Poreklo stanovništva sela Palivodenica, opština Kačanik – Kosovski okrug. Prema knjizi Jovana F. Trifunoskog „Kačanička Klisura“, (podaci prikupljeni 1940. i 1948. godine). Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo se nalazi na prostranoj terasi, visokoj oko 550 m, sa leve strane Lepenca. Teme terase je na nekoliko mesta disecirano plitkim dolinama. Jednom takvom dolinicom protiče potok koji povremeno nadođe donoseći veliku količinu materijala. Ovim nanosom potok zasipa korito Lepenca, čiji je tok pri ušću nešto pomerio.
Vode.
Stanovništvo pije tekuću vodu, vodu sa jedne česme (Češma Džamis) i iz dva Izvora (Izvor i Kroni Apartemi).
Zemlje i šume.
Njive i livade su na ravni oko kuća, a utrine i šume na planinskoj padini iznad sela. Pojedini nazivi potesa su: Gotovuša, Buktovec, Kolovoz, Ograde, Gradinec, Šamak, Paranica, Sočešma, Ara Leprit (Zečja Njiva), Crni Vir, Beli Breg.
Tip sela.
Selo je po tipu razbijeno, jer su dosta veliki nenastanjeni prostori između pojedinih mahala. U svakoj mahali (tri: Dernjan, Vilj i Čup) žive stanovnici jednog roda. Stoga su mahalska imena postala od rodovskih. Razbijenost Palivodenice je uslovljena stočarskim načinom života i ekstenzivnom zemljoradnjom. Selo ukupno ima 35 domova (1940 g.).
Prošlost sela.
Na putu za Skoplje, južno od Kačanika, u 16 veku (1575 g.) putopisac mletačkog poslanstva Jakov Sorance pominje selo Palevoreza. Po P. Matkoviću to bi bila današnja Palivodenica. Kako se kazuje, Palivodenica najpre je bila južnoslovensko pravoslavno selo. Docnije, sa namnožavanjem doseljenih muslimana iz Arbanije u Kačaničkoj Klisuri i u selu, stari pravoslavni rodovi iz Palivodenice su se postupno i potpuno iselili. Iz literature se zna za iseljene Daboviće u Mirkovcima i Uredevce y Bulačanima kod Skoplja; poslednjih ima 14 domova i u selo, gde čine zasebnu mahalu, doselili su se na prelazu iz 18 u 19 vek. U skopskoj kotlini zabeleženi su još neke rodovi koji su starinom iz ovog sela. To su:
-Jovčevi (9 k) u Brazdi,
-Živankik’evi (6 k) u Gluvu,
-Živanci (4 k) u Bulačanu (Skopska Crna Gora) i:
-Ceulevci (8 k, slave sv. Petku) u Kučkovu (okol. Skoplja). Ceulevci pričaju da su im stari izbegli iz Palivodenice i došli u Kučkovo da bi mogli da žive „so risjani“. Jedna njihova porodica iz Kučkova prešla je u Đorče Petrov. Za druge starinačke rodove iz Palivodenice sada se ne zna mesto iseljenja.
Na stare južnoslovenske rodove u Palivodenici podsećaju, dalje, ime sela, neki topografski nazivi i tradicija o staroj seoskoj vodenici.
Ime sela.
Priča se, na primer, da su raniji seoski pravoslavni stanovnici imali vodenicu niže sela pored Lepenca (mesto Crni Vir). Tu su jednom naišli neki „kačaci“, koji su zapalili vodenicu zajedno sa vodeničarem i njegovom ženom. Po tome, vele, ostalo je današnje ime sela. Na mestu gde je bila stara vodenica sada postoji druga novija; ona pripada muslimanskim doseljenicima, koji su poreklom iz Arbanije (rod Vilj).
Poreklo stanovništva.
Svi su sadašnji seoski stanovnici doseljeni muslimani arbanaškog govora. Rodovi su:
-Dernjan (20 k), od fisa Beriš. Osnivač roda zvao se Sinan. On je zajedno sa braćom (Isen i Beč) pošao iz Severne Arbanije (mesto Derjani y oblasti Mat — Matje). Oni su se, pre oko 130 godina (kao preci iz četvrtog pojasa), najpre naselili y selu Vuči–dolu kod Skoplja. Tu su živeli u kolibama, ali su se uskoro iza toga uplašili „od žabi“ i noću dobegli u Kačaničku Klisuru. Ovde su se braća razdvojila i svaki od njih naselio se y no jedno od susednih sela: Sinan u Palivodenici, Beč u Starom Pusteniku i Isen y Novom Pusteniku. U pomenutim selima i sada postoje od ovih osnivača posebni rodovi. Oni održavaju rodbinske veze i jedni drugima odlaze u posete. Sinan, osnivač roda Dernjan u Palivodenici, imao je pet sinova: Alila, Arslana, Saita, Selima i Adema. Stanovnici iz roda Dernjan u Palivodenici žive u posebnoj mahali.
-Bilj (6 k), od fisa Beriš. Poreklom su iz Severne Arbanije (selo Vilj – Vila; oblast Kalis –— Kalisi). Ovde su došli iza roda Dernjan pre oko 120 godina (Veli, živ, 62 godine — Arif–Adem-Zena, osnivač roda koji se doselio). Postoji muslimanski rod Vilj u susednom selu Nećavcu, ali ovi sa njima nisu rođaci.
-Čup (9 k), od fisa Beriš. Došli su zajedno sa precima iz roda Vilj. Nadimak Čup dobili po nekom pretku koji je bio niskog rasta.
Od početka ovog veka iz sela se iselilo 9 muslimanskih porodica i to: 4 y Tursku, 4 y Skoplje i jedna u okolinu Kumanova.
Privredne prilike.
Godine 1947. atar sela Palivodenice imao je: oko 109 ha oranice, 8 ha livade, 20 ha pašnjaka, 12 ha šume i 2 xa neplodnog zemljišta. Oranica pomenute godine bila je zasejana pod sledećim usevima: pšenica oko 20, raž oko 17, ječam oko 18, ovas oko 5.56, kukuruz oko 49 ha.
Stanovnici u Palivodenici gaje i stoku. Godine 1947. stoka je po vrstama bila ovako raspoređena: goveda 110, ovaca 222 i koza 355.
Da bi ostvarili potrebna sredstva za život, neki muškarci iz Palivodennce uposleni su kao radnici u fabrici cementa u susednom Đeneral–Jankoviću.
IZVOR: Prema knjizi Jovana F. Trifunoskog „Kačanička Klisura“, (podaci prikupljeni 1940. i 1948. godine). Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)