Poreklo prezimena, selo Gornja Šipašnica (Kosovska Kamenica)

Poreklo stanovništva sela Gornja Šipašnica, opština Kosovska Kamenica – Kosovskopomoravski okrug. Prema knjizi dr Atanasija Uroševića „Novobrdska Kriva Reka“, izdanje Beograd 1950. godine. Priredio saradnik Porekla  Milodan.

Položaj sela.

Selo je u ravnici na Desivojskoj Reci.

Vode.

Vodu za piće dobija iz bunara.

Zemlje i šume.

Topografski su nazivi za njive: Dugi Del, Balavan, Balisevine, Jaruge; za šumu: Golemi Kamen.

Tip sela.

Selo je zbijenog tipa. Deli se u Maal Epr (Gornju Mahalu) i Maal Poštr (Donju Makalu).

Starine u selu.

Selo je staro. U samom selu su ruševine jedne stare crkve, a na hataru sela je crkvina za koju čak i Arbanasi znaju da je bila posvećena sv. Pantelejmonu. Obe crkve su bile srpske. Pri doseljavanju Arbanasa u selu su živeli Srbi koji su se docnije iselili (kao Dunčini i Miloševci u Kololeču). Po predanju Arbanasa ovog sela ovde je živeo neki Srbin s prezimenom Barimečka, koji je bio vrlo bogat. Jedared greškom ubije spahiju iz Toponice i iseli iz sela da bi izbegao krvnu osvetu.

Predak današnjih arbanašknh rodova, Osman, čuvši da je selo ostalo pusto pređe iz Lajčnća i nastani se u njemu. Selo je po raseljavanju Srba raslo samo priraštajem tih doseljenih Arbanasa.

Srbi okolnih sela gotovo redovno ovo selo nazivaju Drmaci selu odakle je u Krivu Reku doseljeno njegovo arbanaške stanovnnštvo.

Poreklo stanovništva.

Rodovn:

-Santovit (5 k.);

-Demovit (6 k.);

-Fejvovit (15 k.);

-Redžepovit (5 k.);

-Metovit (3 k.);

-Imovit (9 k.) i:

-Ramovit (15 k.). Prva tri roda žive u Gornjoj, a druga četiri u Donjoj Mahali. Svi su od fisa Sopa. Predak ovih rodova, Osman, sa svoja dva sina se pre 280 godina odselio iz “Drmaka” (Dromnjaka, u nerodnmskom srezu) u Trnovac (Preševska Moravica), odakle je uskoro prešao u Ranilug (Izmarnik), pa u krivorečko selo Lajčić i zatim u Gornju Šipašnicu.

U selu ima 21 kuća Cigana-Roma muslimana koji stanuju po arbanašknm kućama pod kiriju i koji, kao napolnčari, obrađuju arbanašku zemlju. Seljakaju se po mnogim krivorečkim, izmorničkim i moravičkim selima.

 IZVOR: Prema knjizi dr Atanasija Uroševića „Novobrdska Kriva Reka“, izdanje Beograd 1950. godine. Priredio saradnik Porekla  Milodan.