Порекло становништва села Врдник, општина Ириг. Према студији Милоша Ђ. Шкарића “Дванаест села у Фрушкој гори”. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.
Врдник, кажу, носи име од старина, по свој прилици од брда. Брда и долине, потоци и врела, виногради и пашњаци у лепој својој разновидности и као у неком преливану и гибању подижу красоту и пријатност овога предела. Место је опкољено брдима, која су већим делом виноградима засађена.
Од севера к југу тече велик поток Дубочаш, измеђ велика два брда, која су шумом покривена. Десно од потока стоји на врху планине Врдничка кула. О њој се не зна ништа. Неки научењаци веле, да је од римског цара Проба, а неки, да је од Турака. По виноградима се налази доста римских новаца. Народ прича, да је то била кула војводе Рајка, кога народне песме помињу: „Сам остаде у Сријему Рајко“. Народ прича, да се уочи Видовдана на њој скупљају виле и да кукају и запевају за пропалим српским царством, цар-Лазарем, Милошем и осталим српским војводама.
Близу Врдника, ¼ сата хода, налази се угљени мајдан, који је отпочео год. 1813.
Школа је утемељена 1806. год.; пре је била аутономна, данас је комунална.
Уз село Врдник налази се манастир Раваница са телом срп. цара Лазара и осталим за нас Србе неоцењивим вредностима. Уз сами манастир је Прњавор, који има 44 куће и око 300 душа.
Брегови: Бекатово, Паламбош, Осоје, Татарица, Под Кулом, Добочаш.
Долине: иза манастира на северу има долина, која се зове За Кулом; иза села је долина Пећина.
Шуме: Моринтово, Гај, Ритић, Добочаш, За Кулом, Татарица, Голи Бикоч, Крајова Столица.
Извори и чесме: код манастира има Чесма, коју народ зове Манастирска чесма, а код села на западној страни две су: Врбак и Јанковац. Около села и манастира су ови извори: Левак, Хајдучки извор, Марковац, Лазин вир, Девина Ливада. Од воденица једна се зове Белава, а друга Црнава.
Село Врдник броји око 180 кућа и 1000 душа, Срба православне вјере.
Анђелић – Ђурђевдан
Авакумовић – Ђурђиц
Аврамовић – Ђурђевдан
Бабић – Никољдан
Бајић – Јовањдан
Бланушић – Ђурђевдан
Бугарски – Никољдан
Царевић I – Свети Игњатије
Царевић II – Никољдан
Чичинов – Стевањдан
Давидовић – Стевањдан
Дејић – Стевањдан
Ђаковић – Јовањдан
Ђурђевић – Ђурђевдан
Глуваков – Ђурђиц
Грујић – Марковдан
Нићетин – Аранђеловдан
Илкић – Никољдан
Ивковић – Свети Игњатије
Јанковић I – Света Петка
Јанковић II – Никољдан
Јефтић – Ђурђиц
Јовановић I – Митровдан
Јовановић II – Лучиндан
Коларски – Свети Игњатије
Ковачић – Аранђеловдан
Крњајић – Лучиндан
Крстић – Лучиндан
Крстић-Врачарић – Јовањдан
Лаћарац – Мратиндан
Лукић – Ђурђевдан
Маловић – Лучиндан
Матић – Стевањдан
Михајловић – Аранђеловдан
Мијић – Ђурђиц
Мијолић – Аранђеловдан
Милетић – Ђурђевдан
Милованов – Ђурђиц
Миршић – Никољдан
Мишковић – Јовањдан
Митрић – Стевањдан
Митровић – Стевањдан
Недељковић – Никољдан
Недић – Ђурђиц
Несторовић – Лучиндан
Нећифоровић – Никољдан
Николић – Ђурђиц
Обрадовић – Јовањдан
Парошки – Никољдан
Павловић – Никољдан
Петковић – Јовањдан
Петровић-Савкић – Никољдан
Прешић – Свети Тривун
Радошевић – Јовањдан
Рајић – Лучиндан
Рашковић – Лучиндан
Ристић – Никољдан
Сарајлија – Јовањдан
Савић – Ђурђиц
Секулић – Аранђеловдан
Сенић – Јовањдан
Спасојевић – Стевањдан
Сретић – Ђурђиц
Станковић – Никољдан
Стојановић – Никољдан
Стојковић – Врачи
Сувајџић – Никољдан
Теодоровић – Јовањдан
Тимотић – Свети Архангел Гаврило
Тундуковић – Лучиндан
Вадин – Ђурђевдан
Вилкић – Ђурђевдан
Влајковић – Никољдан
Вујић-Павловић – Јовањдан
Вукајловић – Ђурђевдан
Вукмировић – Врачи
Жекић – Ђурђевдан
Живковић – Ђурђевдан
Живојновић – Ђурђиц
Прњавор
Алексић – Света Петка
Бачић – Никољдан
Бајић – Јовањдан
Бегојев – Никољдан
Бранковић – Никољдан
Букинац – Никољдан
Чебац – Ђурђевдан
Дедић – Јовањдан
Добричић – Ђурђевдан
Дунђеровић – Никољдан
Ђурђевић – Ђурђевдан
Гушић – Ђурђевдан
Илинчић – Јовањдан
Илкић – Никољдан
Јефтић – Свети Игњатије
Јовановић I – Ђурђевдан
Јовановић II – Никољдан
Јовић – Свети Игњатије
Кавгић – Свети Вартоломеј и Варнава
Коларовић – Аранђеловдан
Коларски – Свети Игњатије
Ковачић – Аранђеловдан
Лежаков – Никољдан
Љупша – Никољдан
Медак – Ђурђевдан
Милошевић – Ђурђевдан
Миросављевић – Никољдан
Николић – Јовањдан
Нинковић – Никољдан
Пантелић – Лазаревдан
Петковић – Никољдан
Радованов – Никољдан
Сретић – Ђурђиц
Станојевић – Ђурђиц
Тренковић – Аранђеловдан
Војновић – Стевањдан
ИЗВОР: Милош Ђ. Шкарић “Дванаест села у Фрушкој гори” (Објављено у Зборнику за народни живот и обичаје јужних Славена, број 24, ЈАЗУ, Загреб, 1919, стр. 269-272. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.
29. јануар 2024. у 14:17
ВЛАСТИМИР ВЛАЈА СЕКУЛИЋ
ПОСЕТИО САМ ВРДНИК И МАНАСТИР РАВАНИЦУ . КАЖУ МОНАХИЊЕ ДА СУ ТУ ПРИ ВЕЛИКОЈ СЕОБИ СРБА ДОНЕТЕ МОШТИ НАШЕГ КНЕЗА ЛАЗАРА КАКО БИ ИХ ПОРЕД ОСТАЛОГ ШТО ЈЕ ПОНЕТО САЧУВАЛИ ОД ТУРАКА . МЕЂУТИМ ПРИ ПОСЕТИ КРУШЕВЦУ И ОБИЛАСКА НАШЕГ МАНАСТИРА РАВАНИЦА РЕЧЕНО МИ ЈЕ ДА ЈЕ ТУ САХРАЊЕН КНЕЗ ЛАЗАР . ШТА ЈЕ ПРАВА ИСТИНА ?