Порекло становништва села Шуљам, општина Сремска Митровица. Према студији Милоша Ђ. Шкарића “Дванаест села у Фрушкој гори”. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.
О постанку села Шуљма прича се ово: На данашњем шуламачком земљишту пре 200 год. живео је народ Срби и Грци, и беху растресени понајвише по доловима Мутаља, Аљмаша и Шуљма. Грци беху насељени по југоисточном делу брега Главице. У другој половини XVIII столећа раштркани се свет мало помало прикупља у долу Шуљму, док се створи сеоце, коме дадоше име по долу.
Источно од брега Главице лежи брег Судинац, где је по причању био суд растресеном народу, па отуд и име томе брегу.
На 300 корака од Садинца иа север, а међу путовима што воде на Источник (извор) и Липовац (извор, поред којега је храст грдно велик, који је засадио пре 150 год. капрал Петар Бошковић), под Добречом (брег) виде се и данас остаци рушевина негдашњега манастира. Печат тога манастира по белешкама црквених књига, налази се у Карловцима. Прича се да је пре 50—60 год. живео у Шуљму Игнат Васић, берберин, па је код Источника, где је по причању била некад црква, спавао и снио, да на месту тога старог манастира подигне нови манастир. Он прода сву своју сермију и подигне као неку црквицу на месту старог манастира. Народ је зове манастир; посвећена је св. Пантелији, и на тај дан се ту слави. Тај исти берберин удесио је ту и „купоницу“, где су долазили људи са свих страна, да се купају и лече од болести. Један Черевићан био је сакат и одузет, а чим се окупао, оздравио.
Код Источника, кажу, да је била црква; тај берберин је ту копао и многе кости људске ископао па пренео и сахранио под своју капелицу. Тај берберин није одавно умро, и под старост је просио.
Данашња шуламачка црква саграђена је и посвећена 18. јуна 1766.
О школи нигде ништа нема, а тешко да је и било у то доба у селу школе. Прича се, да је уз цркву с јужне стране била школа на месту, где се још и данас види темељ зграде.
Северно од Шуљма, где су данас баште сеоске, то се место зове Селиште; ту су била прва насеља.
Брегови: Јанчиковац (на њему је старо гробље), Судинац, Ветрењача, Папрена, Добреч, Главица и Белинац, за који је свезана ова причица: Огњена Марија сестра св. Пантелије, имала је још и брата Белу, који је био краљ. Други један краљ хтео ју на силу узети, те се Бела и тај краљ на том брегу побију, и Бела погине. По њему се и назвао брег Бејинац.
Долови: Грабовац Липовац, Боркут, Источник, Врлан, Врбовац, Буповац, Аљмаш, Мутаљ и Шуљам, у ком је село.
Шуме: Папрена, Главице, Дугачки Чот, Кланац, Тополик, Андријево мало и велико.
Њиве: Церје Орловаче Мутаљ Јанчиковци Метларе, Опсиште, Човинац, Дужнице, Стрмоглавнице Велики Делови Кратели Алмаш.
Ливаде: Просине, Опсиште, Метларе.
Источна страна села зове се Бело Брдо, а западна Црно Брдо.
Гробље је кадгод било око цркве; сад је на Јанчиковцу.
На Грлавици је Змајев Камен, у њему удубина, у којој има воде; ту се змај купао. Кажу, да су га виђали, кад би долазио на ту воду, а то је био змај Сентивански, Данас жене иду на ту воду на Усековање и њоме се умивају од очију.
Измеђ Гргуреваца и Шуљма, у долу Аљмашу, има водица од грознице.
Село има 64 породице са 954 душе.
Аћимовић – Аранђеловдан (Бачвани)
Анђелић – Мратиндан
Антић – Мратиндан (из Гргуреваца)
Бошковић – Никољдан
Божић – Аранђеловдан
Чарубџић – Ђурђиц
Ћирић – Ђурђевдан
Девић – Никољдан
Димовић – Никољдан (Грци)
Дукић – Васиљевдан (Власи, досељени из Баната пре 40-50 година)
Ђурчић – Никољдан
Ђурђевић – Аранђеловдан
Феничанин – Васиљевдан (пре су били Словаци)
Филипендин – Лучиндан (из Куле у Бачкој, данас нововерци)
Гајић – Аранђеловдан (из Сентивана)
Грујић – Ђурђевдан (из Малих Радинаца)
Грујичић – Ђурђиц
Илић – Јовањдан (из Ирига)
Нићифоровић – Лучиндан (из Врбаса, данас нововерци)
Ивковић – Аранђеловдан
Јанић – Света Петка
Јанковић – Ђурђевдан
Јелачић – Никољдан (из Крушевца)
Јуришић – Свети Вартоломеј и Варнава (тако се зову по арамбаши Јуриши, пореклом из Македоније, који је побио Турке, кад су пошли Гргетак робити, отео од њих јеванђеље и путир, који се и данас чува у цркви.)
Карић – Ваведење (човек се доселио из Хрватске и приженио се у кућу)
Керпетар – Јовањдан (пре био Словак, данас нововерац)
Косанић – Света Петка (Цигани)
Крстић – Јовањдан (из Баната пре 40 год)
Куштрић – Јовањдан (Бачвани)
Кузминац – Ђурђиц
Лаћарац – Јовањдан
Лазић – Свети Алимпије
Лукић – Аранђеловдан (Бачвани)
Манастирац – Стевањдан
Миличевић – Васиљевдан
Милинковић – Никољдан
Милорадић – Свети Алимпије (Бачвани)
Милошевић – Мратиндан
Николић’ – Никољдан
Николић” – Никољдан (из Херцеговине, данас их зову Ере)
Новковић – Ђурђевдан
Пејновић – Аранђеловдан
Петровић – Никољдан
Поповић – Михољдан
Радосављевић – Аранђеловдан
Рајчић – Ђурђиц (Сентомашани)
Ракић – Лучиндан (из Кузмина, данас нововерци)
Ранковић – Аранђеловдан
Сивац – Никољдан (из Кикинде)
Смиљанић – Аранђеловдан (из Бешенова)
Стефановић – Ђурђиц
Субашић – Лучиндан (Бачвани, данас нововерци)
Сувић – Јовањдан (из Гргуреваца)
Шашиначки – Аранђеловдан
Шијачки – Никољдан (из Футога, камо су били дошли из Пирота)
Тадић – Јовањдан
Теодоровић – Аранђеловдан
Терзић – Никољдан (из Футога)
Васић – Никољдан
Видић – Стевањдан (Бачвани)
Видов – Јовањдан (из Хрватске)
Вујчић – Јовањдан (Сентомашани)
Вукадиновић – Ђурђиц
ИЗВОР: Милош Ђ. Шкарић “Дванаест села у Фрушкој гори” (Објављено у Зборнику за народни живот и обичаје јужних Славена, број 24, ЈАЗУ, Загреб, 1919, стр. 264-266. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.
Коментари (0)