Порекло презимена, Османбегово Село (Бијело Поље) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Османбегово Село, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Прир Порекло становништва села Османбегово Село, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Прир Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, Османбегово Село (Бијело Поље)

Порекло презимена, Османбегово Село (Бијело Поље)

Порекло становништва села Османбегово Село, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и име села.

Село је добидо име по Османбегу Ћоровићу који је купио чифлук за две пушке „саделинке“. Пре тога оно је имало два назива (за две махале): Чоловска и Тепић-махала, по родовима који су ту живели. Село је раније носило и други назив. Стари људи кажу да се звало Петрово Село. У близини постоје потеси Петрово брдо и Петрово поље.

Село је у једној пространој ували у подножју брда Соколовца. Стране Соколовца су састављене од шкриљаца док je површ ижљебљена многобројним мањим и већим вртачама. Куће су поређане доњим странама брда и око вртача.

Земље и шуме.

Потеси, који су у ствари веће увале, носе ове називе: Вратикашиња, Петрово поље (Тепић махала), Јанкова вртача, Ђолева вртача, Вртаче Кардаш, Соколовац, Гњиочин брдо, Koв до (махала Ракоњци), Латинска чаршија (измећу Чамлара и Османбегова Села), Механе, Јам (ливада), Дрковаче. Утрине су: Градина и Поље.

Воде.

Живих вода има само на једном месту испод црквине и гробља, где на додиру шкриљаца и табличастих кречњака избија вода Поповац. Испод извора је чесма са коритом: непосредно испод корита ископани су бунари дубине 1 метар, који служе као појило.

Старине у селу.

У селу су врло честа стара кућишта, чији су темељи од камена. Највише их има у Крдашу, Механама и Дрковачама, које су сада под утринама. Разуме се, кућишта су честа и у данашњим махалама. Ова кућишта указују на ранију густину становништва и његовог честог смењивања. Поменути топографски називи, гробље и црквина у њему остаци су становништва које се иселило пре 170 година. Црква у гробљу димензија 3 х 6 метара зидана је од белог тесаног пешчара и кречњака. Од ње су очувани зидови у висини једног метра и довратци од тесаног камена. Кажу да је ова црквица славила Петровдан.

Порекло становништва.

Данашњи родови (насељени на земљи Осман–бега Ћоровићa), су:

-Ракоњци (8 к., сл. Никољдан), досељени из села Грнчарева одакле су их „дигли“ Мехоњићи. Кажу да су у њиховој кући била три попа, од којих је један морао да побегне преобучен у женском оделу.

-Новчићи (4 к.. сл. Св. Јован), пореклом су Дашићи из Шекулара. Дуго су се ссљакали. Једно време су били у Вукшићу (Дупљаци), Црхљу и Личинама. Из Дупљака су неки одсељени у околину Краљева (села Чибуковац и Врдила).

-Смакићи (4 к.), предак дошао из Гусиња. Тамо су им рођаци Радоњице, пореклом из Куча. Кажу да су побегли од крви и населили се на земљу Ћоровића. Неколико кућа је одавде исељено у Нови Пазар.

ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top