Порекло презимена, село Костеница (Бијело Поље) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Костеница, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио са Порекло становништва села Костеница, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио са Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Костеница (Бијело Поље)

Порекло презимена, село Костеница (Бијело Поље)

Порекло становништва села Костеница, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.                   

Положај села.

Село у долини Костеничке ријеке. Y њему се издвајају три дела: један на падинама Курила, други на странама Тураве, а трећи у речној равни.

Земље, шуме и воде.

Три важна услова су утицала на развитак насеља: повољно земљиште за воћарство и земљорадњу, испаша за стоку и вода. Река која је врло богата водом и у лето, служи за наводњавање равни и доњих делова страна. Осим тога, на њој су 16 воденица.

Називи појединих потеса су већином остаци ранијег становништва: Курило, Гвозца (раније шума), Заблатњево, Селиште, Конице, Лимчиће, Становине, Ђурђево поље, Саборишге (где су се купили сеоски сабори), Колибиште, Мидованов до, Белила (где су се некад белила платна), Братковице, Кратине. Многи називи су водили за Краљевића Марка: Маркова стопа, Маркова страна, Маркова вода.

Изворских вода има свуда. Главне су: Гвозд, Иванова и Маркова вода.

Старине у селу.

Остаци из прошлост су: гробље на Илијиницн, где cv се сахрањивали и доцнији насељеници. Друго православно гробље je у Кратинама.

Порекло становништва.

Најстарији досељеници су:

-Јаћимовићи (23 к., сл. Св. Стефан). Припадају најстаријем слоју бихорског становништа. Род су сa Беговићима у Расову. Предање каже да су у Расову живела два брата – Јован бег и Иван бег. Јован је примио ислам и задржао пређашњи посед, а Иван се морао иселити. Као што je речено за Беговиће, ова два брата су припадала угледном роду – вероватно малом племству. Иван бег се, пошто није хтео да прими ислам, населио код Куле у Бистрици. Одавде су бегови потисли Јаћимовиће у Костеницу, где су на крчевинама подигли куће. Ту су земљу задржали у својини све до ослобођења 1912. гoдине. На то су без сваке сумње утицали њихови рођаци Беговићи, који су Јаћимовиће у извесним неприликама штитили. Ипак ни овде нису могли живети у потпуном миру. Моћни бихорски беговн Ћоровићи убили су им два роћака и отели им две воденице. Гробови убијених Јаћимовића (Сретковића) виде се и сада у Миловач-долу. Трећи брат ових убијених Сретковића (Јаћимовнћа) Петар-Чоло, побегао је у Лазац код Краљева и ту се населио. Од њсга су тамошњи Чоловнћи. Јаћимовићи  који се презивају по неком претку, доскора су се слабо намножавали. Томе су узрок: убиства, сеобе и болештине. Тек у новије време су се брже нарођавали.

-Адамовићи (12 к., сл. Св. Ђорђс), одавно су у овој области. Старином су из Дробњака. Једно време су живели у Ботурићима.

-Павловићи (8 к., сл. Св. Никола), досељени су из Ивања пре 160 година. Даљом су старином из Куча.

-Балшићи (2 к.), досељени у новије време из Корита.

Осим ових, у Костеници је живела и јсдна кућа муслимана.

Костеници припада и заселак Турава на присојној страни истоименог потока и брда. Ту је по заповести бега искрчена шума и насељене чнфчнје. Сада овде живе:

-Ћаловићи (1 к.), из Корита,

-Шарчевићи (1 к.), из Ивања и:

-Ћеранићи (1 к.), на Затона.

ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top