Порекло презимена, село Љешев Стуб (Цетиње)

13. јуна 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Љешев Стуб (по књизи Љешев Ступ), општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово бјеличко село налази се украј пута Цетиње – Чево; од првог је удаљено 29, а од другог 3,5 km. Размјештено је у малим доловима и валама између Лисца, Пиштенског осоја, Брегова и Бостура. Граница његовог атара на сјеверозападу почиње од пута за Чево па, окрећући на исток преко Осоја, иде до на Лисац, те његовим гребеном скреће на југ до на Ставор, а затим преко Косаче и Косматице скреће на сјеверозапад и даље преко Коте 1041. иде Гребеном, Странама и стазом Стране–Љешев Ступ до на Осоје, те код Пиштета излази на пут за Ресну, којим продужује до почетног граничног мјеста. Тај простор дуг је (СЗ–ЈИ) 5,4 km и широк (С–Ј) 1,5 km, а захвата површину од 9 km2. Средина села је на висини од 850 m.

Историјат.

Бјелице се први пут помињу 1430. године. У которским споменицима јављају се y исто вријеме (1431). Затим је у дефтеру из 1521. год. Љешев Ступ заведен као махала села Бјелица са 15 кућа, а 1523. са 5.

Почетком 17. вијека Болица наводи да Бјелице имају 70 домаћинстава и 180 војника, а Дипре и Сомијер почетком 19. вијека да су имале 76 домова. Ердељановић је y селу пописао 23 д. а ускоро затим (1925) било их је 19 са 86 становника. А затим: 1948 (12:48), 1953 (13:69), 1961 (9:38) и 1971 (7:34). Састав домаћинстава према броју чланова у задња два пописа био је: са 1 (1:1), са 2 (3:0), са 3–5 (2:3) и са више од 5 (3:3). Истовремено промјене у главним групама старосно–полне структуре, показују сљедећи подаци: y првој 17:17 (ж. 9:11), у другој 14:10 (ж. 9:7) и у трећој 7:7 (ж. 3 : 2).

Структура становништва.

Образовна обиљежја мјештана у истом периоду, била су: без школе 13:7 (ж. 8: 6),. са четворогодишњом 15:16 (ж. 9:6), са осмогодишњом 0:2 (ж. 0 : 1), са средњом 1:1, а неписмених 8:4 (ж. 7:4).

С друге стране, тада је посједовна и доходовна структура домаћинстава била: без земље (0:1), до 2 ha (0 : 0), са 2—5 (0:5), са 5—10 (2:0) и са 15 и више ха (7:4), односно пољопривредних 2:2, мјешовитих 7:2 и непољопривредних 0:3.

У 1953. години 21 активни издржавао је 43 лица; у пољопривреди 17 : 32, а са личним примањима било је 5. Тај однос се у наредна два пописа измијенио овако: активних је било 10 : 8, издржаваних 22 :21, y пољопривреди 8:7 и 11:2, а са личним примањима 6: 5.

Тип села.

Љешев Ступ је разбијено насеље. Поред главнине села са 8 кућа има и два засеока -Поточине са 2 и Косачу са 1 кућом. Средња удаљеност кућа од средишта насеља је око 0,5 km. Приземних кућа је 7 и 4 на изби. Осим једне пол сламеним, остале су под тигленим кровом; са дашчаним плафоном су 4, са малтерисаним 6 и без плафона 1. Куће су размјештене на рубовима долова. Реновирањем су у међуратном периоду биће захваћене 3, а у поратном (укључујући доградњу) 8. Стамбени фонд села пописан је као 9 станова са 405 m2, од којих су 5 из прог, 3 из другог и 1 из трећег периода. Огњиште је имало 5 станова.

Према врсти су: 7 једнособних и гарсоњера, 2 двособна и 1 посебна соба; Од њих су 2 била привремено настањена.

Воде.

Село се снабдијева водом из 3 убла и 11 бистијерни. Стари убао звани Примна, је заједнички за Љешев Ступ и Малошин До; други звани Бријеге, је у Поточинама и трећи, звани Нова вода, „под Осоје“ у Косачи. Бистијерне су приватне; изграђене су, 5 y периоду 1918—45. и 6 послије 1945. године.

Становништво.

Маја 1973. у селу су живјели само:

-Попиводе (7 д.).

После 1945. год. из Поточина су се иселила 2 д. са 9 становника, из Косаче 2 12 и из главнине села 10:65. У Војводину су колонизована 3 д. У село повремено долазе 4 д. Највише се иселило у Цетиње, Титоград и Београд. Раније је на рад у друге земље ишло 6 мјештана.

Остали подаци о селу.

Електрично освјетљење још није уведено. У означено вријеме домаћинства су имала: 2 само огњиште, 5 огњиште и шпорет, 4 транзистор, 6 гусле, 6 стари прибор за печење, 2 старије врсте кревета, 7 столоваче, 7 скриње, 5 новије постеље итд.

Село је било изразито сточарског карактера. Стога је непосредна околина кућа била прилагођена том занимању. На њој су заправо дворишта, боље рећи обори и појате. Појата сада има 8, 3 y сувомеђи и 5 под сламом. Дворишта су мала и нијесу свуда ограђена.

Окућнице су такође у просјеку мале, а главни дијелови имања су обично ближе кућама или недалеко од њих. Стока се љети катунила на Лисцу, гдје су прије 1941. год. 3 д. имала своје стаје, а данас их има само 1.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.