Порекло презимена, село Ластва (Цетиње)

13. јуна 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Ластва, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово раштркано село, чији је атар један од највећих y Старој Црној Гори, развило се у морфолошки сложеној планинској области Озринића, према Пјешивцима. Од свог средишњег чевског поцручја, Озринићи су све до краја 18. и почетка 19. вијека, када су ову пространу област почели стално насељавати, имали овдје богате испаше и катуништа.

Ово поцручје је било једно од оних према коме се намножавано озринићко племе, у првом реду његов чевски дио, природно ширило. Таква подручја (сасвим разложено их је установио Ердељановић) налазимо и у свим другим бившим племенским областима. Поступна или етапна ширења према њима зависила су, поред осталог, и од положаја подручја, и то у првом реду у односу на турску територију и правце повремених продора Турака. Једно од таквих подручја је и ово. Зато је прво дуго коришћено за сезонска катуништа, а затим је почело стално да се насељава.

Сам назив, иако на први поглед необичан, према народном тумачењу које су усвојили Ровински, Ердељановић и Јовићевић, означава „пространу, сразмјерно равнију површину у планини или y брдовитом земљишту, често y виду тераса” –– површину на којој „поред долова који су под гором или стјеновити, има пуно ластви (планинских ,подова’ и ,подањака’) тј. ступњева са лијепом заравњеном површином, која је сва покривена травом“. А овај простор је углавном такав.

Од Пјешиваца га дијеле Гарач, Лупоглав и Орани до. Простире се на југу од Бијелих Пољана и планине Троглава па све до Копитника. Граница атара му са сјевера почиње од Борачког кома па на југ води стазом до засеока Буторовића и даље до на Студено. Одатле се наставља преко Присоја и Радничких катуништа и избија на Осоје, а затим скреће ка сјеверозападу преко Копитника и Жаровнине, те иза Мићовића јамића води на сјевер преко Вранацке љути, Колобине, Липових рупа и обухватајући Тутине доле избија на Борачки ком. Тако уоквирен атар, чија је дужина (СЗ-ЈИ) 11 km и Ширина (С-Ј) 3,8 km, захвата површину од 37,74 km2. Средина села је на висини од 980 m.

Историјат.

У великом броју „села“ и „сеоца“ Ластве, Ердељановић је пописао 71 „кућу“ Према Речнику места из 1925. у насељу су живјела 53 д. са 262 становника. А, затим: 1948 (64 :342), 1953 (69:367), 1961 (60:317) и 1971 (49:301). Састав домаћинстава према броју чланова y задња два пописа био је: са 1 (4:2), са 2 (6: 2), са 3–5 (21:27) и са више од 5 (29:25). Истовремене промјене у главним групама старосно–полне структуре, показују сљедећи подаци: у првој 142:135 (ж. 71:58), y другој 132:113 (ж. 80:61) и у трећој 43:53 (ж. 21:31).

Структура становништва.

Образовна обиљежја мјештана у истом периоду била су: без школе 97:59 (ж. 66:47), са четворогодишњом 141:131 (ж. 71:62), са осмогодишњом 6;25 (ж 71:62), са средњом 1:9 (ж. 0:3) и квалификованих радника 0:6 (ж. 0;2), а неписмених 69:50 (ж. 55:40), од којих су млађи од 35 година 8;3 (ж. 3:2).

На другој страни промјене y структури домаћинстава према величини посједа и изворима дохотка биле су: без земље (1:0), до 2 ха (3:5), са 2 – 5 (8: 8), са 5-10 (5:10), са 10:15 (10:2) и са више од 15 ха (33 24), односно пољопривредних 51:22, мјешовитих 8 19 и непољопривредних 1:8.

У 1953. години 169 активних издржавало је 194 лица; y пољопривреди 150 187, док су била 4 лица са личним примањима. Тај однос се у наредна два међупописна периода измијенио овако: активних је било 139:115, издржаваних 169:169 ; у пољопривреди првих 131 99 и других 15:141, а са личним примањима 9:17 једне и друге године у ванпољопривредним дјелатностима радило је 4;12 лица. Ван насеља је 1971. радило 10 мјештана.

Тип села.

Ластва је типично разбијено насеље. У њему има 14 насеобинских јединица, које су због раздаљености и морфолошке разграничености, као и зато што су везане за претежне дијелове имања њихових становника, могу третирати као засеоци. То су: Ћудановица (1 кућа), Крушковац (1), Владимировац (3), Камишево (2), Бреза (4), Миоковица (1), Ждрамаревина (1), Деш (4), Бус (2), Вирла (3), Бутуровићи (8), Кашерска лака (5), Меоца (16) и Тутини доли (5). Средња удаљеност кућа од средишта насеља је око 3,5 km, а дужина пјешачких стаза y селу је преко 20 km. Од укупно 56 кућа, 48 је приземних и 8 на изби. Под тигленим кровом је 9, а под сламеним 47; са дашчаним плафоном је 40, са малтерисаним 13, и без плафона 3. Средња удаљеност између кућа је око 1 km. У међуратном периоду оправкама и доградњом захваћене су 3 куће, а у поратном 11. Стамбени фонд села пописан је као 65 станова са 2468 m2, од којих су 16 из првог, 20 из другог, 25 из трећег и 4 из четвртог периода; станова са огњиштем било је 21, а са земљаним подом 6. Према врсти су: 37 једнособних и гарсоњера, 24 посебних соба, 3 двособна и 1 трособни, а према коришћењу: 49 је настањено, 15 напуштено на дуже вријеме и 1 се користи за вријеме сезонских радова.

Воде.

Село се водом снабдијева из 15 ублова и 46 бистијерни. Стари заједнички ублови су Вукови локањ y Камишеву, Бус у Бусу, Уба у Бутуровићима и Пиштет и Риђуша у Меоцима. Први користе засеоци Владимировац и Ждрамаревина, други је свих Вукановића у Ластви, трећи користи истоимени заселак, а четврти и пети су братства Николића.

Међу убловима има и отворених, који су били, а и сада су, сточна појишта. За ту сврху су, нарочито у новије вријеме, изграђене бројне бистијерне.

Становништво.

Јуна 1973. године у селу су живјела сљедећа домаћинства:

-Вукотићи (6),

-Ђукановићи (16),

-Николићи (21) и:

-Татари (3).

Повремено су долазила 24 д. (из Никшића, Даниловграда, Титограда Бара, Цетиња итд.) Послије 1945. из Ластве се иселило око 186 особа. У Војводину је колонизовано 6 д. У селу је остало 7 запуштених кућа, а y поменутим мјестима исељеници су подигли 21 кућу. Раније је на рад у Америку ишло 17 мјештана.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Положај и природни услови села и његови растурени локалитети имају слабе изгледе за догледно увођење електричне струје. Тај чинилац и одсуство колских путева примарно утичу на исељавање. Од елемената кућног стандарда домаћинства су y поменуто вријеме имала: 3 само огњиште, 7 огњиште и шпорет, 39 само шпорет, 29 транзистор, 34 гусле, 10 стари прибор за печење. 17 вериге, 45 старије врсте кревета, 21 скриње, 12 новије постеље, 5 ормане итд.

Ластва је за староцрногорске оквире била синоним сточарства, поглавито ситног. Испаша, шуме и вода биле су главна основа за његов развој. Истина, велике голети и брдско–камењарске површине ограничавале су сточни фонд. За зимску прехрану стоке, с обзиром на хладноћу и сњегове који се у угнутим површинама дуже задржава, љети је потребно припремити велике количине сијена и листа. Код великог сточног фонда какав је овдје, нарочито раније био, таква могућност измиче, уколико се стока љети задржава на испаши. Зато је она тада давана другима на чување, у овом случају поц Дурмитором и у Дужима. Тако се дијелом ради и данас; уочи посљедњег рата то је чинило око 50 д., а у периоду 1960—71. око 30.

Разуђена пластика терена раштркана је насеље у бројне локалитете. Тим је уједно елиминисана свака тјескоба кућа. На њиховим ближим околинама, гдје ни дворишта нијесу на одређен начин означена, нудило се углавном довољно простора за помоћне објекте, y првом реду за оне што су намијењени стоци. Отуда је y дијелу наше анкете о помоћним објектима анкетар10 саопштио да у селу постоје, септембра 1972, 103 појате, од којих су 64 из времена прије 1918, 31 из периода 1918–45. и 8 из периода 1945—71. и да су у задњем периоду11 од њих преправљене или дограђене 23.

Окућнице, иако y просјеку мале, имају сва домаћинства. На њима је због каменито–брежуљкастог простора мало заливађене површине. Остала имања везана су за околни, углавном ближи простор око појединих насеобина. Боље речено, насеобине су се раштркале „полазећи за имањима“. Тако је средња удаљеност ораница око 0,8 km, ливада и пасишта око 1,5 и шума и брањевина око 2 km.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.