Порекло презимена, село Паливоденица (Качаник) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Паливоденица, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948 Порекло становништва села Паливоденица, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Паливоденица (Качаник)

Порекло презимена, село Паливоденица (Качаник)

Порекло становништва села Паливоденица, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село се налази на пространој тераси, високој око 550 м, са леве стране Лепенца. Теме терасе је на неколико места дисецирано плитким долинама. Једном таквом долиницом протиче поток који повремено надође доносећи велику количину материјала. Овим наносом поток засипа корито Лепенца, чији је ток при ушћу нешто померио.

Воде.

Становништво пије текућу воду, воду са једне чесме (Чешма Џамис) и из два Извора (Извор и Крони Апартеми).

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на равни око кућа, а утрине и шуме на планинској падини изнад села. Поједини називи потеса су: Готовуша, Буктовец, Коловоз, Ограде, Градинец, Шамак, Параница, Сочешма, Ара Леприт (Зечја Њива), Црни Вир, Бели Брег.

Тип села.

Село је по типу разбијено, јер су доста велики ненастањени простори између појединих махала. У свакој махали (три: Дерњан, Виљ и Чуп) живе становници једног рода. Стога су махалска имена постала од родовских. Разбијеност Паливоденице је условљена сточарским начином живота и екстензивном земљорадњом. Село укупно има 35 домова (1940 г.).

Прошлост села.

На путу за Скопље, јужно од Качаника, у 16 веку (1575 г.) путописац млетачког посланства Јаков Соранце помиње село Palevoreza. По П. Матковићу то би била данашња Паливоденица. Како се казује, Паливоденица најпре је била јужнословенско православно село. Доцније, са намножавањем досељених муслимана из Арбаније у Качаничкој Клисури и у селу, стари православни родови из Паливоденице су се поступно и потпуно иселили. Из литературе се зна за исељене Дабовиће у Мирковцима и Уредевце y Булачанима код Скопља; последњих има 14 домова и у село, где чине засебну махалу, доселили су се на прелазу из 18 у 19 век. У скопској котлини забележени су још неке родови који су старином из овог села. To су:

-Јовчеви (9 к) у Бразди,

-Живанкик’еви (6 к) у Глуву,

-Живанци (4 к) у Булачану (Скопска Црна Гора) и:

-Цеулевци (8 к, славе св. Петку) у Кучкову (окол. Скопља). Цеулевци причају да су им стари избегли из Паливоденице и дошли у Кучково да би могли да живе „со рисјани“. Једна њихова породица из Кучкова прешла је у Ђорче Петров. За друге стариначке родове из Паливоденице сада се не зна место исељења.

На старе јужнословенске родове у Паливоденици подсећају, даље, име села, неки топографски називи и традиција о старој сеоској воденици.

Име села.

Прича се, на пример, да су ранији сеоски православни становници имали воденицу ниже села поред Лепенца (место Црни Вир). Ту су једном наишли неки „качаци“, који су запалили воденицу заједно са воденичарем и његовом женом. По томе, веле, остало је данашње име села. На месту где је била стара воденица сада постоји друга новија; она припада муслиманским досељеницима, који су пореклом из Арбаније (род Виљ).

Порекло становништва.

Сви су садашњи сеоски становници досељени муслимани арбанашког говора. Родови су:

-Дерњан (20 к), од фиса Бериш. Оснивач рода звао се Синан. Он је заједно са браћом (Исен и Беч) пошао из Северне Арбаније (место Derjani y области Мат — Матје). Они су се, пре око 130 година (као преци из четвртог појаса), најпре населили y селу Вучи–долу код Скопља. Ту су живели у колибама, али су се ускоро иза тога уплашили „од жаби“ и ноћу добегли у Качаничку Клисуру. Овде су се браћа раздвојила и сваки од њих населио се y no једно од суседних села: Синан у Паливоденици, Беч у Старом Пустенику и Исен y Новом Пустенику. У поменутим селима и сада постоје од ових оснивача посебни родови. Они одржавају родбинске везе и једни другима одлазе у посете. Синан, оснивач рода Дерњан у Паливоденици, имао је пет синова: Алила, Арслана, Саита, Селима и Адема. Становници из рода Дерњан у Паливоденици живе у посебној махали.

-Bиљ (6 к), од фиса Бериш. Пореклом су из Северне Арбаније (село Виљ – Vila; област Калис –— Kalisi). Овде су дошли иза рода Дерњан пре око 120 година (Вели, жив, 62 године — Ариф–Адем-Зена, оснивач рода који се доселио). Постоји муслимански род Виљ у суседном селу Нећавцу, али ови са њима нису рођаци.

-Чуп (9 к), од фиса Бериш. Дошли су заједно са прецима из рода Виљ. Надимак Чуп добили по неком претку који је био ниског раста.

Од почетка овог века из села се иселило 9 муслиманских породица и то: 4 y Турску, 4 y Скопље и једна у околину Куманова.

Привредне прилике.

Године 1947. атар села Паливоденице имао је: око 109 ха оранице, 8 ха ливаде, 20 ха пашњака, 12 ха шуме и 2 xa неплодног земљишта. Ораница поменуте године била је засејана под следећим усевима: пшеница око 20, раж око 17, јечам око 18, овас око 5.56, кукуруз око 49 ха.

Становници у Паливоденици гаје и стоку. Године 1947. стока је по врстама била овако распоређена: говеда 110, оваца 222 и коза 355.

Да би остварили потребна средства за живот, неки мушкарци из Паливоденнце упослени су као радници у фабрици цемента у суседном Ђенерал–Јанковићу.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top