Порекло становништва села Горња Шипашница, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је у равници на Десивојској Реци.
Воде.
Воду за пиће добија из бунара.
Земље и шуме.
Топографски су називи за њиве: Дуги Дел, Балаван, Балисевине, Јаруге; за шуму: Големи Камен.
Тип села.
Село је збијеног типа. Дели се у Маал Епр (Горњу Махалу) и Маал Поштр (Доњу Макалу).
Старине у селу.
Село је старо. У самом селу су рушевине једне старе цркве, а на хатару села је црквина за коју чак и Арбанаси знају да је била посвећена св. Пантелејмону. Обе цркве су биле српске. При досељавању Арбанаса у селу су живели Срби који су се доцније иселили (као Дунчини и Милошевци у Кололечу). По предању Арбанаса овог села овде је живео неки Србин с презименом Баримечка, који је био врло богат. Једаред грешком убије спахију из Топонице и исели из села да би избегао крвну освету.
Предак данашњих арбанашкнх родова, Осман, чувши да je село остало пусто пређе из Лајчнћа и настани се у њему. Село је по расељавању Срба расло само прираштајем тих досељених Арбанаса.
Срби околних села готово редовно ово село називају Дрмаци селу одакле је у Криву Реку досељено његово арбанашке становннштво.
Порекло становништва.
Родовн:
-Сантовит (5 к.);
-Демовит (6 к.);
-Фејвовит (15 к.);
-Реџеповит (5 к.);
-Метовит (3 к.);
-Имовит (9 к.) и:
-Рамовит (15 к.). Прва три рода живе у Горњој, а друга четири у Доњој Махали. Сви су од фиса Сопа. Предак ових родова, Осман, са своја два сина се пре 280 година одселио из “Дрмака” (Дромњака, у нероднмском срезу) у Трновац (Прешевска Моравица), одакле је ускоро прешао у Ранилуг (Измарник), па у криворечко село Лајчић и затим у Горњу Шипашницу.
У селу има 21 кућа Цигана-Рома муслимана који станују по арбанашкнм кућама под кирију и који, као наполнчари, обрађују арбанашку земљу. Сељакају се по многим криворечким, изморничким и моравичким селима.
ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)