станова са 312 м2, од којих су 5 из првог и 2 из другог периода; са огњиштем их је било 5. Према врсти су 4 једнособна, 2 посебне собе и 1 трособни, а према коришћењу: 4 су настањена, 2 напуштена за дуже вријеме и 1 привремено настањен.
Село заједнички користи два стара убла и једну бистијерну изграђену 1971. године.
Становништво.
Јула 1973. год. у селу су живјели:
-Вујошевићи (4 д.),
-Вуковићи (1) и:
-Црвенице (1).
Одавде се 1.925. год. иселило 1 д. са 17 чланова (у Пећ), затим 1936. такође 1 са 4 члана (у Цетиње) и послије 1945. 4 ca 17 чланова (у Котор и Бијелу). У Војводину су колонизована 3 д.; једно се вратило. Повремено долазе 2 д. Остали своја имања дају под аренду. Раније су ради зараде ишла у Америку 4 мјештана.
Остали подаци о селу.
Будући без електричног освјетљења, домаћинства су y назначено вријеме имала: 3 само огњишта, 2 огњиште и шпорет, 1 транзистор, 3 гусле, 5 стари прибор за печење, 3 старе врсте кревета, 4 столоваче, 4 скриње, 1 новије постеље, 2 ормане и др.
У овом малом и морфолошки потпуно издвојеном селу извјесно је све минијатурно, почев од простора око кућа, преко окућнице до омањих потеса и парцела имања, која су ниже кућа. Такве су и појате којих је сада 5. Ситно сточарство је било од водећег значаја. Основу је имало у пасиштима или листоберима који су од главних дијелова обрадивог имања удаљени око 2 km. Стоку су љети катунили на Планиници, гдје су имали стаје.
ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)