Порекло становништва села Стејановци, општина Рума. Према студији Милоша Ђ. Шкарића “Дванаест села у Фрушкој гори”. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.
Ово село лежи мало удаљеније од Фрушке горе, готово у истом правцу са Павловцима, а од Павловаца источно, на цести, која иде из Руме у Митровицу. (Од цесте око 500 м далеко.) Село је врло лепо, протеже се од севера к југу, у три сокака, а средом пресеца их четврти сокак.
Име Стејановци постало је по предању од старога Стојан-града, који лежи на подножју Фрушке горе, северно од данашњега села. За тај град, од кога се данас познају само темељи и градски јендеци, не зна се, чији је био; народ верује, да је био турски. По њему је добило село име Стојановци, што се касније променило у Стејановци. Народ прича, да је близу тога града била прва насеобина, што је доста вероватно, јер у близини налази се једна нива Црквина; ту, кажу, да је била црква.
Гробље је било на месту, где је данас Ћире Јеленића виноград. Ту кости људских можеш руком накопати, колико хоћеш; а за време бујица знаде вода по Читаве скелете исплакати. Старо гробље је у данашњој општинској ниви Дудари, где и данас има по камену много написа, али су нечитки.
Црква је основана и начињена 1764. год., а у то доба је била ту и школа, у црквеној порти од плетера начињена. Црква је усред села, а преко од ње је врло лепа школа. Ове године 1909. црква је трудом и маром Стејановчана лепо реновирана, како споља тако и изнутра.
Брегови: Бошћевац, Пустар, Окоп, Звечај, Гај (шума, која се стере више ман. М. Ремете), Козарице, Вранова Стена, Град, Бајића Поље, Брекина, Пречка, Гувниште, Ливадни До, Орачко Поље, Бешеновачки Брег, Код Брестова, Црквина.
Долови: Млаке, Велики до, Мали до, Водено.
Њиве: Шпитали, Средње њиве, Од Брегова, Брегови, Калуђерске њиве, Крчевине, Спајинско Гувно, Спајинско Воће (Катинац), Баре, Стрмоплавнице, Дужнице, Близанци, Кутлаче и Човинац.
Кроз село иду два „гата“.
Село данас броји око 180 кућа и 1600 душа, све сами Срби православне вере.
Адамовић – Свети Тривун
Алановић I – Никољдан (из Босне)
Алановић II – Јовањдан (из Босне)
Андријевић – Никољдан
Бановац – Никољдан (из Баније)
Бења – Никољдан (пореклом Словак)
Црнобарац – Митровдан (из Црне Баре у Мачви)
Цвејић – Ђурђевдан
Ћирић – Никољдан (из Това у Бачкој)
Ћирковић – Јовањдан (из округа шабачког; прешли овамо са Карађорђем)
Дукић – Ђурђевдан
Ђисаловић – Никољдан (из Бачке)
Ђуричић – Ђурђевдан
Филиповић – Ђурђиц
Грчић – Никољдан (из Руме)
Илић – Јовањдан
Иванић – Ђурђевдан
Иванишевић – Никољдан
Јаношевић – Никољдан (из Србије од Лесковца)
Јеленић – Аранђеловдан
Јовановић – Никољдан (из Србије од рудничког округа)
Јовановић-Стојков – Ђурђиц
Југовић – Никољдан (из рудничког округа у Србији)
Ковачевић – Свети Алимпије
Кречковић – Ђурђиц (прекрштени Словак „Кречко“)
Кузмановић – Ђурђевдан
Лаћарац – Стевањдан
Лазић – Никољдан
Лешенко – Јовањдан (прекрштени Словак)
Лукић I – Јовањдан (из Србије)
Лукић II – Никољдан (из Бачке)
Мајински – Ђурђевдан (Бачвани)
Мијајловић – Никољдан
Мијатовић – Никољдан
Милинковић – Аранђеловдан
Миловановић – Ђурђевдан
Мирковић I – Стевањдан (из Лединаца)
Мирковић II – Аранђеловдан (из Руме)
Мишић – Свети Аврамије
Мишковац – Ђурђиц
Мраовић – Никољдан
Нешковић – Стевањдан
Николајевић – Ђурђевдан (досељени из Србије, из села Брђана, нахије рудничке, год. 1788. Први се доселио Михајло, назван Мијушко, бежећи од Турака. Умро 1838)
Никшић – Аранђеловдан (из Бешенова)
Нинковић – Митровдан
Остојић – Аранђеловдан
Пешић – Стевањдан
Петровић – Митровдан (говоре им „Шијаци“)
Петрушко – Стевањдан (прекрштени Словак)
Поповић – Стевањдан (из Ваљева)
Радић – Ђурђевдан (Бачвани)
Ракић – Стевањдан (Бачвани)
Ристић – Ђурђиц
Степановић – Ђурђиц
Стојановић – Аранђеловдан (из Пипера у Црној Гори)
Стојисављевић – Аранђеловдан (из Тушиловића код Карловца пре 50 година)
Стојшић – Јовањдан
Столић – Јовањдан
Субић – Ђурђиц
Шамановић – Никољдан
Шивољски – Никољдан
Томић – Свети Тома (из Херцеговине)
Утвић – Јовањдан (из Јаска пре 70 година)
Вечеринац – Никољдан (из Бачке)
Видаревић – Јовањдан
Вобочко – Никољдан (прекрштени Словак)
Вучковић – Лучиндан
Вуковић – Јовањдан
Завишић – Јовањдан
Зељаић – Стевањдан
У једној старој црковној књизи спомињу се ове старе породице стејановачке из год. 1769.: Босанин, Срданчев, Грчић, Рајанов, Пандур, Сунајлић, Вуловић, Тандрчић, Стојков, Селановић, Перићев, Васиљев, Шивољић (ваљда су то данашњи Шивољски), Јеремић, Дунавић, Мишков, Павловић и Богосављевић. Међу најстарије породице свет броји Зељаиће, Алановиће, Поповиће и Нешковиће.
ИЗВОР: Милош Ђ. Шкарић “Дванаест села у Фрушкој гори” (Објављено у Зборнику за народни живот и обичаје јужних Славена, број 24, ЈАЗУ, Загреб, 1919, стр. 262-264. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.
Коментари (0)