Порекло презимена, село Кућиштa (Цетиње)

13. јуна 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Кућишта, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Налазе се у подножју брда Пјешивца и Црне Горе, тј. у предужетку села Војковића; удаљена су од њега око 1 km. Село је у средишту бивше племенске територије Ћеклића. Ту, код Зборне главице и старе цркве, одржавани су племенски скупови Ћеклића. Одмах поред и дијелом кроз насеље пролази пут Цетиње—Чево, тако да је оно од првог града удаљено 17, а од другог мјеста 18 km. Граница његовог атара са сјеверозапада почиње од Павлове стране и преко Бижиновца и Брезове горе скреће на југ, те преко Жутог бријега и Стрнца код школе долази на пут Чево—Цетиње, а затим преко Пети букве, Вељи пландишта и стазом до Лећеног врха процужава до Плоче и Локве, гдје прелази стазу за Вучи до, води даље ниже задружног дома и преко пута Чево—Цетиње и Лијепе стране избија на Павлову страну. Тај простор обухвата околне више брдске стране и ниже доласто–бреговите облике. Његова дужина (СИ–ЈЗ) је 5,8 km и ширина (С–Ј) 1,2 km, а површина 8,48 км2. Висина насеља (код цркве) је 840 m.

Историјат.

Сам назив села, како је установио Ердељановић, говори о његовој старости. Ту је било село старих Зећана. После њиховог расељења остала су кућишта, по којима је и ново село добило име. Када се је предак данашњег братства Калуђеровића мало прије владике Данила (прије 8 пуних пасова) доселио овамо, затекао је y Кућиштима старије становништвз које се дијелило на три братства са презименима Фрадели, Топали (или „Топаљи”) и Шораји. На његову молбу они су га пустили, те се населио међу њих и они су још неко вријеме живјели поред његових потомака у Кућиштима . . По свему су дакле та три братства била влашког поријекла. Према турским дефтерима Кућишта су 1521. имало 17, а 1523. год. 8 кућа. Године 1865. имала су 26 д.; затим 1879. 23 са 102 становника (60 м. и 42 ж.) и 1883. 21 д. Ердељановић је у селу пописао 10 „кућа“ ; а према Речнику места из 1925. y њему је живјело 20 д. са 121 становником. Даље, међутим, према новијим пописима, било је: 1948 (16:82), 1953 (16:87), 1961 (19 : 85) и 1971 (16 : 64). Састав домаћинстава према броју чланова у задња два пописа био је: са 1 (4 : 3), са 2 (2 : 2), са 3 — 5 (9:6) и са више од 5 (4:5). Истовремене промјене у главним групама старосно–полне структуре показују ови подаци: y првој 36:22 (ж. 15:11), у другој 33:30 (ж. 17:14) и у трећој 16:12 (ж. 8:5).

Структура становништва.

Образовна обиљежја у том периоду била су: без школе 19 12 (ж. 13;10), са четворогодишњом 45:25 (ж. 18 11), са осмогодишњом 1:6 (ж. 0:1). са средњом 1 : 1, са вишом 0:1 и квалификованих радника 0:11 (ж. 0:3), а неписмених 12:10 (ж. 10:9).

C друге стране, промјене у структури домаћинстава према величини посједа и изворима дохотка y истом периоду, биле су: без земље (5:3), са 2-5 ha (1:0), ca 5-10 (1:1) и са преко 10 ха (12:12), односно пољопривредних 9;1, мјешовитих 5:5 и непољопривредних 5:10.

У 1953. години 44 активна издржавала су 40 лица; у пољопривреди 34:29, а са личним примањима било је 3. У наредна два пописа тај однос се измијенио овако: активних је било 24:38, издржаваних 60:42; у пољопривреди 16:7 и 45:16, а са личним примањима 1:6 лица. Дневних миграната 1971. било је 13.

Тип села.

Територијално–племенска, обједињавајућа функција Кућишта кроз историју Ћеклића аналогна је истоврсној функцији Чева у Озринићима, Трешњева и Бате у Цуцама, Ресне у Бјелицама итд. Средишта мјесне власти увијек су била у њима. Данас такође. У њима су изграђене школе, саборне цркве, поште и y најновије вријеме задружни домови и продавнице. Ту су истовремено и саобраћајне постаје. Отуда је улога ових мјесних средишта вишеструка и велика. Раније племенске зборове, у новијој историји (углавном од првог свјетског рата) замијенили су друштвено–политички и у вријеме рата војни скупови. Њихова улога ће y даљем развоју ових крајева несумњиво све више добијати на значају.

У њима се стичу сви путеви мјесног подручја. Групни смјештај главнине села са 16 кућа око поменуте главице чини Кућишта збијеним насељем. У два супротна краја од њега још су два дијела насеља – Миоков дријен са једном и Мулиново почивало са двије куће. У првом су мјесна канцеларија, пошта, продавница, а y другом школа и задружни дом. Од укупно 18 кућа 10 је приземних, 7 на изби и 1 двоспратна. Од њих је под тиглом 16 и сламом 2, а са дашчаним плафоном 12 и малтерисаним 6. У међуратном периоду оправке и доградње извршене су на 3, а у поратном на 6 кућа. Стамбени фонд сачињава 16 станова са 84 m2, од којих су 6 из првог, 2 из другог, 7 из трећег и 1 из четвртог периода. Само су 2 била са. отвореним огњиштем Према врсти су: 11 једнособних и гарсоњера, 3 двособна, 1 посебна соба и 1 трособни. Сви су, осим једног који се користио у вријеме сезонских радова, били настањени.

Воде.

Воде у селу cy: 5 ублова и 9 бистијерни. Ублови су стари и заједнички. То су: Медовићи, Ублица, Црна корита, Стојакова вода и Крајаче. Међу бистијернама 2 су заједничке, односно 1 је сеоска (изграђена за школу 1910/11. год.) и друга y општој својини (на Миоковом дријену, изграђена од стране Хигијенског завода на Цетињу 1930. год.). Остале су приватне; изграђене су: 1 прије 1918. год., 3 у периоду 1918—41, и 3 послије 1945. год.

Становништво.

Јуна 1972. год. у селу су живјели:

-Калуђеровићи (13 д.) и:

-Радусиновићи (1).

Повремено су из Цетиња долазила 2 д. Послије 1945. год. иселило се 38 мјештана (у Котор 8, y Крушевац 2 и остали на Цетиње). У Војводину су колонизована 3 д., а раније је на рад у Америку ишло 15 мјештана.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Електрично освјетљење уведено је 1955. год. У односно вријеме домаћинства су имала; 5 огњиште и обични шпорет, 7 огњиште и електрични шпорет, 4 само обични шпорет, 8 фрижидер, 5 телевизор, 8 радио–пријемник (3 транзистор и 2 грамофон), 6 гусле, 15 стари прибор за печење и вериге, 4 старије врсте кревета, 16 столоваче, 5 скриње, 16 новије постеље, 6 кауче итд.

Кућишта су била сточарско село, јер су обрадиве површине мале. Домаћинства су држала и по 70–100 брава (увијек више коза). Старији мјештани истичу да су у предратним годинама горе биле јако обршћене и лист посјечен и да је виша било све мање; појединим домаћинствима је било потребно да уберу и по 25 листова („стогова” листа); толико је било стоке. А сјећи лист и жњети виш је веома тежак посао.

Да би се стока нахранила, лист се зими доноси брдским стазама и са даљине од „једне уре хода” Виш се такође садијевао у гори, па се зими сносио у село. Кућиштани су, наиме, имали и имају посједе у Челинцу и за Црним врхом, који су од села удаљени око 5 km. Тамо су и 2 бистијерне, а од 6 стаја, 3 су се одржале.

За то главно занимање нормално је што су поред и око свих кућа биле, а највећим дијелом су и сада, штале (појате) и избе (конобе). У означено вријеме било их је 18, од којих 11 зиданих у сувомеђи и 6 покривених сламом. Поткровље појата се и овдје најчешће користи као спремиште сијена и сламе. У њега се улази са стране, тј. од листре на којој су издигнута мања врата. До њих су понегдје гумна, тако да се слама или овршина са њега може директно убацивати у поткровље појате. Оне су обично саставии дио простора око куће, боље рећи обора и дворишта, која су иначе мала и недовољно физиономирана. Мале окућнице или зграде су близу и имају их сва домаћинства. Остала имања су доста удаљена: оранице и ливаде до 2 km, a пасишта, шуме и брањевине и до 5 km.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.