Порекло презимена, село Липа (Цетиње)

13. јуна 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Липа, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово разбијено цуцко село налази се између Ћуковца, Војводине јаме, Планиника и Бојањег брда. Граница његовог атара на сјеверу почиње од Вељег брда па се ка југоистоку спушта преко стазе Бата—Трњине, Чемерна, Бобике и Врбице, гдје скреће на југ до врха Стрмоглавице, а одатле западно преко Кудина, Макљеновца и Гњилаве долине до на стазу Бата—Липа, на даље на сјевер поред Јаме, Бојањег брда и Острог бријега (1000 m) избија на Веље брдо. Тај брдски и, као и читава ова област, веома кршевити и многим мањим улегнућима прошарани простор дуг је (СЗ–ЈИ) 5,8 km, широк (С-Ј) 1,1 km и захвата површину од 5,8 км2. Висина села (код цркве) је 800 m.

Историјат.

Многобројне успомене о давнашњем становништву, каже Ердељановић, свједоче о томе да је Липа „несумњиво врло старо село” Мјесто некадашњих „зећанских катуна је овдашње Катуниште, а исто тако и вода Дубеница” у локалитету Цуцка рупа, „која је остала још од старих Зећана“. У засеоку Засеље има зидина и сматра се да је ту било старо насеље и да се зато мјесто зове Градина.

Ердељановић је у селу евидентирао 27 домаћинстава, а према новијим пописима оно је имало: 1948 (35:138), 1953 (29:111), 1961 (26:79) и 1971 (23:60). Састав домаћинстава према броју чланова y задња два пописа био је: са 1 (4 :5), са 2 (10:8), са 3–5 (9 : 10) и са ише од 5 (3: 0). Истовремене промјене у главним групама старосно—полне структуре, показују ови подаци: у првој 23 :9 (ж. 11:4), у другој 35: 20 (ж. 19: 9) и у трећој 21:31 (ж. 11: 19). Број становника у трећој групацији изразито свједочи о депопулацији, а тиме и деаграризацији села.

Структура становништва.

Образовна обиљежја мјештана y истом периоду била су: без школе 27:21 (ж. 24:19), са четворогодишњом 40:24 (ж. 12:8), са осмогодишњом 5 : 6 (ж. 1:0), са средњом 3:2 (ж. 0 : 1) и неписмених 23:20 (ж. 22: 18).

На другој страни тада је посједовна и доходовна структура домаћинстава била: без земље (3: 3), до 2 ха (2 : 1), са 2—5 (5:0), са 5–10 (2:0), са 10–15 (3:5) и са 15 и више ha (11:14), односно пољопривредних 18 : 12, мјешовитих 5:5 и непољопривредних 3:6.

У 1953. години 46 активних издржавало је 61 лице, односно у пољопривреди 35:55, док је лица са личним примањима било 4. Однос истих лица у наредна два међупописна периода изгледао је овако: активних 34:26, издржаваних 38:25; y пољопривреди 26:22 и 30 : 21, а са личним примањима 7:9. Била су 3 дневна мигранта.

Тип села.

Липи је најближи пут Цетиње – Ресна — Грахово. Од њега је удаљена 4–6 km и са њиме није повезана. Од Цетиња је удаљена 29, а од Ресне (гдје се налази парни млин) 7 km. Поред Липе као главнине и средишта села са 7 кућа, други засеоци су: Радекуша (4 куће), Вељи до (3), Засеље (2), Јама војводина (2), Дуги до (1), Макљеновица (2) и Крајача (3). Куће су размјештене на странама улегнућа и брегова или на самим омањим бреговима. Њихова средња удаљеност од средишта насеља је око 2,5 km. Приземних кућа је 23, а на изби 1. Под тигленим кровом је 17, под сламеним 7, а са дашчаним 15, са малтерисаним 5 и без њега 4. Послије 1945. год. оправкама и доградњом захваћено је 7 кућа. У стамбеном фонду села пописана су 23 стана са 725 m2, од којих су 18 из првог, 3 из другог и 2 из четвртог периода. Тада је 17 кућа било са огњиштем и земљаним подом. Према врсти су: 8 једнособних и гарсоњера и 15 посебних соба.

Воде.

У селу је само један извор (у Липи) звани Војводина јама, 8 ублова и 6 бистијерни. Сви ублови су стари, а најстаријим се сматра Цуцка рупа (у Липи). Ублови су заједнички, било сеоски или заселачки, док су бистијерне приватне; четири су изграђене послије 1945. године.

Становништво.

Августа 1972. у селу су живјели:

-Поповићи (19 д.) и:

Марковићи (1).

Повремено су долазили 4 д., а напуштене су биле 2 куће. Послије 1945. год. иселило се 58 лица (највише у Никшић, приморје, Београд и Титоград). Раније је у Америку ишло 7 мјештана.

Остали подаци о селу.

И овдје, због тешке проходности, није у изгледу скоро увођење електрике. Домаћинства сада, поред осталог, имају: 9 само огњиште, 12 огњиште и шпорет, 2 само шпорет, 4 транзистор, 1 грамофон, 8 гусле, 21 црепуљу, сач и вериге, 18 старије врсте кревета, 23 столоваче, 17 скриње, 14 новије постеље, 20 жрвње итд.

Аналогно осталим цуцким селима и у Липи је сточарство било главно занимање. Отуда овдје и сада, када је сточни фонд јако смањен, има 18 штала, од којих су 12 у сувомеђи и 11 под сламом. Заједно са кућама, релативно малим двориштима и оборима, оне се користе на исти начин као и у другим цуцким, бјеличким, ћеклићким и другим селима. Липа иначе није имала своје катуне већ је љети стоку давала у Дробњаке. У надокнаду су по свакој овци добијали по 1,5 kg кајмака и 1 kg сира. У новије вријеме то је ишчезло.

У самом селу раштркане куће су поглавито везане за разбацана имања, чије главнине, самим тим, нијесу много удаљене од кућа. Тачније, средња удаљеност ораница и ливада је 0,6—1 km, а пасишта, шума и брањевина до 2 km.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.