Порекло презимена, село Доброселица (Чајетина)

Порекло становништва села Доброселица, општина Чајетина. Према књизи Данила Станојевића “Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века”.

У Другој половини ХV в. помиње се као Доброселцо, припада нахији Радохна (Радоиња). Доброселица и Стубло су у саставу Рујанског среза од 1837, а од 1839. имају своју Доброселичку општину. Током XVII и XVIII в. Доброселица је примила и отпустила велики број породица из Херцеговине и црногорских Брда, даље према Србији. Крајем XVII в. из овог села одселиле су се неке старе породице Ераковића и Топаловића у ваљевску Колубару. У XVIII в. одавде се одселила бројна фамилија Куревија у околину Љубовије.

Стеван Игњић наводи да у Доброселици нема староседелаца и да је насељавање почело после обележавања границе 1834. Међутим, до те године, највећи број данашњих доброселичких фамилија убаштинио се у овом селу. У другој половини XVIII в. досељавају се:

Ковачевићи из Дробњака, Марјановићи из села Грање у Босни, славе Св. Ђорђа;

Јечменице из села Јечмишта код Пљеваља, славе Никољдан.

Од почетка XIX в. до 1835. неутврђеним редом досељавају се:

Вранешевићи из Павина поља у Вранешу, славе Цвети;

Граовићи, Гајовићи, Јовановићи и Матовићи из Граовишта, славе Јовањдан;

Срндаћевићи од Пљеваља, славе Никољдан;

Пучијашевићи и Танчевићи из Дробњака, славе Ђурђевдан;

Шушићи из Доње Буковице у Дробњацима, славе Стевањдан;

Симовићи из Пиве, славе Аранђеловдан;

Варничићи – Поповићи из Тушиње, славе Никољдан;

Каргановићи из Црне Горе, славе Аранђеловдан.

У априлу 1835. у Доброселицу се досељавају следеће породице Веселина Тавоње, Дмитра Обрадовића–Милинковића и Драга Вемића из Штрбаца.

У пролеће 1836. дошле су породице Остоје Долаша, из Лунића; Јевђенија Зјајића из Радоиње и Риста Новаковића из Штрбаца.

ИЗВОР: Данило Станојевић, Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века, Народни музеј Ужице, Ужице, 2013. стр. 58-59. Књига, уз одобрење аутора, доступна у претраживој дигиталној библиотеци Порекло.