Порекло презимена, село Марковина (Цетиње)

27. јун 2021.

коментара: 1

Порекло становништва села Марковина, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Кроз насеље пролази пут Чево — Даниловград; од првог мјеста је удаљено 10, а од другог 16 km. Село се низовима и групама кућа стере између планина Ластве, Копитника и брда Вучића на западу и Вељег Гарча на истоку. У цјелини гледано, тај простор има облик завале средње величине, на чијим странама су размјештени дијелови насеља, односно засеоци.

Граница атара на сјевероистоку почиње од подножја Балије (кота 1220), па се ка југоистоку креће врхом Вељег Гарча до на подножје Шираковца, затим скреће на југ, те обухватајући Вилин до избија на Завалу, гдје прелази пут који воци за Загарач, па се ниже пута спушта на Огорјеле рупе. Одатле се, обухватајући Ђурове рупе и Тврдош, продужава на сјеверозападу на Вучић, гдје прелази пут за Велестово, на даље заобилазећи Забовање и Вучне доле иде поред Николића ублова и преко Лазина и Букове главице избија на коту 1035, те најзад обухвата Пјешчине и скреће до на Валију. Тај планинско–брдски простор, представљен релативно крупним морфолошким цртама, разграничава се са катастарским општинама (редослиједом повучене границе) Ржишта, Загреде, Загарача, Велестова, Ластве и Ћурчића. Дуг (СЗ-ЈИ) 6,2 km и широк (З-И) 6,2 km, захвата површину од 37,59 км2. Средина села је на висини од 740 m.

Историјат.

И Марковина припада старијим озриничким насељима. Помиње се још 1492. године. Слично Цуцама и Озринићи, каже Ердељановић, „имају главно и најстарије племенско сједиште на југу своје области, у предјелима Кчеву, (а то је поље Кчево са широм околином),  Велестову и Марковини”. У неким коришћеним изворима она се посебно не помиње, већ уопштено као Озринићи. Године 1865. Марковина је имала 73 д., а 1883. и 1893. по 59. Припадала је чевској капетанији. Село је 1910/11. г. имало 56 д. а 1925. 57 са 298 становника. На затим: 1948 (57:264), 1953 (59:315), 1961 (48:270) и 1971 (35:133). Састав домаћинстава према броју чланова у задња два пописа био је: са 1 (1 :4), са 2 (6 : 11), са 3-5 (14:13), са 6-8 (17:3) и са 8 и више чланова (9:4).

Истовремене промјене у главним групама старосно–полне структуре показују наредни подаци: y првој 137:49 (ж. 66:22), y другој 89:56 (ж. 56:34) и у трећој 44:28 (ж. 24:12).

Структура становништва.

Образовна обиљежја мјештана тада су била: без школе 85 :40 (ж. 67:30), са четворогодишњом 103:72 (ж. 47:40), са осмогоцишњом 7:8 (ж. 1:0), са средњом 3:1 (ж. 1 :0) и квалификованих радника 0:1, а неписмених 54:33 (ж. 49:25).

Уједно је посједовна и дохоцовна структура домаћинстава била: без земље (3:2), до 2 ha (1:1), са 2-5 (2:4), са 5-10 (4:6) и са више од 10 ха (38:18), односно пољопривредних 31:17, мјешовитих 14:8 и непољопривредних 3:10.

У 1953. години 126 активних издржавало је 182 лица; y пољопривреди 117:169, а са личним примањима било је 7. Тај однос се у два наредна пописа измијенио овако: активних је било 78:65, издржаваних 176:53; у пољопривреди 73:60 и 149:41, а са личним примањима 16:15.

Тип села.

Насеље се у низном или групном облику стере на релативно великом простору и дијели се y два дијела – Доњу и Горњу Марковину.

Знатно подвојени засеоци – у Доњој: Удраговине (4 куће), Јагњиле (9) и Космаче (2) и у Горњој: Ћерачке продоли (4), Чаушеве рупе (3), Црквина (11) и Забовање (1) сврставају Марковину у разбијени тип насеља.

Средња удаљеност кућа од средишта насеља (код школе) је око 1,5 km. Приземних кућа има 27, а на изби 7; под тиглом су 23, а под сламом 11; са дашчаним плафоном је 14, са малтерисаним 7 и без плафона 13. Дужина пјешачких стаза y селу је око 15 km. Куће су овдје, углавном до 1945. године, грађене са једном просторијом и покривене сламом. Све су имале огњиште и биле дакле, без соба. У периоду 1941—45. било је спаљено 12 кућа. У поратном периоду највећим дијелом су преправљене или су наново и на пог0днијем мјесту поцизане нове, а старе напуштане. Сада постоје разрушена кућишта или само темељи од некадашњих кућа. Преправке су поглавито сведене на унутрашње преграђивање, тако да се добије соба и кухиња. Плафони се малтеришу а подови се праве од дасака, мада их има и бетонских. Кухиње са огњиштем су обично са бетонским подом. Оваквим оправкама и измјеном кровова у поратном периоду захваћено је 29 кућа. У стамбеном фонду села пописано је 35 станова са 1326 m2, од којих су 6 из првог, 14 из другог, 9 из трећег и 5 из четвртог периода. Тада је огњиште имало 18 и земљани под 17 станова. Према врсти у: 15 једнособних, 18 посебних соба и 2 двособна; сви су били настањени.

Воде.

Воде у селу су: 1 извор, 6 ублова, 16 бистијерни и 1 локањ. Извор звани Лера је сеоски и налази се у Гарчу, изнад села. Заједнички је и убао звани Павлова вода, који се такође налази изнад села. Остали ублови су у групној или личној својини. Сви су мање–више старији од бистијерни, које су највећим дијелом приватне. Највећа је сеоска бистијерна на Спасојевој главици. Направљена је поред пута Чево – Даниловград, отприлике између Доње и Горње Марковине.

Становништво.

Јуна 1974. у селу су живјели:

-Митровићи (13 д.),

-Вујовићи (8),

-Николићи (3),

-Ђуровићи (3),

-Перутовићи (2) и по 1 дом:

-Поповића и Васиљевића.

Послије 1945. год. иселило се око 120 мјештана, највише у Титоград, Даниловград, Никшић и Цетиње. Повремено долази око 15 д. У Војводину су колонизована 2. Раније је у Америку ишло 13 мјештана. Сада у селу има 6 напуштених кућа.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Село је без електричног освјетљења. Па ипак, промјене y кућном стандарду су видне. Домаћинства имају: 28 само огњиште, 7 огњиште и шпорет, 12 само шпорет, 12 транзистор, 9 грамофон, 18 гусле, 35 стари прибор за печење и вериге, 20 старије врсте кревета, 35 столоваче, 23 скриње, 18 новије постеље итд. Покућство се наиме стално и релативно убрзано мијења. Набављају се савремени кревети, ормани, столице, али су такође y употреби и столоваче, столице троношке, скриње за оставу робе итд. Те ствари раде ручно. Још подоста има ручно рађених дрвених кревета, иако их у новије вријеме све више замјењују жичане, шуштене постеље.

Гарач и околна брда од давнина су била основа за сточарство. У ту сврху свако домаћинство је имало по једну или неколико стаја. И данас их, мада у мањем броју, има готово свако домаћинство. Редовно су саставни дио обора (тј. тора или торине) испред куће. Оне нијесу посебно прављене за ову или ону врсту стоке. Једино су понеке провизорно унутра преграђиване. Све су иначе y сувомеђи и прекривене сламом.

Положај кућа је такав да су окућнице мале, нарочито уколико нијесу дио већих имовинских потеса. У просјеку, велике су од 0,3 до 0,8 km2.

Куће су грађене на мјестима из којих се најлакше и најбоље могу користити имања. То је утицало на то да су нека домаћинства имала по двије па и три куће. Осим главне, ове друге су обично једноставније грађене: према томе, развијати имовине и овдје је главни чинилац за размештај кућа. Отуда и удаљеност имања није нарочито велика (у просјеку од 0, 5 до 0,8 ха).

Готово свако домаћинство је имало свој Катун у Гарчу. Катуни су били ближе комуну и водама које нe пресушују. Исто тако и снијежнидима, из којих се узимао и отапао снијег ради добијања воде. Прије 1941. год. око 30 домаћинстава је на свејим катунима имало колибе за становање, стају и тор, док је 10-ак Љих другима давало стоку на чување (у Лукавици). До 1950. првих је било око 20, а касније до 1971. Тај број је опао на 10. Број других, пак, остао је исти. Фонд ситне стоке је, међутим, опао за око 70%. Издиг на планински кбмун обично је био средином маја. Стока се на катунима задржавала до већих јесењих киша.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Петар Марковић

    Поздрав свим добрим људима. Ја сам Марковић, родом из Водног код Пљеваља, али живим и школујем се у Војводини. Но ђед ми је причао да смо старином из Марковине код Чева, али су се наши доселили 1713. у Водно. Ако ико зна шта више информација, био бих захвалан. Хвала у напред.