Порекло презимена, село Ђурђев Дол (Качаник) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ђурђев Дол, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. Порекло становништва села Ђурђев Дол, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Ђурђев Дол (Качаник)

Порекло презимена, село Ђурђев Дол (Качаник)

Порекло становништва села Ђурђев Дол, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село се налази на обема странама Ђурђевдолског Потока, леве притоке Лепенца. Куће су по мањим заравнима и косама. Између њих су долинице са повременим токовима.

Воде.

Становништво употребљава воду са потока, чесама, извора и шест бунара. Главније чесме и извори су: Кајнак, Извор, Врело, Шкоза, Ра и Крој Авдис.

Земље и шуме.

Око села су брда са шумом и утринама. Шума има 472 ха на местима званим: Градиште, Мечкин Д’б, Црна Гора, Душкаја, Кашане, Бузалка; а утрине су: Шулан, Ашан и Крива Река. Пррстранство њива и ливада је незнатније. Неколико њива има Око кућа на месту званом Киша (Црква).

Тип села.

Село је по типу разбијено, јер су ненастањени простори између махала знатни. Сеоске су махале: Бељјан, Киша (Црква), Мано, Елез и Аџам. Укупно има 52 дома (1940 г.).

Прошлост, име села и старине.

Ђурђев Дол је старо насеље. Опште је предање да је пре доласка данашњих муслимана по становништву село било јужнословенско и православно. Како се верује, и име села донио је по неком Ђурђу или Ђорђију, који је био најстарији становник насеља.

Данашњи муслимани се не сећају или не казују да ли су њихови преци, приликом досељавања, у селу затекли православне стариначке родове. Из литературе се зна за исељене православне Вучевиће, који сада живе у Кучевишту код Скопља, затим за поисламљен род Бељ, у Гошици код Гњилана.

Испитивањима по скопској котлини забележени су и други правослани родови, који су старином из Ђурђева Дола. То су:

-Алексови (2 к) и Маринкови (14 к) у Горњану. За последње се зна да су избегли „од зулум“ око средине 19 века. Ђурђевдолских православних исељеника несумњиво има и у другим селима и областима.

Док је у Ђурђеву Долу живело православно становништво, село је имало и цркву. Црква се налазила у махали данас званој Киша. Рушевине од храма сада се не познају.

Порекло становништва.

Сада у селу живе поисламљени стариначки и муслимански досељенички родови. Сви говоре арбанашки.

Поисламљени старинци:

-Мано (11 к). Живе у махали Елез. На ислам прешао предак који је добио име Алија. Сада се убрајају у фис Соп.

Муслимански досељеници:

-Елез (7 к), живе у истоименој махали. Од фиса су Соп. Доселили се из места Топојана у љуми (Северна Арбанија). Одатле је оснивач рода најпре дошао у село Пожаране код Призрена (?), па пре око 175 година прешао у Ђурђев Дол (Зенел, жив, 85 година, сада у Качанику, имао је оца Бајрама, деду Алима, затим Зенела и Елеза, који се овде доселио). Ови су најстарији муслимански досељеници у селу. Једна њихова породица сада живи у Качанику.

-Бељјан (13 к), од фиса Краснић. Потичу од браће Селима, Рамана и Таира, који се доселили из Љуме у Северној Арбанији. У Љуми преци су им били католици. Име су добили по неком претку Бељјану. Овде живе у истоименој махали од пре 130 година (Абдиљ, жив, 70 година, имао је оца Адема, деду Рустема и прадеду Таира, који се са браћом доселио).

-Идриз (4 к), од фиса Соп. Доселили се из Топојана када и род Бељјан. Из старине пошла два брата, од којих се један настанио y Ланиште, a други овде. Живе у махали Киша.

-Aџам (13 к), од фиса Краснић. Доселили се средином 19 века из Северне Арбаније. Од ових, 10 породица живе y истоименој махали и 3 у махали Елез. Род им је истоимени огранак у Ланишту.

-Mијак (4 к), у Ђурђев Дол дошао је оснивач рода Бафти пре 90 година (Ћазим, жив — Илаз – Бафти, који се доселио) из села Мијака у Горњој Морави. Бафти je дошао са женом и децом; овде су дуго живели у колиби. Доцније, када су му синови одрасли, оснивач рода искрчио је око колибе утрину и направио кућу. Њихово право порекло је из топојанског села Мијака у Љуми (Северна Арбанија). По предању знају да су им у старини, у Љуми, у Северној Арбанији, њихови преци били православни Срби („Шкије“). Овде живе у махали Киша (2 к) и Елез (2 к).

Привредне прилике.

Земљиште око села је јако неравно, стога су зиратне површине сасвим мале. Све сеоске породице купују жито преко једног дела године.

Већу корист сељаци добијају од сточарства и шумарства.

Од стоке претежно гаје козе (531), затим овце (407) и говеда (178). Козе се лако исхрањују због обилности шуме и помоћу лисника. Дрва становници продају у Качанику и Ђенерал-Јанковићу.

Неколико сељака пеку ниже насеља, на месту званом Кашане, креч за грађевинске потребе у Ђорче–Петрову и Скопљу.

На атару Ђурђев Дола има 31 ха привредно некорисног стеновитог тла.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top