Порекло презимена, село Матејча (Липково)

9. марта 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Матејча, општина Липково, Северна Македонија. Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је највеће у области и налази се у подножју Црне Горе. Средином насеља протиче Вуксанска Река, која одавде скреће на север уливајући се у Отљанску Реку, десну притоку Пчиње.

Воде.

Осим текуће, становништво добија воду из већег броја бунара и неколико кладенаца. Главнији су кладенци: Бела Вода, Вуксански Кладенад, Дубравски Кладенац, Кладенац Ајдукит (Хајдучки Кладенад), Смиљевски Кладенад, Acан Демски, Бећирски и Та Папим. Године 1936. спроведена је са Манастирског Извора у село пијаћа вода и на средини нсеља подигнуте четири чесме.

Земље и шуме.

Село је релативно богато њивама, утрином и шумом. .Њиве су око села, затим на пространој равни према истоку и селу Лопата, даље до Кумановског Пута и села Љубодрага (Куманово). Изнад Матејче, на планинској падини Црне Горе, најпре се пружа појас са утринама, а изнад њега долазе храстове и букове шуме. Топографски називи за њиве су: Луг, Мраморец. Друм, Градина, Крајиште, Совиче, Лепан Дол, Рибник, Куштина; за утрину и шуме: Острец, Смиљевица, Средњи Рид, Чука, Коларница, Јабука, Церике, Поренда, Попарана, Шеова Нива, Чардак, Муратица, Стапеш, Вуксан, Лозиште, Трска, Плоча, Орашец, Дубрава, Пржан, Вучи Руп, Преслап, Попова Рама (казује се да је назив места по попу који је ту убијен), Мачиште.

Тип села.

Матејча је збијено насеље и куће су груписане у махалама. Махала има једанаест; Демоларска, Муратска, Шееларска, Цановска, Шабан Демска, Шурдовска, Тафречка, Суљдерска, Домовска, Српска и Чукар. Првих девет махала зову се по главнијим родовима који у њима живе. До 1912 г. родовско име имала је и Српска Махала јер се звала Мула Адемска. Од тада, по новодосељеним становницима, Мула Адемска Махала добила је данашњи назив. Махала Чукари носи назив по месту на коме се налази. Између махала је већи ненастањени простор звани средсело. Укупно има Матејча 86 родова са 301 домом.

Прошлост и старине.

Матејча је по постанку старо село. То се види по томе што се као Матеа помиње 1355 г., затим по остацима од старина, по традицији и по очуваном стариначком православном становништву.

Од старина особита су два трага: Селиште и Градиште. Прво се налази изнад села на пола сата хода. У народу се верује да је ту било првобитно село. Градиште је изнад села у речној долини на једном узвишењу. Муслимани веле да је градиште „латинско“, док га православни стариначки родови сматрају јужнословенским. Селиште и Градиште су доста стари, јер се на њима видни трагови од насеља не познају. По цреповима и траговима од зидова на месту Мрамор, ниже села, изгледа да је и ту било какво насеље.

У Матејчи данас има 5 стариначких православних родова са 14 домова. Раније је њихов број био много већи. Услед надирања муслимана из Арбаније, старинци су се постепено расељавали. До средине 19 века у Матејчи је било више православних. Укупно 27 православних домова тада славило Cв. Николу.

За неке исељено православне родове утврђено је и где се по одласку из Матејче населили. Тако су неки матејчански православни старинци прешли у Четирце код Куманова, где чине посебну махалу, названу по старини Матејчанска. Из Матејче иселили се у Куманово Далчевци и Мутавџијини. Први се иселили при крају 18 века, а други нешто раније. Ив Матејче пореклом су и Шишковићи у Мирковцима код Скопља, Павловци (1 к, св. Никола) у Бедињу (Куманово), даље Матејчани (Стојан, Ђеле и други 4 к) и Цветкови (3 к) у Куманову. Осим тога, данаппви стариначки становници тврде да исељених православних становника из Матејче има и по другим областима, нарочито у нишком селу Матејевцу, за које кажу да је добило име по одавде одсељеним родовима.

О бројности ранијег православног становништва у Матејчи сведоче још црквине и очувани манастир. Ј.Х. Васиљевић забележио је да на атару села Матејче има седам црквина, од којих се остаци трију нозн-авале до друге половине 19 века. Сличну традицију код становништва слушао сам и ја, само што многи тврде да је међу црквинама било и манастирских капела. Матејчански манастир посвећен је Св. Ботородици и налази се на 1 сат хода изнад насеља. Први пут манастир се помиње у 11 веку. Још важнији су каснији помени у хрисовуљи краља Милутина св. Ђорђу Горгу (1300 г.). Према патријарху Пајсију и карловачком летопису (око 1503 г.) манастир су сазидали царица Јелена и цар Урош.

За манастир се интересовала и деспотица Евдокија, супруга деспота Исаула (1409 г.). У овом је манастиру у 15 веку (1469—1481) писао разне књиге Владислав Граматик. Тада је манастир био богат, имао шуме, њиве и воденице. Касније је манастирски храм оштећен и имање одузето 1751 г. у Куманову је подигнута Ески–џамија (Стара Џамија), која је покривена оловним плочама са матејчанског манастира. Тада су Турци манастиру одузели и вакуфску воденицу у доњем крају Куманова.

Рашћење села Матејча било је двојако: досељавањем и прираштајем. Двојако је село и по вероисповести становништва: осим православних има и муслимана.

Порекло становништва.

Родови православног становништва су:

-Петревци (5 к. св. Никола), старинци.

-Ђорђиови (3 к, св. Ђорђе Алимпије), старинци.

-Трајковци (2 к, св. Богородица), старинци.

-Стојанови (2 к, св. Никола.), старинци.

-Аврамови (2 к, св. Никола), старинци.

Досељени су за последњих 30 година (од 1912 г.) следећи родови:

-Николићи (4 к. св. Арханђео), пореклом из околине Пирота.

-Алексићи (4 к, св. Арханђео), доселили из истог места одакле и Николићи. Род су са истоименим становницима y Букурици.

-Величкови (4 к, св. Јован), из околине Криве Паланке. Славу су примили по досељењу.

-Спасићи (4 к. св. Јован), пореклом из околине Пирота.

-Филиповићи (1 к, св. Јован), из истог места одакле и Спасићи.

-Стојановићи (3 к, св. Никола), из Пиротског среза.

-Јованови (3 к, св. Јован), по месту старине у селу су познати и као Паланчани (Крива Паланка).

-Стојковци (3 к, св. Илија), истог порекла као и Јованови.

-Стојкови (2 к, св. Арханђео), из Трговишта (Крива Паланка).

-Додини (2 к, св. Арханђео), из Криво–паланачког среза.

-Ђурићи (2 и, св. Никола), из околине Пирота.

-Ђорђевићи (2 к, св. Јован), из околине Пирота.

-Илићи (2 к, св. Никола) су из истог места као и Ђорђевићи.

-Јовановци (2 к, св. Ђорђе Алимпије), из околине Криве Паланке.

-Јовановићи (2 к. св. Ђорђе Алимпије), из Пиротског среза.

-Петровићи (3 к, св. Никола), из околине Пирота.

-Младеновићи (2 к, св. Јован), из Пиротског среза.

-Миљкови (3 к, св. Арханђео), из околине Криве Паланке.

-Митревци (2 к. св. Арханђео), старином као и Миљкови.

-Младенови (2к. св. Јован), из кривопалаиачког краја.

-Момићи (2 к, св. Арханђео), из Босне. Остали их становници зову и Босанцима.

-Ћиревци (2 к, св. Арханђео), из околине Криве Паланке.

-Тасини (2 к, св. Арханђео), на околине Криве Паланке. У месту старине нису имали славу. Данашњу славу примили су пре две године.

-Стојчеви (2 к, св. Димитрије), из истог места као и Тасини.

-Јовановићи (2 к, св. Никола), из околине Пирота.

-Николићи (2 к. св. Арханђео), старином као и Јовановићи.

-Лилићи (1 к, св. икола), из Пиротског среза.

-Живићи (1 к, св. Никола) и они су „од Пиротске”.

-Илевци (1 к), славу немају. Пореклом су из околине Криве Паланке.

-Живковићи (1 к, св. Арханђео), из Пиротског среза

-Ђелевци (1 к, св. Никола), из суседног села Отље, где имају рођака (Прујовци). Ранијом старином су из околине Вучитрна, одакле се доселили, како казују, пре „триста години”.

-Ђорђиовци (1 к, св. Ђурђиц), доселили се без славе из Кривопапаначког краја. Данашњу славу примили су пре две године.

-Ђорђиовци (1 к, св. Никола), из Криве Паланке.

-Давидкови (1 к, св· Арханђео), пореклом као и Ђорђиовци.

-Николићи (1 к, св. Арханђео), из околине Пирота.

-Николићи (1 к, св. Јован), порекло као и код предњих.

-Антинн (1 к, св. Арханђео), из кривопаланачког краја.

-Анђелкови (1 к, св. Арханђео), пореклом као и Антини.

-Николовци (1 к, св. Никола), старином из Јегејске Македоније

-Грујовци (1 к, св. Јован), из Ђерекара (Крива Паланка).

-Анђелкови (1 к), славу немају. Пореклом су из Кривопаланачког среза.

-Лилићи (1 к, св. Димитрије), „од Пиротоско”.

-Маџеви (1 к, св. Јован), из Криве Паланке.

-Мичеви (1 к, св. Јован), пореклом као и Маџеви.

-Пејићи (1 к, св· Јован), из Пиротског среза.

-Павлови (1 к, св. Параскева), из кривопаланачког краја.

-Славкови (2 к, св. Арханђео), из Кривопаланачког среза. Род су са истоименим становницима у Букурици.

-Стеванови (1 к), славу немају. Њихово је порекло кото као и Славкових.

-Tанчићи (1 к, св. Никола), „од Пиротско”.

-Анђелкови (1 к, св. Арханђео), пореклом као и Тантчићи. Славу су примили пре две године. Остали становници њих зову често именом „Бугари“.

-Станисављеви (1 к, св. Арханђео), из Кривопаланачког среза.

-Стеванови (1 к, св. Никола), пореклом као и Станисављеви.

-Стаменовићи (1 к, св. Никола), из околине Пирота.

-Недељкови (1 к, св. Арханђео), из Кривопаланачког среза.

-Тасини (1 к, св. Димитрије), из Криве Паланке. Славу су примили пре две године.

-Станковићи (1 к, св. Ншоола), из пиротског краја.

-Трајковци (1 к, св. Никола), старином из околине Криве Паланке.

-Стошини (1 к, св. Арханђео), пореклом као и Трајковци.

Црквена слава и сеоска заветина је о Спасовдану.

Муслимани старинци су:

-Домовци (8 к), раније су били православни. На ислам прешао, у првој половини 19 века, Михаило (Миша), предак из четвртог појаса. Он је имао сина Бајрама, унука Браима и праунука, данас живог, Селима.

Муслимански досељеници су:

-Шееларци (25 к), од фиса Краснић у Северној Арбанији. Сматрају се као први муслимански досељеници у насељу. У Матејчу дошао предак Мусли Деде пре око 170 година (сеоски кмет, жив 50 година, набраја оца Изеира, затим Рамана, Алију, Абдула и Мусли Деду). Оснивач рода имао у селу текју и био дервиш. Његов унук Алија доцније је постао шех и отуда име роду Шееларци. Живе у истоименој махали.

-Цановци (31 к), од фиса Шаља. Доселили се у исто доба када и Шееларци. Име добили по претку Асану, који је са синовима дошао из Северне Арбаније.

-Демовци (16 к) и:

-Шабан Демци (23 к) су од фиса Бериш. У Северној Арбанији, одакле се доселили, чинили су један род. Овде дошла браћа Шабан и Демо.

-Муратовци (23 к), од фиса Шаља у Северној Арбанији. У селу су познати још под именом:

-Торбеши, по „Торбешу” кога су њихови преци узели за домазта.

-Шурда (28 к) и:

-Тафреч (7 к) су од фиса Краснић. Други име добили по месту старине y Северној Арбанији.

-Суљдер (7 к), од фиса Шаља у Северној Арбнаији. Познати су још под именом Љаич.

-Куртови (1 к), доелили се 1900. г преко Ори.зара. Тамо припадали роду Муслиар, а од фиса су Тсач у Северној Арбанији.

-Идризови (1 к), од фиса Краснића. Доселили се 1915 г. из околине Призрена, док им је даља старина у Северној Арбанији.

Пре 20 година иселила се 1 породица из рода Муратовци у Черкеско Село (Куманово).

Цигани-Роми.

-Мустафовци (6 к), досељени су доста рано из Куманова. У Матејчи немају своје земљиште већ се баве обрађивањем туђих њива.

-Алијевци (2 к), досељени су, али не знају место старине.

У Матејчи има још 10 циганских породица. Оне овде бораве повремено. Сви су дошли из Куманова. Лети раде на њивама имућнијих становника.

*

Порекло становништва засеока Букурица.

Положај, тип и име засеока.

Букурица је мањи заселак у подножју Карадага. Лежи дуж пута Виштица–Матејча. Заселак је постао 1922 г. и збијеног је типа.

Име потиче од ранијег топографског назива за утрину на којој је подигнуто насеље.

Порекло становништва.

У Букурици живи православно становништво које има 5 родова са 6 домова. Сви су сеоски родови досељени на утрину.

Родови су:

-Бајићи (2 к, св. Јован), доселили се из Босне.

-Алексићи (1 к) и:

-Потићи (1 к), дошли су из околине Пирота. Славе св. Арханђела. Први су рођаци истоимених становника у Матејчи.

-Славкови (1 к, св. Арханђео), доселили се из Кривопаланачког среза. Род су са истоименим становнтшима у Маттејчи.

-Пецуљановци (1 к, св. Никола) су из Думановца. Тамо су они били старинци.

ИЗВОР: Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.