Порекло презимена, село Станковце (Глоговац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Станковце (по књизи Станковац), општина Глоговац – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања Порекло становништва села Станковце (по књизи Станковац), општина Глоговац – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Станковце (Глоговац)

Порекло презимена, село Станковце (Глоговац)

Порекло становништва села Станковце (по књизи Станковац), општина Глоговац – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Станковац припада џематском типу села, чији су џемати разређени један од другог, са примесом разбијености. У старини село се налазило на брежуљкастом земљишту, нешто височије од данашњег положаја, поред сеоске чесме. Због подводног земљишта, село се преселилио на брдашцу Дреничке површи. Родовска гумна се налазе до окућнице, а местимично и у окућницама.

Гробља.

До села се налази старовремско гробље звано Vorre кг krushqeve. О том гробљу у Арбанасима овога села постоји следећа традиција: У старо време срели су се сватови две свадбе, на сеоском путу, па су се међусобно оружјем потукли и у крвавој борби сви су изгинули, и ту су сахрањени.

У народу се верује, даје у старини био обичај, да се сватови увек потуку, ако се сретну на путу.

У Станковцу се налази старовремска чесма, звана Kroni mretit. О тој чесми постоји код арбанаса следећа легенда: У старо доба, нигде у близини овога села није било воде. Кад је био Косовски бој 1389. године, наиђе туда турски султан Мурат, па како му је војска много била жедна, извади сабљу, замахне њоме и удари по једном камену из којeг je одмах потекла вода. Тако је постала чесма Kroni mretit.

Село Станковце има неколико гробља. Тако, махала Ђурашин има гробље у селу Коратици, са којим се граничи. Главно сеоско гробље налази се покрај села. Уз то једна махала има посебно своје гробље у своме махалском атару.

Срби колонисти у 1935. години нису имали још своје сеоско гробље.

Воде и остали подаци о селу.

Поред неколико чесама село Станковац има и знатан број родовских бунара, који се налазе у окућницама родовским. Станковац има своју сеоску шуму, на коју имају подједнака права сви сељани овога села.

Према статистичким подадима из 1914. године Станковац са засеоком Јуришинце, имао је 307. становника.

Према попису становништва из 1921. године, Станковац је имао 275 становника са 40 домова.

Порекло становништва.

Према мојим проучавањима насеља и порекла становништва, у 1935. години, Станковац је имао следећи број родова:

А p б а н а с и:

-Исуфовић, фис Шаљ, 11 кућа. Пореклом су из Шаље, Арбанија, одакле се доселила 1 кућа, 1685. године. Сматрају се међу најстарије родове овога села.

-Ајазовић, фис Шаљ, 1 кућа. Овај род припада групи старијих родова овога села. Порекло воде из Арбаније из предела Шаљ, одакле се доселила 1 кућа 1715. године, насилно се усељавајући. Касније су купили земљу од некога Хаџи Ајдар – Гега из Ђаковице, феудалног господара овога села. Од овога рода 1 кућа је одсељена 1929. године у Ђаковицу.

-Рамовић, фис Шаљ, 11 кућа. Пореклом су из предела Шаље – Арбанија, одакле се доселила 1 кућа 1715. године.

-Пирак, фис Шаљ, 4 куће. Досељени су из Пире — Арбаније, 1805. године, а доселила се 1 кућа. Од овога рода 1 кућа се одселила у Арбанију 1928. године. По традицији род се населио на „батал“, имање.

-Вујаново, фис Краснић, 3 куће, мухаџири. Пореклом су из Вујанова – Пуста Река, одакле се 1 кућа доселила 1879. године.

-Вишесел, фис Краснић, 2 куће, мухаџири. Пореклом су из села Доманека у Дреници, одакле су се 1735. године преселили у Топлицу. Из Топлице су 1879. године, прешли y Кишну Реку, а одатле у Станковац 1915. године, којом приликом је досељена l кућа.

-Ђош, фис Шаљ, 4 куће. Старином су из Ораховца, одакле су досељени 1835. године, а доселила се 1 кућа. Од овога рода 1 кућа је остала у Ораховцу, а 1 кућа се одселила у Ђаковицу.

-Нишор, фис Битић, 1 кућа. Овај се род доселио у Станковац 1930. године из дреничког села Доње Фуштице, и често се сељакало кроз дреничка села, занимајући се земљорадњом на чифлачким имањима.

-Лаута, фис Кељман, 1 кућа. Овај је род досељен 1835. године из дреничког села Корачице, одакле их је село протерале.

-Дошљак, фис Шаљ, 1 кућа. Овај рода се доселио у Станковац 1860. године из косовског села Слатине.

-Коњуша, фис Соп, 1 кућа, мухаџири. Старином су из Арбаније, а досељени су из Коњуше у Топлици прво на Косово, а са Косова као домазет њихов предак је дошао у Станковац.

-Брестовце, фис Краснић, 2 куће, мухаџири. Досељена је 1 кућа 1879. године из Брестовца — Лесковац.

Ц и г а н и (Мађупи):

-Савров, фис Шаљ, 1 кућа. Досељени су 1855. године из Саврова — Призрен.

-Маковић, фис Краснић, 1 кућа. Досељени су 1925. године из Батуса на Косову.

С р б и (колонисти):

-Бодић, 1 кућа, славе Св. Јована Крститеља, а прислужују Св. Јована Летњег. Досељени су из Новог Аџибеговца – Смедерево после Првог светског рата као колонисти. Старином су из предела Бинач Мораве код Гњилана.

-Игњатовић, 1 кућа, славе Св. Димитрија. Као колонисти су досељени 1928. године из Селевца — Смедерево. Старином су са Косова.

-Куглер, 1 кућа, славе Св. Стевана, прислужују Св. Стевана Летњег. Пореклом су из Панчева, одакле су досељени 1934. године и у то доба прешао y православље из католичанства, а славе је примио од жениног рода.

-Петковић, 1 кућа, славе Св. Димитрија. Досељени су из Селевца — Смедерево, 1928. године. Старином су са Косова.

Према изнетоме у 1935. години у Станковцу је било следеће популационо стање:

Арбанашких родова је било: 12, са 48 кућа.

Цигана Мађупа је било: 2 рода, са 2 куће.

Срба колониста је било: 4 рода, са 4 куће.

Према попису становништва из 1948. године Станковац је имао 538 становника, од тога 280 мушких и 258 женских, са 21 кућом.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top