Порекло презимена, село Мајстори (Цетиње)

Порекло становништва села Мајстори, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Налазе се између високих Ловћенских обронака – Мраковца и Ђурђевца, односно југоисточно од Иванових Корита; од њих су удаљени око 6 km. Околна села су од њих удаљена (приближно): Пода 6, Чавори 7, Бјелоши 12 и Очинићи 14 km. Својим положајем они су једно од најиздвојенијих села Старе Црне Горе. Од Цетиња су удаљени 19, од Будве 18 и Котора 23 km.

Као планинско, углавном груписано село, Мајстори захватају доловити и релативно тешко проходни простор. У којој мјери је доловит најбоље казују називи локалитета, као нпр: Боришин до, Поротички до, Кр’стати, Дубоки, Војводин, Млијечни до y Вукића лазу, До на сред Мајстора, Божичков до и др. По тим доловима су разбацана имања. Граница његовог атара на сјеверу почиње од Трештаничке локве па прелази стазу за Иванова Корита и води врхом Скале преко Витин дола, Попова камена и врха Шкрбетуше и скреће на запад преко Хума, Малог Коњског, Руског врха, Малог Мраковца, обухвата Млијечни до па преко Баља, обухватајући Бујичине долине, избија на Вратно. Одатле иде ка сјевероистоку од Веље главе и преко Малог Ђурђевца избија на Трештаничку локву. Тај простор чија је дужина (СЗ–ЈИ) 4,5 km и ширина (С–Ј) 1,7 km, захвата површину од 6,35 km2. Насеље је (код цркве) на висини од 1210 m. Оно је дакле највише насеље Старе Црне Горе.

Историјат.

И ово насеље „о коме имамо посредан спомен у повељи Ивана Црнојевића из 1485. гоцине, несумњиво је било врло давно насељено”. Међутим, касније, све до 1840. године, „село је било празним селиштем, а тада је било поново насељено, и то дијелом братства Кустудија из . . . Хераковића”: У њему није било никаквих „остатака од старијег становништва”. Године 1879. (пописани су као Кустудије) имали су 14 д. са 85 становника (46 м. и 39 ж.). Тада су 2 д. имала по 8—10 чланова, а 3 по 10—15. Ердељановић је у селу пописао 13 „кућа“ братства Кустудија. Мало касније (1925) у селу је било 13 д. са 106 становника.

Рацијом окупатора 1941. године село је попаљено (27 кућа) и домаћинства растјерана. Протјерани су нашли уточиште у Подима, Чаворима, Мирцу, Поборима и у Грбљу. Послије рата колонизовано је у Војводини 19 д. Међутим, одмах иза рата у село су се вратила 3 д. која су обновила куће, а 5 их је остало у Вељем Брду код Тројице (повише Котора). Ту су добили куће и сада их y том мјесту има 9 д. са око 40 чланова. Од спаљених кућа у селу 7 је обновљено, а остале су запуштене.

Према поратним пописима село је имало: 1948 (9 :49) 1953 (11 : 53) и 1971 (9 :50). У задњој пописној години домаћинства су према броју чланова била: са 1 (1), са 2 (1), са 3-5 (2), са 6 (2) и са 8 и више чланова (3). Уједно је структура главних Старосно–полних група била сљедећа: y првој 18 (ж. 10), у другој 26 (ж. 13) и у трећој 6 (ж. 2).

Структура становништва.

А образовна обиљежја мјештана y истој години била су: без школе 21 (ж. 17), са четворогодишњом 15 (ж. 6), са осмогодишњом 4 (ж. 1), са средњом 2 (ж. 1), а неписмених 6 жена.

С друге стране је посједовна и дохоцовна структура домаћинстава тада била: без земље (1), до 2 ха (8), односно пољопривредних 3, мјешовитих 2 и непољопривредних 4.

У 1953. години 30 активних издржавала је 24 лица; у пољопривреди 26:20, а са личним примањима било је 10 лица. Тај однос је у 1971. години изгледао овако: активних 14, издржаваних 16; у пољопривреди 6 : 20 и са личним примањима 1.

Тип села.

Сада је у селу 7 приземних кућа, 5 су под тигленим, а 2 под сламеним кровом, 4 су са дашчаним плафоном, а 3 без њега. Средња удаљеност међу кућама је око 150 m. У међуратном периоду оправкама су биле захваћене 2, а у поратном (обновљени зидови и кров) 7 кућа. Овдје је 1971. године пописано 9 станова са 260 m2, од којих су 3 из првог и 6 из другог периода; сви су били са отвореним огњиштем. Према врсти су 1 једнособан и 8 посебних соба.

Воде.

У селу нема извора, али постоје два стара убла. Прављени су y ђеру и ограђени сувомеђом. Један се зове Ошња локва и удаљен је од села (ка Брајићима) око 3 km, а други Ублић, који је под Ђурђевцем (такође удаљен око 3 km). Ty je још 5 бистијерни; од њих је 1 сеоска и 4 приватне. Осим сеоске, остале су запуштене. Прва је y средини села.

Становништво.

У селу живе:

-Кустудије;

тачније речено, живе на старевини, али на специфичан начин. Дио оних, наиме, који су поменуте године насилно растјерани, вратио се својим домовима, али не као сталним, већ као сезонским стаништима, или – ако се тако условно може рећи – као катунима. Домаћинства обновљених домова (која живе код Тројице, у Лапчићима код Будве и у Чаворима) долазе преко љета, обично раније од других ловћенских катунара, а враћају се касније од њих. Ту, колико могу, узраде понешто на имањима и напасају стоку, а с јесени се враћају, односећи плодове уложеног труда.

Остали подаци о селу.

До 1941. год. Кустудије су овдје живјели на високом степену братственичке солидарности, сеоске организованости и марљивости. Утолико више, што је у Мајсторима било веома тешко живјети. Добијена имања смјештена су помеђу имања и катуна других његушких села. Катунска пасишта (Раичевића, Ераковића и Дугодољана) која су била у подручју Мајстора готово да нијесу коришћена, или уколико јесу, онда само за косидбу. Обично су их косили Мајстори, да би их послије косидбе користили за испашу. Пасишта поменутих села, која су на домаку Мајстора, била су њиховим власницима, y односу на ближа – далеко.

Издвојеност, беспуће ивелики сњегови веома су отежавали живот. Живјело се од продаје ћумура, кромпира, сира, купуса и сезонског држања туђе стоке. Прво се На продају носило y Цетиње, Будву и Котор, а стока се, уз одговарајућу погодбу, ради катуновања догонила из Грбља, Љешанске и Ријечке нахије. За сезонски преузете грбаљске овце власницима су давали по пола килограма сира по грлу, а за грла из поменутих нахија по 3/4—1 kg. Ha ову разлику у надокнади утицала је удаљеност мјеста из којих cc стока доводила. Преузимали су је сами Мајсторани, и то (мисли cc на поједина домаћинства) по 150–200 грла.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.