Порекло презимена, село Личје (Гаџин Хан)

18. новембра 2020.

коментара: 0

Порекло становништва, село Личје, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и главне географске одлике.

Личје је смештено у Горњем Заплању. Већи део насеља лоциран је на југоисточним падинама Бабичке горе (1.059 m), а мањи (заселак Барје и део Ханова) у подножју Суве планине (1.810 m). Налази се у изворишном делу Кутинске реке, леве притоке Нишаве. Простире се с обе стране (највећи део на десној) регионалног пута Никола Тесла — Гаџин Хан – Краставче – Доњи Душник – Равна Дубрава. Удаљено је 20 km југоисточно од Гаџиног Хана и 42 km југоисточно од Ниша. Просторно се развија у висинској зони од 450 до 620 m.

Воде.

У атару се налазе извори: Поље, Стублина, Шопа, Чука, Забел, Габер, Карапајилски, Мирачијски, Лугански и Пећарски кладенац и др.

Земље и шуме.

Обрадива земља је на потесима Шеварин до, Брест, Смрдели кладенац, Враголија, Мало Личје, Голема ливада, Шербинце, Калини вир, Деруља и др.

Ливаде су на месту Которске ливаде, а пашњаци на Чуки, Дрстилу, Пејкиној орници, Шапином браништу, Шумановим ливадама и Дубокој падини.

Шуме (углавном храстове) су на потесима Бучје, Враголија, Дрстило, Рачин дел и Јабуковик.

Винограда је било на Винском колу, а воћњака на парцелама малих површина.

Сеоска утрина, додељена у турско време, налази се на местима Чука, Дрстило, Попово гумно и Ступнички дел.

Тип села (Облик и физиономија).

Личје је разбијеног физиономског типа. Његови засеоци су просторно распоређени у радијусу од 6 km. Физиономски обједињује четрнаест махала: Село (најстарији део насеља), Далинци, Пећарци, Турија, Млачкинци, Спасинци, Шуманци, Јовинци, Младеновци, Вучајци, Ајтинци, Шеварин до, Ханови, формирани по ослобођењу од Турака, и Барје, најновији део насеља, настао после Другог светског рата.

Старине у селу.

Материјални остаци (керамика и др.) неидентификоване старости пронађени су на местима Дел и Чукар. На локалитету Градац евидентирани су трагови римске насељености – зидине неке веће грађевине, а на суседном узвишењу – Бућевица, пронађени су гвоздени предмети античке старости.

Према народном предању, у граничном делу атара Личја ка Комарици постојао је византијски манастир. Сматра се да је првобитна локација насеља била на Селишту, где се налазио православни храм средњовековне старости посвећен Св. Георгију (место Црквине). Његови остаци су готово у потпуности уништени у прекопавању овог локалитета од стране „трагача злата“.

Интересантан је и изузетно стар надгробни споменик (1х1,5 m) на сеоском гробљу. Са обзиром на то да је Личје било функционално значајно место у турском периоду, још увек се могу видети грађевине – ханови и куће, додуше прилично оронуле, из тог времена, а у народном сећању се још увек сачувало турско гумно, недалеко од Села, где је узиман десетак, када је последњи господар села био Мамут Ђаковалија Хусеин.

Порекло становништва.

Готово све фамилије се данас сматрају староседелачким. Иако постоје индиције о досељавању појединих родова (Вучајци су старином из Ступнице код Лесковца, Далинци са простора српско-бугарске границе и др.), већина не памти, ни у форми предања, своје порекло и време досељавања, као ни поделу неких старих фамилија на данашње родове.

Личје данас насељава 38 фамилија:

-Вучајци (10 кућа, славе Cв. Николу),

-Шуманци (12 кућа, славе Св. Ранђела),

-Ковачевци (10 кућа, славе CB. Николу),

-Ајтинци (7 кућа, славе Св. Николу),

-Ђокинци (7 кућа, славе Св. Николу),

-Младеновци (5 кућа, славе Св. Николу),

-Јовинци (5 кућа, славе Св. Николу),

-Кусарци (4 куће, славе Св. Ранђела),

-Млачкинци (4 куће, славе Св. Николу),

-Бојаџинци (4 куће, славе Cв. Ранђела),

-Пећарци (5 кућа, славе Св. Николу),

-Далинци (6 кућа, славе Св. Ђорђа Алемпија),

-Мирачије (6 кућа, славе Св. Ранђела),

-Спасинци (5 кућа, славе Св. Николу),

-Зоринци (3 куће, славе Св. Николу),

-Мењинци (3 куће, славе Cв. Николу),

-Катранџије (3 куће, славе Cв. Николу),

-Бугини (3 куће, славе Св. Николу),

-Которци (3 куће, славе CB. Николу),

-Алута (2 куће, славе Св. Ранђела),

-Турци (2 куће, славе Cв. Николу),

-Павунковци (1 кућа, слави Св. Николу),

-Канџинци (1 кућа, слави Св. Ранђела),

-Кајинци (1 кућа, слави Св. Николу),

-Келешовци (1 кућа, слави Св. Николу),

-Ђелинци (1 кућа, слави Cв. Николу),

-Тугоњци ( 1 кућа, слави Св. Николу),

-Крминци (1 кућа, слави CB. Николу),

-Лукинци (1 кућа, слави Св. Николу),

-Рушкини (1 кућа, слави Св. Николу),

-Тврдишовци (1 кућа, слави Св. Ранђела),

-Дишини (1 кућа, слави Cв. Николу) и:

-Шибљајци (1 кућа, слави Св. Ранђела),

Фамилије:

-Лулинци (славе Св. Николу),

-Шапини (славе Cв. Николу) и Кечкерци (славе Св. Николу) су исељене.

Староседелачке ромске фамилије

-Саитовићи, Паљићи, Илићи и Јовановићи (славе Власуљицу) исељене су после Другог светског рата у Прву Кутину, Николу Теслу и Брзи Брод.

Сеоска слава – „литије“, која је раније празнована три дана, је Ђурђевдан, а вашари су одржавани на Горешњак, Св. Тому и Младенце.

Дрвени крст се налази код сеоског гробља, а записно дрвеће – „миро“, је углавном осушено, осим изузетно старог бреста у Пећарцима.

Новија исељавања становништва.

У савременом периоду исељено је, већином у Ниш и приградска насеља (10-ак кућа су одсељене у време „колонизације“ Војводине у Оџаке), и „угашено“ (смрћу домаћина) 70-ак кућа: 10-ак кућа фамилије:

-Тугоњци, по 5 кућа фамилија:

-Јовинци и Спасинци, по 4 кућа фамилија:

-Далинци и Шапини, по 3 кућа фамилија:

-Младеновци, Канџинци, Шуманци, Тврдишовци, Алуга, Млачкинци, Ковачевци и Кечкерци, по 2 кућа фамилија:

– Вучајци, Катранџије, Бојаџинци, Млачкинци, Павунковци, Лулинци и Кечкерци, и по 1 кућа фамилија:

-Мењинци, Кајинци, Зоринци, Мирачије, Турци, Ковачевци, Ђокинци, Пећарци, Ајтинци, Келешовци, Ђелинци и Которци.

Функције села.

Личје је данас сточарско-ратарско село. Сточарство је традиционално најважнија грана руралног привређивања. Тржишни карактер је имала продаја ракије, јагњади и јарића, углавном на власотиначкој пијаци, а током 60-их година ХХ века узгој дувана.

У новије време заступљен је узгој јагодичастог воћа (малине и купине). У позном периоду турске владавине, а поготово по ослобођењу, Личје је било један од функционалних центара Горњег Заплања.

Занатска функција је била најзначајнија, а у селу су тада постојале пинтерске, столарске, бојаџијске, каменорезачке, поткивачке и друге радионице. И поред тога становништво је из економских разлога одлазило у печалбу (ћерамиџије, циглари и црепари у Шумадију, Мачву и Славонију, а после Другог светског рата у бербу кукуруза у Војводину), а на привремени рад у иностранство (углавном у Аустрију) је у новије време отишло 30-ак породица.

На бази заступљености основних функција Личје припада селима са сеоским центром. У насељу се налази здравствена амбуланта, апотека, ветеринарска станица, пошта, задружни дом (из 1969), осморазредна школа (у Барју), стара зграда четвороразредне школе (у Селу), месна канцеларија за шест села (Личје, Горње Драговље, Шебет, Семче, Велики и Мали Вртоп), пијаца – пијачни дан понедељак, споменик палим борцима у Другом светском рату и жртвама фашистичког терора, бензинска пумпа, две продавнице, кафана и др.

Уређење насеља.

Мештани су се у прошлости снабдевали водом из индивидуалних бунара и са извора Карапајилски, Мирачијски, Лугански и Пећарски кладенац, затим Поље, Стублина, Шопа и Габер. Између два светска рата изграђене су три јавне чесме — на Селишту и у махалама Ханови и Шеварин до. Данас је водоснабдевање колективно – преко пет махалских водовода, за чије потребе су каптирани извори на потесима Чука, Поље, Забел, Габер и Шопа. Стока се напајала са Јовановске реке и из бунара.

Село је електрифицирано 1964, а телефонске везе добија 2003. године.

ИЗВОР: Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.