Порекло презимена, варош Рожаје

23. јануара 2021.

коментара: 0

Порекло становништва вароши Рожаје, општина Рожаје – Црна Гора. Према књизи др. Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај вароши.

Ово насеље, по коме је и цела област добила данашње име, лежи у терминалном ледничком басену с обе стране Ибра. Положај Рожаја је одређен пластиком земљишта и комуникационим линијама. Од значаја су два превоја: Турјак преко кога води пут из Лимске у Ибарску долину, и Кула на Жљебу, којом се прелази из горњег Ибра у Метохију.

Постанак вароши и историјат.

На месту где са тих превоја силазе путеви у долину Ибра основано је Рожаје. Са овим путевима у Рожају се укрштају путеви који воде од Новог Пазара и са Косова уз долину Ибра и даље преко превоја на Цмиљсвини за Скадар. Због оваквог положаја, који је имао стратегијски значај, овде је основано насеље врло рано.

Хамер каже да је Дуче–паша, кад је угушио побуну у овом крају, 1638 године, наредио да се обнови порушено утврђење Рожаје и у њему успостави војничка посада. Осим тога он је на суседном брду Излит подигао стражару из које гу контролисани путеви и пролази од пљачкаша Климепата.Остаци ове стражаре виде се на Градини више Ганића кућа између клисура Ибра и Граховке Ријеке.

У току XVIII века Рожаје је још неколико пута рушено те је остало као мало насеље.

Ами Буе у своме путопису из 1837 год. каже да Рожаје има око 60 кућа, џамију, ханове и тврђаву у рушевинама. Подигнуто на раскрсници важних путева, Рожаје није било само саобраћајна станица него и управни центар трговишке казе која је раније обухватала, сем Рожаја и Штавице, још и Горњи Бихор, Псштер и један део новопазарске околине. Уз то је било седиште богатих ага који су имали знатне поседе и ван ове области и бавили се сточном трговином.

Пред Балкански рат 1912 године у рожајској чаршији је било око 40 трговачких и занатских радњи. Али од тада Рожаје почиње нагло опадати. Томе су узроци, на првом месту, политичке промене, опадање сточарства и сточарске трговине, сиромашење ага који су били носиоци трговине. Сем тога, Рожаје није више управни центар веће области. Све ове промене брзо су се осетила и на вароши. Трговачке магазе су празне, неки дућани затворени, многе куће оронуле и порушене.

Али, после 1945. године Рожаје почиње ошаљавати. На то утиче већи развитак шумске индустрије. Уместо раније мале пилане подигнута је велика стругара у којој је запослено око 500 радника.

Развитак и тип варошице Рожаје зависио је од историско–друштвених прилика. Насеље се развијало око два мала утврђења која су служила за обезбеђење путева. Старије утврђење, које се састојало из куле и неколико мањих зграда опасани доста високим зидом, било је на тераси између Ибра и Ломничке Реке. На месту тих развалина подигнуте су после ослобођења 1912 г. школа и црква коју су фашисти срушили у току Другог светског рата. Сада је ту зграда осмогодишње школе. Око тога утврђења изграђена је чаршија која је имала око 30 дућана и магаза. Ту је султан подигао и прву џамију.

Други млађи део Рожаја развијао се испод утврђења на Клику, око старе Ганића куле „подигнуте две године пре Карађорђевог устанка“. Са намножавањем становништва насеље се ширило поред Ибра и Ломничке Реке док се нису махале скоро спојиле. На овакав правац ширења упућивала је и пластика земљишта и комуникације. У истом смислу пружају се улице односно сокаци калдрмисани крупним речним облуцима.

Тип вароши.

Рожаје има муслиманско–оријенталне одлике. Дели се на четири махале: Кучанску, две климентанске (Зејнелагића и Куртагића) и Циганску. У махалама куће су често разбацане без реда и опасане оградама од прошћа. У средини махале су две чаршије, Климентанска и Кучанска, са посебним џамијама у средини. Оваква подела чаршија, махале и џамија последица је племенског живота. Свако племе је хтело да има своју чаршију, утвђење и џамију, јер су односи између њих били такви да поједини људи читавог века нису смели прећи из махале једног у махалу другог племена.

Стари облик Рожаја сада се постепено мења. Дуж главног пута на десној страни Ибра подижу се нове куће од камена и цигле покривене црепом. Нови хотел, народни магацин, Раднички дом, школа и неке друге зграде издвајају се по лепоти међу полуразрушеним и оронулим брвнарама и чатмарама покривеним шиндром.

Порекло становништва.

Становништво се сменило пре два века. Данашњим Србима муслиманске вере претходили су православни Срби који су исељени. Остатак тог старог српског становништва јесте црквица у Сувом Пољу где је по предању раније био главни део Рожаје. Када је 1925 године извршено откопавање, испод гомиле камења су се појавили зидови цркве у висини један и по метара. Црква је зидана од тесаног камена и сиге, пространа је 5 х 12 метара и састоји се из три дела: олтара, средњег дела и припрате; била је лепо живописана. Још 1926 године затекао сам фреске на зидовима, које су сада под утицајем времена углавном нестале. Приликом откопавања у рушевинама су нађени мали црквени сасуди и разни новци. Колика је штета што је то откопавање вршила самовољна нестручна рука.

Судећи по положају, пространству и фрескама, ова је црква имала већи значај. Служила је Рожају и оближњим насељима. Не зна се ко ју је подигао, коме је била посвећена и кад је срушена.

Поред црквине се виде темељи двеју црквених аградица и пространо гробља Друго, „каурско гробље“ је у Рожају, где је сахрањен Илија-Алија, један од предака рожајских Куча.

Преци данашњег становништва досељени су у току последња три века. Најстарија братства су:

-Даздаревићи који су били диздари рожајског градића, а старином су из Расова (Бихор); воде порекло од поисламљене српске властеле, као и њихови рођаци:

-Беговићи који и сада живе y Расову. Уз ове се као најстарије становништво помињу још и:

-Ефендићи од којих је остало велико гробље. Даздаревиће су напали Клименте:

-Нокићи (12 к.) и протерали их у Годово (Штавнца).

У народу се каже да се због тога Нокићи нису намножавали. После поновног успостављања турске власти у граду, придолазили су и други досељеници на Климената и Куча, који су ту примили ислам и добијали агалуке у околини. У почетку XVIII века досељени су готово сви данашњи главни родови у Рожају: -Кучи,

-Зајнелагићи и:

– Куртагићи.

Кучи у варошици Рожају деле се на:

-Фетахагиће (22 к.),

-Бећирагиће (10 к.),

-Ганијиће (6 к.),

-Кардовиће (12 к.),

-Чолаковиће (6 к.), и.

-Хаџића (7 кућа). Из Куча се најпре доселио Илија, са два брата, који су после преласка на ислам добили имена: Алија, Усо и Рамо. Илија–Алија, чији гроб и данас постоји у кучанском гробљу, имао је три сина: Фетаха, Ганију и Бећира од којих су рожајски Фетаховићи, Ганијићи и Бећирагићи. Од досељења броје осам појасева: Илија–Алија, Фетах-ага, Мустин-ага, Мурат–ага, Хаџи Арслан—ага, Зејнел–ага, Мустаф–ага и Салих. Од два друга брата Илијина, Уса и Рама, потичу Усовићи y Кољену и Бачевцу и Рамовићи у Лучици. Кажу да је Рато за заслуге добио агалук и продао га своме брату Алији.

Друго братство:

-Канберагићи (Кардовићи и Хаџијићи) потиче од синовца или ближњег рођака Алијина који је „дошао из Брда“.

Рожајски Кучи брзо су се оснажили и потисли са власти Нокиће и Куртагиће. Из њихове су средине угледне личности у турској управној служби, Ганићи: Мурат–ага, Хамид–бег (кајмаками) и Хамет–ефендија (посланик у турском парламенту 1910 године)!

-Куртагићи (Аговићи, Ћатовићи, Нухагићи и Адемагићи) (25 к.) пореклом су Клименте из Селца. Њихов предак, Јусуф—ага, пошто је примио ислам, био је у турској војсци у којој је због заслуга добио агалук, најпре у Бањој Луци, а после овде. Помоћу Нокића они су протерали Даздаревиће и проширили посед. Од Курт–аге броје осам појасева (Куртага, Нуага, Етемага, Нуага, Билал, Зуко, Узејир, Шаћир.

-Зејнелагићи (Зејнелагићи, Сутовићи, Агићи, Хасанагићи) (27 к.) кажу да је њихов предак Зек–Лека из Селца. Дошла су три брата. Један се настанио у граду Рожају, други у Ловници, а трећи у Детану (Штапица). Кажу да им је Фетага из Пазара израдио ферман на агалук због неких заслуга.

Засебну етничку групу сачињавају Цигани-ковачи, који су груписани у једној махали. Они нису истог порекла. Најраније су дошли:

-Иковићи (4 к.) и њихови:

-Уковићи (7 к.) који кажу да су најстарији становници Рожаја. Исто то тврде за себе:

-Саловаћа (4 к.) и:

-Бајровићи (6 к.), њихов је предак дошао из Никшића.

-Мујковићи (5 к.) Доселили су се из Гусиња пре 100 година.

-Ђерекарци (3 и.); њихов предак је дошао на села Ђерекара (Пештер).

-Ћоровићи (1 к.); отац се Доселио из Дубова (Бихор).

Рожају припадају два оближња мала насеља, Шустери и Банџово Брдо.

У Шустерима, засеоку на малој површи између Граховаче, Цомничке Реке и Ибра, одмах изнад Рожаја, живе:

-Раденовићи (4 к.), досељени пре четири појаса из околине Плава; ту их је настанио на земљу Зелулага Фетаховић. Рођаци су им Алексићи у Кочарнику (Штавица).

-Курпејовићи (1 к.) досељени су из оближњег села Сређана.

-Мечке (Кучи) (1 к.) прешли су из Куча.

-Дацићи (1 к.) дошли су из села Дацића.

Банџово Брдо је пространо било између Ибра и Црње састављено од моренског материјала. У њему живе:

-Лубодери (5 к.) чији је предак пре 200 година побегао из Дапсића (околина Иванграда) и овде примио ислам. Рођаци су им православни Бућковићи у Дапсићу који су старином из Дробњака;

-Банџовићи (5 к.) досељени су из Бихора.

ИЗВОР: Према књизи др. Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.