Порекло презимена, село Велики Радинци (Сремска Митровица)

22. јануара 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Велики Радинци, општина Сремска Митровица. Према студији Милоша Ђ. Шкарића “Дванаест села у Фрушкој гори”. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.

Колико се из записа црквеног могло дознати, види се, да су се овде становници доселили на почетку XVIII столећа. Село В. Радинци пре тога доба није се налазило на данашнем месту него је неколико кућа било пут Митровице, где су данас њиве, од којих су остала имена Селиште и Црквине.

Приповеда се, да је био некаков богат човек, који је. разабрао, да околица има ваљану пашу, те начинио као неке салаше. Овоме се придруже још неки и тако образују малено село. Но како је кроз данашње место В. Радинце водио пут управо у Осијек, и како су тада сваких вашара горњи трговци, које су они звали „кртари“ и „палоци“ пролазили чешто и гонили силна крда марве, свиња и остале стоке, то се и они повуку на тај друм и оснују Велике Радинце.

Село ово лежи у красном положају готово на подножју Фрушке горе која се простире северно; јужно пак лежи град Митровица, а источно Рума.

Дуж села ромори велик и леп поток, који се образује из више врела, што се налазе уз само село, те се натапајући ливаде улива у Саву.

Које трговина, које леп положај и родност земље, а које лакоћа заслуге и економни рад обогатише ове људе, а оближње варошице Митровица и Рума даваху им добра упуства те набрзо изиђоше на глас са добре и рационалне економије као богати разумни и напредни људи. Набрзо су подигли храм у славу сабора Архангела Гаврила. Но не остадоше тада само при градњи храма, већ како око цркве беше доста простора, саградише ускоро и школу. Као главни прилог за њезино издржавање био је други тас црквени, који се пунио при богослужењу литургије недељом и сцецем, поглавито о Св. Сави, а то се сматрало као школски фонд, јер ово село лежи у равници, те око њега нема ни брегова ни долина; а исто тако нема ни шума.

Њиве и ливаде: Горње и доње деонице, Клисине (јер је оклисак украј атара), Путеви (ту је некад био пут).
Виноград лежи у рудини Човинац, посве је у равници.

Српских кућа данас у Радинцима има 148, породица 75, а број душа 900. Данас су староседеоци готово сасвим ишчезнули, њихова су места и куће заузели понајвише Бачвани. Да су тако пропали, тому има више узрока, а најглавнији је, како кажу, велики неморал.

Породице:

Агичевић – Ђурђиц

Аларгић – Никољдан (из Врбаса у Бачкој)

Алимпијевић – Ђурђевдан (из Србије пре 10 година)

Андрић – Стевањдан

Бикицки – Јовањдан

Борђошки – Аранђеловдан (из Силбаша)

Бошњак – Јовањдан

Бошњаковић – Јовањдан

Буђановац – Света Петка

Бугарски – Лучиндан

Чакунак – Никољдан (из Товаришева у Бачкој)

Ћирић – Никољдан

Давидовић – Јовањдан

Ђорђевић – Ђурђевдан (из Руме)

Ђуричић – Никољдан (Бачвани)

Игрић – Лучиндан

Иванковић – Јовањдан

Јаношевић – Никољдан

Јелисијевић – Ђурђиц

Јеремић – Стевањдан

Јовановић I – Никољдан (из Руме)

Јовановић II – Света Петка (Цигани)

Јуришин – Јовањдан

Каралић – Ђурђевдан (из Лаћарка)

Кљајин – Лазаревдан (Бачвани)

Коцкаревић – Аранђеловдан

Костић – Никољдан (из Чалме)

Красојевић – Јовањдан

Крстић – Никољдан

Курекан – Света Петка (из Баната)

Лаћарац – Мратиндан

Лапчевић – Свети Пантелија

Лерин – Лазаревдан (из Сивца у Бачкој)

Лукић – Јовањдан (из Чалме)

Љубиновић – Јовањдан (из Земуна)

Малетић – Јовањдан

Мандић – Свети Игњатије (Бачвани)

Михајловић I – Јовањдан

Михајловић II – Стевањдан (из Товаришева)

Милић – Никољдан (из Пивница у Бачкој)

Милинковић – Ђурђиц

Миросављевић – Ђурђевдан

Мишковић – Михољдан

Митровић – Никољдан (из Шашинаца)

Мраовић – Никољдан

Обреновић – Лазаревдан (Бачвани)

Пантић – Никољдан (из Руме)

Павков – Никољдан (из Сивца у Бачкој)

Павлићев – Лазаревдан (из Силбаша у Бачкој)

Павловић – Никољдан (из Руме)

Перић – Ђурђевдан (из Пивница)

Перишин – Света Петка (из Баната)

Пиварски – Свети Алимпије

Плавшић – Михољдан (из Сивца у Бачкој)

Попов – Никољдан (из Товаришева)

Поповић – Лазаревдан (из Пивница)

Радивојков – Ђурђевдан (из Обровца у Бачкој)

Радосављевић – Митровдан (из Силбаша)

Ракић – Стевањдан

Раткелић – Јовањдан

Ристић I – Никољдан

Ристић II – Ђурђевдан

Савин – Ђурђевдан

Станишић – Ђурђевдан (из Лежимира)

Станојев – Ђурђиц (из Товаришева)

Степанчевић – Андријевдан

Сувајчић – Мратиндан

Томић – Свети Тома (из Стапара у Бачкој)

Васић – Јовањдан (из Шуљма)

Врсајков – Митровдан

Вукадинов – Никољдан (из Товаришева)

Вукосављевић – Никољдан (из Манђелоса)

Зарин – Стевањдан

Живанић – Ђурђиц

Год. 1777. у Вел. Радинцима биле су ове породице којих данас нема, јер су изумрле: Марков, Милошевић, Ерцеговац, Панаотовић, Атанацковић, Јованов, Кнежев, Ивковић, Чизмић, Милованов, Павић, Мачванин, Танацков, Хорват, Чавић, Бабић, Милинов, Инђић, Николетић, Теодоровић, Слакић, Казимировић, Ђукић, Гергуревић, Алексић, Журковић, Мартиначки (по њима се зову Мартиначке њиве), Васовић, Старчевић, Девић, Бачванин, Мијатов, Петровић, Перјичић, Крњић, Јефтић, Спасојевић, Чорак, Владисављевић.
Данашње Игриће зову Калаузови, јер је Игрић ушао у кућу Калаузову, која је изумрла; а тако исто данашње Мраовиће Слакићима.

ИЗВОР: Милош Ђ. Шкарић “Дванаест села у Фрушкој гори” (Објављено у Зборнику за народни живот и обичаје јужних Славена, број 24, ЈАЗУ, Загреб, 1919, стр. 267-269. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.