Порекло презимена, село Ибарац (Рожаје)

23. јануара 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Ибарац, општина Рожаје – Црна Гора. Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у долини Ибарца који утиче у Ибар код Рожаја. Долина Ибарца претставља део терминалног глечерског басена. У рељефу се истичу два плећата била, састављена од моренског наноса, и широке долине око Ибарца. Насеља су и по флувио–глацијалним терасама и на благим странама била.

Земље и шуме.

Поједини крајеви у сеоском хатару су: Царине, Аљ (шума) Камењуша, Демске Равни, Стара Воденица, Драгојловац, Матовско Брдо, Љуксачин, Вукосер (њиве и ливаде), Ливаде, Крш Крчељеве, Грбов Крш, Клик, Лијепа Брежђа (шуме и утрнне), Лаз Шаскинов (ливаде).

Воде.

Главпе воде су: Ибарац, који пресуши у лето, Бијела Вода (чесма), Студенап у Книну, „Село“ извор у Драгојловцу и Али—Ибрина Чесма.

Тип села.

Куће су груписане на сродничкој основи по крајевима: Матовићи, Алиловићи и др. Драгојловац сматрају као заселак Ибарца, иако није удаљен од главног дела села. То долази отуда што је раније био засебно насеље, насељено српским становништвом. У Драгојловцу је старо „латинско гробље“.

Порекло становништва.

Преци данашњег становништва Ибарца досељени су из разних крајева.

-Дацићи (Шабовићи, Алиловићи и Демићи) (20 к.) дошли су из суседног села Данића у току последњих 100 година. Насељавањем по Ибарцу, они су брзо примили српски језик који су донекле и раније говорили. На то су утицали додири и женидбене везе са становништвом српске говорне групе у граду Рожају и околини. Нису више хтели да се орођавају са Руговцима као раније док су били у Данићу.

-Медовића (3 к.). Дошао Мато Секулић из Заграђа код Берана пре 120 година и примио ислам.

-Брђани (3 к.); досељени пре 120 година из Бјелопавлића и овде примили ислам.

-Тараниши (3 к.) дошли су из Бихора у Паучину; тамо су пали на крв и дошли овде на земљу коју су купили у Брђана.

-Оџићи (6 к.); дошао Сејдија Оџић из Метохије да избегне крвну освету. Кажу да припадају племену Краснићу.

-Асовићи (3 к.); предак Муча добегао од крви из села Јасича код Јуника (Метохија) пре четири појаса. Својатају се са Данићима, иако нису истог порекла.

ИЗВОР: Према књизи др. Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.