Порекло презимена, село Врдник (Ириг)

Порекло становништва села Врдник, општина Ириг. Према студији Милоша Ђ. Шкарића “Дванаест села у Фрушкој гори”. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.

Врдник, кажу, носи име од старина, по свој прилици од брда. Брда и долине, потоци и врела, виногради и пашњаци у лепој својој разновидности и као у неком преливану и гибању подижу красоту и пријатност овога предела. Место је опкољено брдима, која су већим делом виноградима засађена.

Од севера к југу тече велик поток Дубочаш, измеђ велика два брда, која су шумом покривена. Десно од потока стоји на врху планине Врдничка кула. О њој се не зна ништа. Неки научењаци веле, да је од римског цара Проба, а неки, да је од Турака. По виноградима се налази доста римских новаца. Народ прича, да је то била кула војводе Рајка, кога народне песме помињу: „Сам остаде у Сријему Рајко“. Народ прича, да се уочи Видовдана на њој скупљају виле и да кукају и запевају за пропалим српским царством, цар-Лазарем, Милошем и осталим српским војводама.

Близу Врдника, ¼ сата хода, налази се угљени мајдан, који је отпочео год. 1813.

Школа је утемељена 1806. год.; пре је била аутономна, данас је комунална.

Уз село Врдник налази се манастир Раваница са телом срп. цара Лазара и осталим за нас Србе неоцењивим вредностима. Уз сами манастир је Прњавор, који има 44 куће и око 300 душа.

Брегови: Бекатово, Паламбош, Осоје, Татарица, Под Кулом, Добочаш.

Долине: иза манастира на северу има долина, која се зове За Кулом; иза села је долина Пећина.

Шуме: Моринтово, Гај, Ритић, Добочаш, За Кулом, Татарица, Голи Бикоч, Крајова Столица.

Извори и чесме: код манастира има Чесма, коју народ зове Манастирска чесма, а код села на западној страни две су: Врбак и Јанковац. Около села и манастира су ови извори: Левак, Хајдучки извор, Марковац, Лазин вир, Девина Ливада. Од воденица једна се зове Белава, а друга Црнава.

Село Врдник броји око 180 кућа и 1000 душа, Срба православне вјере.

Анђелић – Ђурђевдан

Авакумовић – Ђурђиц

Аврамовић – Ђурђевдан

Бабић – Никољдан

Бајић – Јовањдан

Бланушић – Ђурђевдан

Бугарски – Никољдан

Царевић I – Свети Игњатије

Царевић II – Никољдан

Чичинов – Стевањдан

Давидовић – Стевањдан

Дејић – Стевањдан

Ђаковић – Јовањдан

Ђурђевић – Ђурђевдан

Глуваков – Ђурђиц

Грујић – Марковдан

Нићетин – Аранђеловдан

Илкић – Никољдан

Ивковић – Свети Игњатије

Јанковић I – Света Петка

Јанковић II – Никољдан

Јефтић – Ђурђиц

Јовановић I – Митровдан

Јовановић II – Лучиндан

Коларски – Свети Игњатије

Ковачић – Аранђеловдан

Крњајић – Лучиндан

Крстић – Лучиндан

Крстић-Врачарић – Јовањдан

Лаћарац – Мратиндан

Лукић – Ђурђевдан

Маловић – Лучиндан

Матић – Стевањдан

Михајловић – Аранђеловдан

Мијић – Ђурђиц

Мијолић – Аранђеловдан

Милетић – Ђурђевдан

Милованов – Ђурђиц

Миршић – Никољдан

Мишковић – Јовањдан

Митрић – Стевањдан

Митровић – Стевањдан

Недељковић – Никољдан

Недић – Ђурђиц

Несторовић – Лучиндан

Нећифоровић – Никољдан

Николић – Ђурђиц

Обрадовић – Јовањдан

Парошки – Никољдан

Павловић – Никољдан

Петковић – Јовањдан

Петровић-Савкић – Никољдан

Прешић – Свети Тривун

Радошевић – Јовањдан

Рајић – Лучиндан

Рашковић – Лучиндан

Ристић – Никољдан

Сарајлија – Јовањдан

Савић – Ђурђиц

Секулић – Аранђеловдан

Сенић – Јовањдан

Спасојевић – Стевањдан

Сретић – Ђурђиц

Станковић – Никољдан

Стојановић – Никољдан

Стојковић – Врачи

Сувајџић – Никољдан

Теодоровић – Јовањдан

Тимотић – Свети Архангел Гаврило

Тундуковић – Лучиндан

Вадин – Ђурђевдан

Вилкић – Ђурђевдан

Влајковић – Никољдан

Вујић-Павловић – Јовањдан

Вукајловић – Ђурђевдан

Вукмировић – Врачи

Жекић – Ђурђевдан

Живковић – Ђурђевдан

Живојновић – Ђурђиц

Прњавор

Алексић – Света Петка

Бачић – Никољдан

Бајић – Јовањдан

Бегојев – Никољдан

Бранковић – Никољдан

Букинац – Никољдан

Чебац – Ђурђевдан

Дедић – Јовањдан

Добричић – Ђурђевдан

Дунђеровић – Никољдан

Ђурђевић – Ђурђевдан

Гушић – Ђурђевдан

Илинчић – Јовањдан

Илкић – Никољдан

Јефтић – Свети Игњатије

Јовановић I – Ђурђевдан

Јовановић II – Никољдан

Јовић – Свети Игњатије

Кавгић – Свети Вартоломеј и Варнава

Коларовић – Аранђеловдан

Коларски – Свети Игњатије

Ковачић – Аранђеловдан

Лежаков – Никољдан

Љупша – Никољдан

Медак – Ђурђевдан

Милошевић – Ђурђевдан

Миросављевић – Никољдан

Николић – Јовањдан

Нинковић – Никољдан

Пантелић – Лазаревдан

Петковић – Никољдан

Радованов – Никољдан

Сретић – Ђурђиц

Станојевић – Ђурђиц

Тренковић – Аранђеловдан

Војновић – Стевањдан

ИЗВОР: Милош Ђ. Шкарић “Дванаест села у Фрушкој гори” (Објављено у Зборнику за народни живот и обичаје јужних Славена, број 24, ЈАЗУ, Загреб, 1919, стр. 269-272. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. ВЛАСТИМИР ВЛАЈА СЕКУЛИЋ

    ПОСЕТИО САМ ВРДНИК И МАНАСТИР РАВАНИЦУ . КАЖУ МОНАХИЊЕ ДА СУ ТУ ПРИ ВЕЛИКОЈ СЕОБИ СРБА ДОНЕТЕ МОШТИ НАШЕГ КНЕЗА ЛАЗАРА КАКО БИ ИХ ПОРЕД ОСТАЛОГ ШТО ЈЕ ПОНЕТО САЧУВАЛИ ОД ТУРАКА . МЕЂУТИМ ПРИ ПОСЕТИ КРУШЕВЦУ И ОБИЛАСКА НАШЕГ МАНАСТИРА РАВАНИЦА РЕЧЕНО МИ ЈЕ ДА ЈЕ ТУ САХРАЊЕН КНЕЗ ЛАЗАР . ШТА ЈЕ ПРАВА ИСТИНА ?