Порекло презимена, село Стејановци (Рума)

22. јануара 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Стејановци, општина Рума. Према студији Милоша Ђ. Шкарића “Дванаест села у Фрушкој гори”. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.

Ово село лежи мало удаљеније од Фрушке горе, готово у истом правцу са Павловцима, а од Павловаца источно, на цести, која иде из Руме у Митровицу. (Од цесте око 500 м далеко.) Село је врло лепо, протеже се од севера к југу, у три сокака, а средом пресеца их четврти сокак.
Име Стејановци постало је по предању од старога Стојан-града, који лежи на подножју Фрушке горе, северно од данашњега села. За тај град, од кога се данас познају само темељи и градски јендеци, не зна се, чији је био; народ верује, да је био турски. По њему је добило село име Стојановци, што се касније променило у Стејановци. Народ прича, да је близу тога града била прва насеобина, што је доста вероватно, јер у близини налази се једна нива Црквина; ту, кажу, да је била црква.

Гробље је било на месту, где је данас Ћире Јеленића виноград. Ту кости људских можеш руком накопати, колико хоћеш; а за време бујица знаде вода по Читаве скелете исплакати. Старо гробље је у данашњој општинској ниви Дудари, где и данас има по камену много написа, али су нечитки.

Црква је основана и начињена 1764. год., а у то доба је била ту и школа, у црквеној порти од плетера начињена. Црква је усред села, а преко од ње је врло лепа школа. Ове године 1909. црква је трудом и маром Стејановчана лепо реновирана, како споља тако и изнутра.

Брегови: Бошћевац, Пустар, Окоп, Звечај, Гај (шума, која се стере више ман. М. Ремете), Козарице, Вранова Стена, Град, Бајића Поље, Брекина, Пречка, Гувниште, Ливадни До, Орачко Поље, Бешеновачки Брег, Код Брестова, Црквина.

Долови: Млаке, Велики до, Мали до, Водено.

Њиве: Шпитали, Средње њиве, Од Брегова, Брегови, Калуђерске њиве, Крчевине, Спајинско Гувно, Спајинско Воће (Катинац), Баре, Стрмоплавнице, Дужнице, Близанци, Кутлаче и Човинац.

Кроз село иду два „гата“.

Село данас броји око 180 кућа и 1600 душа, све сами Срби православне вере.

Адамовић – Свети Тривун

Алановић I – Никољдан (из Босне)

Алановић II – Јовањдан (из Босне)

Андријевић – Никољдан

Бановац – Никољдан (из Баније)

Бења – Никољдан (пореклом Словак)

Црнобарац – Митровдан (из Црне Баре у Мачви)

Цвејић – Ђурђевдан

Ћирић – Никољдан (из Това у Бачкој)

Ћирковић – Јовањдан (из округа шабачког; прешли овамо са Карађорђем)

Дукић – Ђурђевдан

Ђисаловић – Никољдан (из Бачке)

Ђуричић – Ђурђевдан

Филиповић – Ђурђиц

Грчић – Никољдан (из Руме)

Илић – Јовањдан

Иванић – Ђурђевдан

Иванишевић – Никољдан

Јаношевић – Никољдан (из Србије од Лесковца)

Јеленић – Аранђеловдан

Јовановић – Никољдан (из Србије од рудничког округа)

Јовановић-Стојков – Ђурђиц

Југовић – Никољдан (из рудничког округа у Србији)

Ковачевић – Свети Алимпије

Кречковић – Ђурђиц (прекрштени Словак „Кречко“)

Кузмановић – Ђурђевдан

Лаћарац – Стевањдан

Лазић – Никољдан

Лешенко – Јовањдан (прекрштени Словак)

Лукић I – Јовањдан (из Србије)

Лукић II – Никољдан (из Бачке)

Мајински – Ђурђевдан (Бачвани)

Мијајловић – Никољдан

Мијатовић – Никољдан

Милинковић – Аранђеловдан

Миловановић – Ђурђевдан

Мирковић I – Стевањдан (из Лединаца)

Мирковић II – Аранђеловдан (из Руме)

Мишић – Свети Аврамије

Мишковац – Ђурђиц

Мраовић – Никољдан

Нешковић – Стевањдан

Николајевић – Ђурђевдан (досељени из Србије, из села Брђана, нахије рудничке, год. 1788. Први се доселио Михајло, назван Мијушко, бежећи од Турака. Умро 1838)

Никшић – Аранђеловдан (из Бешенова)

Нинковић – Митровдан

Остојић – Аранђеловдан

Пешић – Стевањдан

Петровић – Митровдан (говоре им „Шијаци“)

Петрушко – Стевањдан (прекрштени Словак)

Поповић – Стевањдан (из Ваљева)

Радић – Ђурђевдан (Бачвани)

Ракић – Стевањдан (Бачвани)

Ристић – Ђурђиц

Степановић – Ђурђиц

Стојановић – Аранђеловдан (из Пипера у Црној Гори)

Стојисављевић – Аранђеловдан (из Тушиловића код Карловца пре 50 година)

Стојшић – Јовањдан

Столић – Јовањдан

Субић – Ђурђиц

Шамановић – Никољдан

Шивољски – Никољдан

Томић – Свети Тома (из Херцеговине)

Утвић – Јовањдан (из Јаска пре 70 година)

Вечеринац – Никољдан (из Бачке)

Видаревић – Јовањдан

Вобочко – Никољдан (прекрштени Словак)

Вучковић – Лучиндан

Вуковић – Јовањдан

Завишић – Јовањдан

Зељаић – Стевањдан

У једној старој црковној књизи спомињу се ове старе породице стејановачке из год. 1769.: Босанин, Срданчев, Грчић, Рајанов, Пандур, Сунајлић, Вуловић, Тандрчић, Стојков, Селановић, Перићев, Васиљев, Шивољић (ваљда су то данашњи Шивољски), Јеремић, Дунавић, Мишков, Павловић и Богосављевић. Међу најстарије породице свет броји Зељаиће, Алановиће, Поповиће и Нешковиће.

ИЗВОР: Милош Ђ. Шкарић “Дванаест села у Фрушкој гори” (Објављено у Зборнику за народни живот и обичаје јужних Славена, број 24, ЈАЗУ, Загреб, 1919, стр. 262-264. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.