Порекло становништва Отља, општина Липково, Северна Македонија. Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и воде.
Село је око Отљанске Реке при њеном излазу у подгорину. Куће су груписане дуж долинских страна и услед тога насеље је низно. Oкo кућа, по двориштима, су бунари. У селу има две чесме и неколико мањих извора.
Земље и шуме.
Око села и испод, на равни, земљиште је под њивама. Изнад насеља, до висине од 800 м, смењују се њиве са испашама. На вишем земљишту изнад њих долази појас шума. Toпографски називи за њиве су: Крајиште, Оскорушка, Друм, Каменица, Градина, Сердарица, Шурловица; за испаше, брда и шуму називи су: Пударница, Буковија, Лећиште, Сијарник, Комаска, Ара Дервишит (Дервишова Њива), Корија Јакупит, Вељко Ливад, Дубрава, Здравчи Камен, Полица, Калишњак, Бучин, Варница, Слуп, Вори Попит (Попов Гроб), Мачиште.
Тип села.
Отља је по типу збијено насеље и куће су груписане у махалама. Имена махала су по главнијим родовима који у њима живе. У селу има 19 родова са 160 домова.
Прошлост и старине.
Оттља је старо насеље, исто као Матејча, Липково и Слупчане. Првобитно се налазило изнад данашњег положаја на Селишту. После једне „чуме” (куге) преживело становништво се спустило на ниже земљиште и основало данашње село на месту где је лоше „расло трње”. Старост насеља потврђују не само традиција, већ и очувани стариначки родови.
Изнад села дуж Отљанске Реке постоји место звано Каља. То је узвишење стрмих страна на коме се трагови од утврђења данас не познају.
Порекло становништва.
У селу живе православни и муслимански родови. Двојако је становништво и по пореклу: има старинаца и досељеника. Православних је данас мање, док их је до српско-турског рата 1878. г у селу бло више него муслимана. У суседним селима Матејчи и Линкову уверавали су ме да је тада број православних становника y Oтљи износио око 80 домова и да их се већина иселила одмах после поменутог рата. За неке се родове зна на коме су месту y селу живели и где су се по исељењу настанили. Ј. Х. Васиљевић забележио је да су из Огље Николчини у Бељаковцу код Куманова, који су тамо дошли преко села. Мургаша. Из Отље воде порекло, даље, Отљанчани (Петковци 10 к, Златановци 8 к, Ђорђиовци 10 к, Грујовци 1 к), сада у Куманову, где чине посебну мању махалу. Из Отље воде порекло још: Ване (1 к), такође у Куманову, Божиновци у Бедињу (Куманово), Ђелевци у Матејчи и Грујовци y Дебру и Скопљу. У селу се зна и за исељене Миленковце, Јаћимовце и Кметовце. Први су живели у источном крају села на месту где сада живе досељени муслимани пореклом из Арбаније звани Абазолар. Одатле потиснути, Миленковци су најпре прешли у горњи и неподеснији крај села, али се и одатле морали поптуно иселити.
Православно стариначко становништво у Отљи раније је имало и цркву. Црква је била посвећена св. Николи и рушевине од храма познавале се до почетка овог века.
Муслимански старштци су:
-Гаџот (10 к), раније су били православни. На ислам су прешли у другој половини 18 века. Живе у истоименој махали и говоре арбанашки.
-Студенци (6 к), име добили по томе што су им куће у осоју те је на тој страни увек „студено”. На ислам прешли када и Гаџот. Говоре арбанашки. Последњих година три породице од рода Студенци прешле су у Скопље.
Православни досељеници су:
-Грујовци (4 к, св. Никола), пореклом из околине Вучитрна. Овде су дошли, како казују, пре „триста години”, када у Отљи и на осталом Карадагу није било муслиманских досељеника из Арбаније. Због тога што су се рано населили, они се често издају и као старинци. Касније се од Грујоваца иселио већи број породица, од којих се сада зна по једна у Куманову, Матејчи (Ђелевци), Скопљу и Дебру. Неки су од њих прешли у Прокупље, где су изумрли.
-Петковци (1 к, св. Димитрије), досељени из неког села око Косовске Митровице. Овде су добегли преци који су у месту старине пали „на крв”. У селу су познати и под именом:
-Косиљаци. Од овог рода има исељених 10 породица у Куманову.
-Златанови (1 к, св Јован), дошли нешто иза горњих родова са „косовске стране”. Крајем 19 века од њих се 8 породица иселило у Куманово.
-Ђорђиовци (1 и., св. Врачи), старином из Метохије. У селу живе од пре муслиманског досељавања. Раније је број домова у роду био већи. Данас се зна за 10 њихових исељених породица y Куманову, али кажу да родовских исељеника имају и у другим местима-
Досељени муслимани су:
-Острец (9 к), од фиса Бериш. Доселили се крајем 18 века из Северне Арбаније. Име добили по месту на Карадагу (изнад Матејче) где се неко време задржали. Сматрају се за нај–старији досељени муслимански род.
-Ибралар (8 к), од фиса Гаш. Овде дошао Ибраим, предак ив четвртог појаса (пре 120 година). Он је у месту старине, у Северној Арбанији, пао „на крв“. Аџија (жив, 55 година) из овог рода у Отљи набраја оца Зећира, затим Алила, Емина и Ибраима Живе у истоименој махали.
-Абазолар (20 к),
-Аметалар (17 к), и:
-Пљускалар (8 к), сви су од фиса Краснић (они кажу Крашњак). У Северној Арбанији, где им је старина, знају да су чинили један род. Прва два рода добили имена по оснивачима. а последњи по претку који је, како се казује, на питање какво је време одговорио „пљусак“. Сва “ори рода дошла су у Огљу када и род Ибролар. Овде живе у посебним махалама.
-Муратови (13 к), од фиса Бериш у Северној Арбанији. У селу су познати још под именом:
-Даљјан, веле, по претку који је носио пупшу, „даљјанка”. Живе у истоименој махали.
-Дајколар (16 к), од фиса Краснић. Пореклом су из Чаје у Северној Арбанији– Овде имају посебну родовску махалу.
-Крачуљ (12 к) и:
-Курталар (12 к), оба рода од фиса Краснић. Изгледа да су у старини чинили један род. Сем заједничког фиса и места старине, за оснивача наводе истоименог претка Зенела. У Отљи живе од прве половине 19 века, у двема посебним махалама.
-Аличко (10 к), од фиса Краснић. Најмлађи су муслимански досељеници. Дошао предак са синовима из Северне Арбаније око средине 19 века. Име Аличко добили касније по неком из рода који се „оженио Циганком”.
За последњих 30 година из села су исељени 9 муслиманских домова и то: 3 у Турску (2 од Аметалар и 1 од Острец), 3 y Скопље (2 од Крачуљ и 1 од Аметалар), 2 у Куманово (оба од Муратових) и 1 у Лопате (Куманово).
Цигани:
Крајем 1940 г· у селу су боравила 3 циганска рода са 12 породица. Сви су били досељеници од пре 20 година и после тога. Својих кућа и земљиште немају. Лети се број Цигана у селу смањује, док их зими има више.
Цигански су родови:
-Љатифови (3 к), доселили се 1920 г. из Куманова као ковачи и баштовани. Сада су „момци“ и сеоски „измећари”.
-Мамутови (8 к), доселили се после Љатифових из оближњег села Оризара. Овде, као и у Оризару, обрађују туђе земљиште, продају дрва а неке њихове жене просе.
-Ајвас (1 к), доселили се пре неколико ледине. из Матејче. Даље му је порекло у Куманову
ИЗВОР: Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)