Порекло становништва села Диде, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово мало бјеличко село налази се украј пута према Грахову, недалеко од Ресне. Од Цетиња је удаљено 24 km. Смјестило се y подубљој вали између Ублица, Ресне, Ржаног Дола и Ћеклића. Окружавају га Прасичина и Станкова главица, изнад које је Српски врх. Граница његовог претежно кршевитог атара почиње сјеверно на Мрамору и иде путем Бата – Ресна до стазе Диде – Ублице, гдје скреће преко Бјеланове главнице (кота 865) на југ до стазе за Долове, па затим на Гај и Симуњу, те на запад преко Годских греда, Дебелог бријега, Велике стране и Дидске Грбанице до на Језерска Жарма, а одатле се наставља ка сјеверо–истоку преко Вељих осоја, Радашине и Овсине до на Мрамор.
Средина села је на висини од 680 m, а површина атара, чија је дужина (З–И) 3 km, а ширина (С–Ј) 1,8 km, захвата 4,46 km2.
Историјат.
У коришћеним изворима не налазимо помен и податке о овом селу. Могуће је да га обухватају подаци дати за Ресну, Ублице, можда Ржани До и, свакако, општи подаци дати за Вјелице. У сваком случају, судећи по природним условима, било да је као заселак неког од сусједних села, није млађе од њих.
Ердељановић је y њему евидентирао 12 кућа, констатујући да се дијели на два „села“. Главно „село“ су Диде – каже он и за њих се редовно каже „село“, јер су у селу земље . Друго је село (за које се ријетко каже да је „село”) на југозападу од правог –— Станкова каменица са 2 „куће“. Ердељановић је овдје, проучавајући братства и родове, установио да су Драшковићи и Вујићи истог поријекла, као и Убличани и да им је заједничко презиме Милошевић. То потврђује тврдњу да су Диде првобитни заселак Ублица.
Према каснијим пописима Диде су имале: 1925. 18 д. са 74 cтaновника, 1948 (10 =49), 1953 (11 =52), 1961 (8:38) и 1971 (6:26). Од задњег броја те године у селу је од рођења становало 19, а 7 су били досељеници из исте општине, од којих 4 прије 1941. године, а остали касније. Ван насеља радило је само 1 лице. У задња два пописа састав домаћинстава према броју чланова био је: са 1 (0 : 0), са 2 (0 :1), са 3–5 (5 :3) и са више од 5 (3 :2). А истовремени састав трију старосно-полних група био је сљедећи: прва 10 :10 (ж. 5 :7), друга 23 : 10 (ж. 14 :8) и трећа 7 : 5 (ж. 2 : 4). Уједно су образовна обиљежја мјештана била: без школле 12 :9 (ж. 8 :7), са четворогоцишњом 20 : 10 (ж. 10:4), са осмогодишњом 2 :0, а неписмених 10 :7 (ж. 8 :6), од којих су старији од 35 година 9 : 6 (ж 7 :4).
Структура становништва.
C друге стране, у истом периоду посједовна и доходовна структура домаћинстава била је: без земље их није било, до 2 ha (8 : 1), и са преко 5 (0 : 5), односно: пољопривредних 5 :5 и мјешовитих 3 :1.
У 1953. години 26 активних издржавало је 25 лица; такав однос био је и у пољопривреди, јер y другим дјелатностима није било упослених, а лични доходак имало је само једно лице. У наредна два пописа тај однос је био: активних 18 :8, издржавних 16 : 8; y пољопривреди 17 :7 и 14 :6, са личним примањима 4 :0.
Тип села.
Распоредом кућа, Диде припадају типу полуразбијених насеља. Средња удаљеност кућа од средишта насеља је око 150 m. Својом локацијом, околином и изгледом кућа село оставља утисак немаштине и сиромаштва. Све куће су приземне (9). Сламом је покривено 8, а само 1 тиглом; само су 2 са малтерисаним плафоном и 3 без њега. Унутрашњом преправком једне куће у поратном периоду направљене су 1 соба и 1 кухиња. Године 1971. овдје је пописано 6 станова, са 242 m2, од којих су из првог периода 2, из другог 2 и из трећег 2; од њих је 5 са отвореним огњиштем и 1 са земљаним подом. Немају електрично освјетљење. Према врсти су – 2 посебне собе и 4 једнособна и гарсоњере.
Становништво.
У селу живе:
-Вујићи (5 д.) и:
-Драшковићи (1).
Повремено долази једно домаћинство. Напуштена је једна кућа. У поратном периоду иселило се око 30 лица (највише у Цетиње, Никшић и Боку).
Воде.
Село се водом опскрбљује из двају ублова и двију бистијерни. Ублови су стари и заједнички, а бистијерне, изграђене у периоду 1918 – 1941, приватне.
Занимање становништва и остали подаци о селу.
Без електрике y селу се мало шта измијенило; 4 д. користе огњиште, а 2 још и шпорет; једно има транзистор, а 4 гусле; преовлађују старији намјештај и остале ствари у покућству.
Као помоћни објекти служе 7 појата. Сувомеђе су под сламом или плочом. Дворишта су мала, углавном ограђена, те служе и као обори. Окућнице су такође минијатурне, а имања, поглавито ситно парцелисана и мање-више ограђена, разбацана су око насеља, на средњој удаљености од око 0,5 km. Везана су за топониме: Дубоки до, Крпца, Гађе, Ђонов лаз, Рагодос. Стара сеоска црква у Блацама је заједничка за Ублице, Ресну и Диде. Удаљенаје од села око 1,5 km.
ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)