Порекло презимена, село Мали Вртоп (Гаџин Хан)

19. новембра 2020.

коментара: 0

Порекло становништва, село Мали Вртоп, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и главне географске одлике.

Мали Вртоп је лоциран у Горњем Заплању. Налази се на западним падинама Суве планине (1.810 m), y подножју њених врхова Големо Стражиште (1.714 m) и Брезје (1.480 m), и у долини Вртопске реке (Селска река, Србовница). Смештен је 2 km источно од регионалног пута Никола Тесла — Гаџин Хан – Красгавче – Доњи Душник – Равна Дубрава. Удаљен је 21 km јутоисточно од Гаџиног Хана и 43 km југоисточно од Ниша. Простире се у висинском појасу од 480 до 540 m.

Воде.

У атару се налазе извори Шопа, Зарожак, Стајкова бара, Дрење, Лалеош, два извора на местима Осовине и Долина, Анђелково кладенче и др.

Земље и  шуме.

Обрадива земља, данас слабо искоришћена, налази се на местима Орничје, Дрење, Ланчин дол, Бућевица, Долина, Зарожак, Брод, Лукаревица, Осовине, Сврачак, Божићевица, Рт, Равниште, Дуње, Барје и Калиман. На наведеним местима местимично су се налазили пашњаци и ливаде. Године 1936. је по налогу Драгише Цветковића Малом Вртопу додељено l 1 ha утрине – место Шопа, као и букове шуме на Сувој планини. Житељи су раније експлоатисали шуму мењајући у моравским селима дрво и дрвну грађу за пшеницу. По ревидирању међа овај простор је припао атарима Мокре и Бежишта, а шума је у државном власништву.

Тип села (Облик и физиономија).

Мали Вртоп је збијеног физиономског типа. Неправилног је облика, са кућама које се зракасто разилазе дуж сеоских путева од центра насеља. Обједињује једанаест група родовских кућа: Стајчевце, Растовце, Динчинце, Стајкове, Николчинце, Качарце, Ристаце, Јовичинце, Белорепце, Богдановце и Зверце, од којих је последња у новијем периоду расељена.

Најстарији део села је на месту Дел (по предању, у раном периоду турске владавине ту се налазило 7 домова), где се данас налазе куће Богдановаца и Зверца.

Старине у селу.

У атару Малог Вртопа се налазе неиспитани трагови раније насељености на местима Калиман и Росуља. Из турског периода сачуван је назив Господарско, где су мештани давали десетак спахијама, као и руинирани објекти код сеоског моста.

Порекло становништва.

Данашње фамилије сматрају се староседелачким, даљим старином, по веровању мештана, са Косова и Метохије. Најстаријом се сматра фамилија:

-Дедивановца (4 куће, славе Св. Николу), која је пре Другог светског рата одсељена у Неготин.

У савременом периоду исељена је и фамилија:

-Зверци (3 куће, славе Св. Николу).

У Малом Вртопу данас живе следеће фамилије:

-Стајчевци (12 кућа, славе Св. Николу),

-Динчинци (12 кућа, славе Св. Николу),

-Николчинци (8 кућа, славе Св. Николу, Св. Ранђела и Гмитровдан),

-Јовичинци (8 кућа, славе Св. Луку),

-Растовци (7 кућа, славе Пејчиндан),

-Качарци (7 кућа, славе Св. Ранђела),

-Ристаци (6 кућа, славе Гмитровдан),

-Белорепци (4 куће, славе Гмитровдан),

-Богдановци (3 куће, славе Св. Ранђела) и:

-Стајкови (3 куће, славе Св. Николу).

Сеоска слава – „литије“, је Спасовдан, а преслава Мали Спасовдан, када је свећено масло за стоку. У центру насеља постоји дрвени крст, а од записа – „мира“, остао је цер у Бучевици.

Новија исељавања становништва.

У савременом периоду исељено је, већином у Ниш и приградска насеља (у време „колонизације“ Војводине и y Оџаке), и „угашено“ (смрћу домаћина) 19 кућа: 5 кућа фамилије:

-Стајчевци, 4 куће фамилије:

-Дедивановци, по 3 куће фамилија:

-Зверци и Качарци, 2 куће фамилије:

-Николчинаца и по 1 кућа фамилија:

-Богдановци и Ристаци.

Функције у селу.

Мали Вртоп је одувек било изразито сточарско насеље, а ратарство је било допунска грана руралног привређивања. У условима када житељи руралном производњом нису могли да подмире сопствене потребе, одлазили су у печалбу, углавном у Шумадију, Мачву, околину Ваљева и Неготина, где су се бавили цигларским и црепарским занатом, а касније и у Војводину.

У селу је раније био заступљен тржишни узгој дувана и у мањем обиму јагодичастог воћа.

По заступљености основних функција припада примарним селима. У Малом Вртопу се налази четвороразредна школа (из 1962), која је престала са радом због малог броја ученика, споменик палим борцима у Балканским, Првом и Другом светском рату, који је порушен, а спомен–плоча потом постављена на школској згради, две приватне продавнице, мањи базен на Селској реци и др.

Урeђење насеља.

До изградње сеоског водовода средином 1973/74, за чије потребе је каптиран извор Шопа, мештани су се снабдевали водом из махалских бунара и са извора Зарожак и Стајкова бара. Последња два извора су током Првог светског рата, када је пресушила већина извора у овом крају, користили житељи околних села (Велики Вртоп, Доње Драговље и др.). Коришћена је и вода са извора Шебетска рупа. За напајање стоке коришћени су извори у пољу – Дрење, Лалеош, два извора на местима Осовине и Долина итд.

Мали Вртоп је електрифициран 1962/63, асфалтни пут добија 1970, а телефонске везе средином 90–их година ХХ века.

ИЗВОР: Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.