Порекло презимена, села Горњи Липовац и Доњи Липовац (Брус)

24. јула 2018.

коментара: 1

Порекло становништва села Горњи и Доњи Липовац (по књизи Липовац) , општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Липовац је у брдима високо над дубоком а уском долином Липовске реке, на Бабином носу, Дебелом брегу, Боровику, Дељанском брду, Бубуњу, Грчачком брду и Шареницима. Земљишно подручје Липовца захвата простор између села Дренове на северу, Грашеваца на северозападу, Шошића на југозападу, Жарева на југоистоку, Батота на истоку и Брђана на североистоку. У међама села су: Оглавље, Виља Рудина, Приплаће, Стара судница, Црквиште, Боровик, Кадина чука, Врата, Богдановска чука, Кадина коса, Козја глава, Јелова раван, Блудна. Унутар међа су узвишења: Бабин нос, Дебели брег, Бубуње, Дељанско брдо, Стоже, Грчачко брдо, Ораовачко брдо – Шаренице, Зајечине, Старо гувно.

Воде.

Речице и потоци су: Липовска река, Мала река, Ораовица (Ораовички поток), Вардички поток, Летице, Бачкало, Врањски, Боровички, Стожански, Рупски поток, Кошински – Кошинац, Козаревац, Велика и Мала река. Воде су три бунара и извори: Ајдучка вода, Извор на Лазу, Извор у Јагодину долу, Извор у Шељегњишту — Шиљегништу или Цветкова вода, Младеновићка вода, Извор у Старом селу, Сечине, Извор на Дељанском лазу, Извор у Старом селу (у Грчацима), Извор у Шареница, Код Старе куће. У Оравици је извор хладне киселе воде врло пријатне за пиће.

Земље и шуме.

Шуме, утрине, ливаде и њиве су на граничним брдима. Потеси се називају: Бубуње, Врања стена, Боровик, Кадић коса, Ора(о)вичка чука, Врата, Стоже, Шаренице, Бабин нос, Оглавље, Кадина чука, Приплаће, Црквиште, Мечак, Стара судница. Две бачије су на Кадић коси. Виногради с пивницима и подрумима су у пољани именом Покрп у Александровачкој Жупи.

Тип села.

Липовац се према току Липовске реке дели на Горњи Липовац и Доњи Липовац. У оба ова дела издвајају се веће и мање кућне групе појединих родова, 1-3 км удаљене једне од друге. Куће у кућним групама су више или мање растурене и обично остојање једна од друге 50—100 м, негде и више. Седам гробаља села Липовца су на Ђуринцу, Боровику, Варничком лазу, у Старом селу (у Бубуњцима), у Старом селу (у Дељанима), у Зајечини (под вировима) и Код Старог гувна.

Попис кућа и становника.

Године 1833. имао је 20 кућа с 30 ожењених и 40 неожењених; 1874 — 39 кућа; 1921 – 67 домаћинстава са 534 члана; 1948.

Доњи Липовац има 54 домаћинства са 377 члнова, а:

Горњи Липовац – 44 домаћинства са 330 чланова.

Старине у селу.

На месту Стара судница билаје у првој половини 19. века судница липовачке општине. Општину састављају села: Липовац, Жарево и Шошиће. Управо на међи Липовца и Шошића је Црквиште, с незнатним остацима давно порушене црквице, у огради од дасака. Црква је била посвећена Св. Роману. У Бубуњцима, Грчацима и Дељанима постоји предање да су сва три била настањена од давнина, пре доласка предака данашњих становника. Старо село је и данас настањено место.

Порекло становништва.

Родови:

У време покрета наших народа током 17. века доселили су се од племена Куча, из Загријепче са границе према Албанији, преци:

-Ђокића (арб. Ђокаји) и:

-Алексићи (33 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан). Њихови многобројни сродници су у селу Ратају (ном. Ратаје) у Александровачкој Жупи. Тамо су познати под заједничким презименом–надимком као Црнићи – Црнићка фамилија (око 150 кућа, што славе Ђурђиц и Ђурђевдан).

Мало времена после Ђокића дошао је из Затријепча предак:

-Дељана (арб. Делаи), Обрадовића и Живковића (20 кућа, Ђурђиц и Ђурђевдан) и настанио се поред својих раније насељених рођака. Дељани су се тако исто исељавали у разна времена и на разне стране. Дељани су у Горњој Микуљани (35 кућа), у Доњој Микуљани (1 кућа), у Драгуши (7 кућа), у Сибници (1 кућа), сви у Топлици. Дељани (око 20 кућа) у Горњем Ступљу у Александровачкој Жупи су од Дељана из Липовца.

-Бубуњци – Милојковићи – Петровићи (11 кућа, Св. Архангел) су један исти род са Старинцима у Дртевцима и Брусу, Петровићима у Жиљцима, Морачанима у Кочинама, Кнежевићима у Брђанима, Грујићима у Грашевцима.

-Грчаци (10 кућа, Св. архиђ. Стефан зимски и летњи) дошлису из Г рчака “у Расине”, а тамо из “Чајтине” на Копаонику, од Крстојевића. Најдаљом старином су од племена Куча.

У Алексиће су ушли призети:

-Недељковић (1 кућа, Св. Архангел и женина слава Ђурђиц) из Дртеваца и:

-Алексић — Кулиза (1 кућа, Св. Мина и слава имања Ђурђиц) из Тршановаца.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Ђокић

    Штури подаци за Ђокиће, осим да су пореклом Албанци католици (Малисори). Додаћу да је слава Ђурђиц. Надам се да ће тестирање демантовати то порекло.