Порекло презимена, село Вукшићи (Бијело Поље)

13. јул 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Вукшићи* (по књизи Дупљаци-Лепосављевићи), општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и стари називи села.

Ранији назив Лепосављевићи далази по роду који је ту живео пре сеобе у доба Првог устанка. Када је ово становништво исељено, населили Дупљаци из Лозне, по којима је и село добило име. Село је у изворишној челенци потока измећу косе Соколовца и Врхова, огранака Крушчице.

Воде.

Ту су на великом пространству оголићени вододржљиви шкриљци, те готово свуда избијају извори од којих су најглавнији: Куманац, Студенац, Стублина. Средином села тече поток, али убрзо понире у Тутиној рупи испод насеља.

Земље и шуме.

Осим у води село се одликује знатним површинама њива, ливада и пашњака, чији су главни потеси: Широки до, Застањс, Богомоља, Буковац, Мрамор, Мачкина пећ, Долинице, Краћевице, Каталинке (ливаде), Бараче. Утрине су: Топли  до и Врхови.

Историјат и старине у селу.

У Дупљацима су очувана два стара српска гробља: једно је код Тигањских кућа више воде Миње, где се познају остаци капеле и око ње крстаче од сиге. Друго, такозвано „латинско гробље”, у врху је Дупљака. Али је најважнији ранији остатак Црквина на коси Сокодовцу, која доминира околином. Црква, чије су основе 13 х 4 метра, срушена је после сеобе у доба Карађорђевог устанка. Испод рушевина остали су стари зидови у висини једног метра. На тим основама су између два светска рата Корићани подигли нову цркву. Али су и њу у току Другог светског рата спалили неки муслимани који су били у окупаторској служби. Зидине обновљене цркве, која је зидана од пређашњег материјала, очуване су у висини 2,5 метра. Грађа старе, односно обновљене цркве је од сиге, тесаног кречњака и брече. Била је поплочана тесаним плочама. Предање говори да је стару цркву зидао неки Козодер, који је био толико имућан да ју је могао подићи само приходом од меда.

Судећи по положају, размерама и грађи ова црква је била и најважнија у Коритима. Била је живописана и посвећена Воскресењу. Око цркве је доста пространо гробље. Најстарији гробови су покривени великим монолитним плочама. Са многих таквих гробаља су плоче однете, што се види по рупама. Осим таквих и других обнчних гробова, виде се и две-три крстаче. На једној, која је премештена на нов гроб, очуван је црквено-словенски натпис који се није могао прочитати због тога што је делом оштећен а делом урастао у земљу.

Порекло становништва.

Старо становништво се, као што је речено, иселило а ново доселило из суседног Бихора. Први су дошли:

-Дупљаци из Дерача код Лозне, одакле су их због отпора протерали Ћоровићи. И овде су били ратоборни и носили предеони барјак. Дупљаци су се посде 1912. године непрекидно исељавали, поглавито у Нови Пазар. Уместо њих су се насељавали:

-Ђаловићи (16 к.) и:

-Кучи (4 к.), који су живели у суседним насељима. Осим тога, овде живе муслимани:

-Тигањи (6 к.): раније се доселили из Петњице, затим отишли у Дујке (Пештер) и поново се вратили у Дупљаке. Дакле, од исељених Дупљака је остао само назив села, као раније од Лепосављевића.

*Ово село сада носи назив Вукшићи, што је недвосмислено потврђено у текстовима других насеља и уз напомену да није могуће утврдити новодосељене родове у селу.

ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.