Poreklo prezimena, selo Šarenik (Ivanjica) Reviewed by Momizat on . Poreklo stanovništva sela Šarenik, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ.. Markovića „Stanovništvo moravičkog Star Poreklo stanovništva sela Šarenik, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ.. Markovića „Stanovništvo moravičkog Star Rating: 0
You Are Here: Home » Zavičaj - sela i gradovi » Poreklo prezimena, selo Šarenik (Ivanjica)

Poreklo prezimena, selo Šarenik (Ivanjica)

Poreklo stanovništva sela Šarenik, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ.. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Šarenik se prostire između dubrave, Brezove, Čepova (u moravičkom kraju) i Bjeluše u ariljskom kraju. Na severnoj strani graniči se Priličkim poljem, i sa te strane Šarenik je povezan sa putem Ivanjice — Arilje – Požega, čime je omogućeno da njegovo stanovništvo svoje proizvode brzo otera na pijace.

Zanimanje stanovništva.

Šarenik je izrazito voćarski kraj. Najviše površina se nalazi pod voćnjacima, a onda pod ratarskim kulturama i livadama što daje sliku o zanimanju njegovog stanovništva. Šareničani se uglavnom bave ratarstvom – gajenjem pšenice i kukuruza, a od stoke, pretežno krupnu stoku i odavno su poznati po stajskom gajenju stoke.

Kuće.

Kuće su prava slika rada njihovih seljana i bogatstva sela: građene su od tvrdog materijala, pokrivene pod ploču i u gornjem delu sela ima kuća koje su pokrivene i crepom.

Tip sela.

Selo je veoma prostrano. Površina koju obuhvata Donji Šarenik je dovoljna da bude selo, a da se ne dodaje i Gornji, koji takođe može biti posebno selo. Po tome se vidi koliki prostor zahvata Šarenik. Donji Šarenik je okrenut ljupčoj reci, Maliču i kotlini Moravice, koja na kilometar-dva protiče kroz Priličko polje. Gornji deo se prostire s druge strane puta Prilički Kiseljak – Katići i okrenut je prema Grabovici, pa skoro da mogu biti posebne celine. Jedino ih povezuje opštinski centar koji se nalazi na vrhu donjeg Šarenika. Gornji Šareničani se više opredeljuju da idu y školu i da kupuju y zadruzi na Katićima, nego da idu u Šarenik, pa mnogi i ne znaju da li pripadaju Brezovi ili Šareniku.

Bliski su sa zaseocima Stišovići, Radojičići, Đelkape i Maće.

Katastarski ovi zaseoci pripadaju Šareniku, ali su y sastavu Brezove.

Konfiguracija terena u selu.

Od najniže tačke u Ljupčoj reci (500 m) do najvišeg vrha u Vodicama od oko 1100 metara je velika visinska razlika u ovom selu, a na udaljenosti 5 – 6 km. Iz toga se može zaključiti da se Šarenik prostire na veoma strmom zemljištu i da je zato život meštana veoma težak. I seoski putevi se često pretvore y vododerine posle jakih kiša i bujica. A, izlokani putevi, koji izlaze na glavni put, postanu razrušeni i uništeni na mnogim mestima.

Školstvo.

U selu postoji četvororazredna škola od 1937. godine, a đaci da bi završili potpunu osnovnu školu odlaze iz ovog sela pešice na Katiće gde se nalazi osmorazredna škola.

Migracije.

Šareničani su u seobama okrenuti Čačku i njegovoj okolini: Mršincima, Slatini, Baluzi i Loznici. Najbrojnije familije, koje su se odselile odavde su: Vučićevići, Maslarevići i Marjanovići.

Poreklo stanovništva po zaseocima.

Donji Šarenik

-Vučićevići, 8 K. (Nikoljdan), poreklom su od Vasojevića. To je jaka i bogata familija. U kući jednog od Vučićevića bila je smeštena osnovna škola i radila je sve do 1946. god. kada se preseljava y centar sela, gde je podignuta posebna zgrada, kod zadružnog doma. Vučićevići su odseljeni i danas ih ima u: Prilikama, Arilju, Mršincima (2), Ivanjici (2), Slatini (3) i Nemačkoj (2).

-Vasilijevići, 6 k. (Nikoljdan), najverovatnije da vode poreklo od Andrijevice. Ima ih danas u: Banatu, Beogradu, Ivanjici, Požezi.

-Jokovići, 4 k. (Nikoljdan), vode poreklo od Vasojevića, odnosno od Pipera, a došli su y Šarenik od Bijelog Polja. Jokovići ističu da vode poreklo od Maslara. dosta su se razrodili, za proteklih 200 godina, tako da su se stvarale, u poslednje vreme, bračne veze između predstavnika ove dve familije. Tako se jedan od Maslara privenčao pre dvadesetak godina za devojku u Jokoviće. Jokovići i Kudizovići su jedna porodica, doseljena pre 60 godina (u Guču) odnekud iz sreza moravičkog, beleži J. Erdeljanović. Danas ih ima odseljenih y Staroj Pazovi (2) i Francuskoj. U ovu familiju se doselio:

-Milović iz Prilika privenčao se u Jokoviće.

-Savići, 2 k. (Nikoljdan), istog su roda sa Maslarima i Jokovićima, kao i Savićima y Gornjem Šareniku. Danas ima trojica Savića u Beogradu.

-Čvorovići, Z K. (Jovanjdan), vode poreklo od iseljenih Nikšićana, a došli su od Komarana i od Nove Varoši. Čvorovići su odseljeni y Donju Kravaricu (Dragačevo) pre 150 do 200 godina iz Šarenika, y srezu moravičkom – beleži J. Erdeljanović. Danas ih ima y Arilju i Beogradu.

-Marjanovići – Ćuvići, 2 K., slave Aranđelovdan. Danas ih više ima u Mršincima nego y rodnom Šareniku. U Mršincima su podigli kuće i druge zgrade i sve su pokrili pločom koja je vaćena u Maću. I po tome se njihove kuće razlikuju od ostalih u Mršincima.

-Đorđevići, Z K. (Alempijevdan), su mala familija. Jedan od njih je odseljen y Ivanjicu.

Gornji Šarenik

Lazovići, 4 k. (Nikoljdan), su veoma vredni radnici i danas ih ima y Mršincima, Ivanjici i Beogradu.

Miloševići, 4 K. (Nikoljdan), najverovatnije da vode poreklo od Vasojevića. Jedan od Miloševića je posle Prvog svetskog rata služio y Ivanjici i radio sa kafanom.

-Savići, 5 K. (Nikoljdan), istog su roda sa Savićima iz Donjeg Šarenika, a y daljem rodu su sa Maslarima y Dubravi.

-Milanovići, 6 K. (Aranđelovan), su veoma malo pokretljivi. Ne znaju da se neko iz ove familije odselio.

-Mićovići, Z K. (Nikoljdan), vode poreklo od Karaklaja. Posle rata bilo je šest kuća Mićovića. Promenili su prezime posle pogibije hajduka Ive Karaklaje, y Salevićima y Dobrom Dolu, iz straha zbog osvete. Ima ih danas y Ivanjici (2). Jedan Mićović došao je y Donju Kravaricu sedamdesetih godina prošlog veka iz Šarana y srezu trnavskom, a ti Mićovići su ranije odseljeni iz Šarenika.

-Nikolići, Z k. (Nikoljdan), su veoma mala familija i ne znaju odakle su došli. Jedan od Nikolića je odseljen y Ivanjicu pedesetih godina.

-Matijevići, 1 k. (Nikoljdan), došli su iz Maća.

Bjelikovac

Bjelikovac je istureni zaseok sela Šarenika prema Čepovu i Bjeluši. U ovom zaseoku živi nekoliko familija od kojih su najznačajniji Karaklajići.

-Karaklajići, 11 k. (Nikoljdan), istog su roda sa Karaklajićima y Čepovu. Deli ih samo planina Kukutnica: na jednoj strani (južnoj) su Karaklajići u Čepovu, a na severnoj Karaklajići u Šareniš – y Bjelikovcu. Odavde su otišli u Beograd (5), Zagreb (1), Čačak (2), Deviće, Prilike, Arilje, Visoku, Sivčinu, Bukovicu, Kragujevac, Mršince i Stišoviće. Jedan je ranije odseljen u Lipnicu.

U Karaklajiće je ušao jedan:

 -Čekerevac, iz Čepova.

-Avramovići, 2 k. (Alempijevdan), najverovatnije da njihov predak nije došao y Bjelikovac iz Maća.

Poreklo stanovništva naselja Čepovo*.

Položaj naselja.

Čepovo se nalazi na padinama planine Kukutnice i graniči se sa: Šarenikom i Brezovom, na istoku, Okruglicom na jugu, Visokom na zapadu i Bjelušom na severu. Put y ovo selo vodi od Katića, gde je vododelnica između malog Rzava i potoka koji se ulivaju u Grabovicu.

Tip naselja i zanimanje stanovništva.

Po prostranstvu Čepovo spada y manja sela moravičkog kraja. Nalazi se na planinskoj visoravni, pa je veoma pogodno za gajenje stoke. Gaje se, uz to, i strna žita: ovas, ječam, raž, a u poslednje vreme uspeva i pšenica. Stanovnici ovog sela su poznati stočari i odlični odgajivači semenskog jestivog krompira.

Geografska i administrativna pripadnost.

Oduvek su se Čepovci vezivali za susedna sela: Šarenik i Brezovu i imali su zajedničku opštinsku upravu. Deca su odlazila na Katiće y školu, jer selo nije imalo škole. I, nikad ovaj kraj nije imao svoj centar jer se Čepovo uvek vezivalo za Katiće – zajednički centar više sela. Ranije je Čepovo pripadalo selu Šareniku. To se vidi prema popisu iz 1863. godine.

Ostali podaci o naselju.

Čepovci su oduvek odlazili na radove y druge krajeve, a u poslednje vreme y berbu kukuruza u Vojvodinu i na taj način omogućavali ishranu za čitavu godinu.

Odseljavali su se u druge krajeve. Najviše ih danas ima u: Bresnici kod Čačka, Čačku i Beogradu.

Zavetina Čepova je Beli petak.

Istorijat.

Iznad sela, 1809. godine, odigrala se čuvena bitka koja je opevana u pesmi „Boj na Kukutnici“, u kojoj je istaknuto herojstvo srpskih boraca koji su i kamenicama iz zaseda tukli Turke i uspeli su da pobede brojniju tursku vojsku i vrate je nazad.

Poreklo stanovništva.

-Karaklajići, 19 k. (Nikoljdan), najbrojnija su familija y ovom zaseoku. Od Karaklajića je poznati Ivo Karaklaja, hajduk pri kraju prošlog veka. Karaklajića iz ovog zaseoka danas ima odseljenih u: Beogradu (4), Pančevu, Zagrebu (2), Čačku (Z), Devićima, Prilikama, Arilju, Visokoj, Sivčini, Stišovićima, Mršincima, Kragujevcu.

-Čekerevci, 13 K. (Nikoljdan), došli su y Čepovo iz Bukovice. A u ovo novovaroško selo su došli iz Čekerevine kod Sjenice. Jedan od tih Čekerevaca je otišao u Močioce (Klekovu), drugi u Čepovo, a treći y Bresnicu kod Čačka. Sada u Bresnici ima preko 70 domaćinstava Čekerevaca, a od njih desetak odseljenih y Čačku i Kraljevu. Od Čekerevaca iz Čepova y poslednje vreme ima odseljenih u: Kragujevcu, Ivanjici (2), Sarajevu, Banatu, Karlovcu, Nišu, Čačku (3).

-Jevtovići, 1 k., slave Alempijevdan.

-Stefanovići, 4 K. (Vasiljevdan), ne znaju odakle su došli.

-Vlajkovići, Z k. (Nikoljdan), su veoma retka familija. Retko su se i selili.

-Jovanovići, 4 K. (Nikoljdan), imaju nadimak Makanje. Priča se, beleži R. Uskoković, da se ovde pozajmljivalo odelo za vašare. Iznajmljeno odelo babe Stanojke, prababe Jovanovića y Čepovu, vuklo se po zemlji, jer je bila tako malog rasta da su je zvali Makanja. Otuda i njihov nadimak. Dragiša Papčević je Jovanoviće – Makanje istakao kao viđeniju familiju u moravičkom kraju. Jovanovića ima odseljenih u: Arilju, Ivanjici i Beogradu (2). U Jovanoviće se uselio jedan:

-Matović, iz istog sela.

-Miloradovići, 6 K. (Tomindan), su retka familija i iz nje potiče nekoliko trgovaca i knjižara. Ima ih u Ivanjici (2) i Prilikama.

-Matovići, (2) k. (Nikoljdan), najverovatnije su se doselili i vode poreklo od Matovića iz Dobrače (ariljski kraj).

Familije koje su se odselile:

-Protići, y Negrišorima (Dragačevo) su poreklom iz Čepova, y moravičkom kraju, kako beleži J. Erdeljanović, a odselili su se pre 300 godina. Tamo ih ima 23 kuće y Razdalju (iz Negrišora), a razgranali su se na razne strane. Najviše ih danas ima y Guči.39

 *Naselje Čepovo je u knjizi obrađeno kao zasebno selo, koga nema u imeniku naselja ovih prostora – te je iz tih razloga „pridodato“ selu Šarenik, op. Milodan.

IZVOR: Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ.. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.


Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top