Порекло презимена, село Шареник (Ивањица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Шареник, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Стар Порекло становништва села Шареник, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Стар Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Шареник (Ивањица)

Порекло презимена, село Шареник (Ивањица)

Порекло становништва села Шареник, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Шареник се простире између дубраве, Брезове, Чепова (у моравичком крају) и Бјелуше у ариљском крају. На северној страни граничи се Приличким пољем, и са те стране Шареник је повезан са путем Ивањице — Ариље – Пожега, чиме је омогућено да његово становништво своје производе брзо отера на пијаце.

Занимање становништва.

Шареник је изразито воћарски крај. Највише површина се налази под воћњацима, а онда под ратарским културама и ливадама што даје слику о занимању његовог становништва. Шареничани се углавном баве ратарством – гајењем пшенице и кукуруза, а од стоке, претежно крупну стоку и одавно су познати по стајском гајењу стоке.

Куће.

Куће су права слика рада њихових сељана и богатства села: грађене су од тврдог материјала, покривене под плочу и у горњем делу села има кућа које су покривене и црепом.

Тип села.

Село је веома пространо. Површина коју обухвата Доњи Шареник је довољна да буде село, а да се не додаје и Горњи, који такође може бити посебно село. По томе се види колики простор захвата Шареник. Доњи Шареник је окренут љупчој реци, Маличу и котлини Моравице, која на километар-два протиче кроз Приличко поље. Горњи део се простире с друге стране пута Прилички Кисељак – Катићи и окренут је према Грабовици, па скоро да могу бити посебне целине. Једино их повезује општински центар који се налази на врху доњег Шареника. Горњи Шареничани се више опредељују да иду y школу и да купују y задрузи на Катићима, него да иду у Шареник, па многи и не знају да ли припадају Брезови или Шаренику.

Блиски су са засеоцима Стишовићи, Радојичићи, Ђелкапе и Маће.

Катастарски ови засеоци припадају Шаренику, али су y саставу Брезове.

Конфигурација терена у селу.

Од најниже тачке у Љупчој реци (500 м) до највишег врха у Водицама од око 1100 метара је велика висинска разлика у овом селу, а на удаљености 5 – 6 км. Из тога се може закључити да се Шареник простире на веома стрмом земљишту и да је зато живот мештана веома тежак. И сеоски путеви се често претворе y вододерине после јаких киша и бујица. А, излокани путеви, који излазе на главни пут, постану разрушени и уништени на многим местима.

Школство.

У селу постоји четвороразредна школа од 1937. године, а ђаци да би завршили потпуну основну школу одлазе из овог села пешице на Катиће где се налази осморазредна школа.

Миграције.

Шареничани су у сеобама окренути Чачку и његовој околини: Мршинцима, Слатини, Балузи и Лозници. Најбројније фамилије, које су се одселиле одавде су: Вучићевићи, Масларевићи и Марјановићи.

Порекло становништва по засеоцима.

Доњи Шареник

-Вучићевићи, 8 K. (Никољдан), пореклом су од Васојевића. То је јака и богата фамилија. У кући једног од Вучићевића била је смештена основна школа и радила је све до 1946. год. када се пресељава y центар села, где је подигнута посебна зграда, код задружног дома. Вучићевићи су одсељени и данас их има у: Приликама, Ариљу, Мршинцима (2), Ивањици (2), Слатини (3) и Немачкој (2).

-Василијевићи, 6 к. (Никољдан), највероватније да воде порекло од Андријевице. Има их данас у: Банату, Београду, Ивањици, Пожези.

-Јоковићи, 4 к. (Никољдан), воде порекло од Васојевића, односно од Пипера, а дошли су y Шареник од Бијелог Поља. Јоковићи истичу да воде порекло од Маслара. доста су се разродили, за протеклих 200 година, тако да су се стварале, у последње време, брачне везе између представника ове две фамилије. Тако се један од Маслара привенчао пре двадесетак година за девојку у Јоковиће. Јоковићи и Кудизовићи су једна породица, досељена пре 60 година (у Гучу) однекуд из среза моравичког, бележи Ј. Ердељановић. Данас их има одсељених y Старој Пазови (2) и Француској. У ову фамилију се доселио:

-Миловић из Прилика привенчао се у Јоковиће.

-Савићи, 2 к. (Никољдан), истог су рода са Масларима и Јоковићима, као и Савићима y Горњем Шаренику. Данас има тројица Савића у Београду.

-Чворовићи, З K. (Јовањдан), воде порекло од исељених Никшићана, а дошли су од Комарана и од Нове Вароши. Чворовићи су одсељени y Доњу Краварицу (Драгачево) пре 150 до 200 година из Шареника, y срезу моравичком – бележи Ј. Ердељановић. Данас их има y Ариљу и Београду.

-Марјановићи – Ћувићи, 2 K., славе Аранђеловдан. Данас их више има у Мршинцима него y родном Шаренику. У Мршинцима су подигли куће и друге зграде и све су покрили плочом која је ваћена у Маћу. И по томе се њихове куће разликују од осталих у Мршинцима.

-Ђорђевићи, З K. (Алемпијевдан), су мала фамилија. Један од њих је одсељен y Ивањицу.

Горњи Шареник

Лазовићи, 4 к. (Никољдан), су веома вредни радници и данас их има y Мршинцима, Ивањици и Београду.

Милошевићи, 4 K. (Никољдан), највероватније да воде порекло од Васојевића. Један од Милошевића је после Првог светског рата служио y Ивањици и радио са кафаном.

-Савићи, 5 K. (Никољдан), истог су рода са Савићима из Доњег Шареника, а y даљем роду су са Масларима y Дубрави.

-Милановићи, 6 K. (Аранђелован), су веома мало покретљиви. Не знају да се неко из ове фамилије одселио.

-Мићовићи, З K. (Никољдан), воде порекло од Караклаја. После рата било је шест кућа Мићовића. Променили су презиме после погибије хајдука Иве Караклаје, y Салевићима y Добром Долу, из страха због освете. Има их данас y Ивањици (2). Један Мићовић дошао је y Доњу Краварицу седамдесетих година прошлог века из Шарана y срезу трнавском, а ти Мићовићи су раније одсељени из Шареника.

-Николићи, З к. (Никољдан), су веома мала фамилија и не знају одакле су дошли. Један од Николића је одсељен y Ивањицу педесетих година.

-Матијевићи, 1 к. (Никољдан), дошли су из Maћa.

Бјеликовац

Бјеликовац је истурени засеок села Шареника према Чепову и Бјелуши. У овом засеоку живи неколико фамилија од којих су најзначајнији Караклајићи.

-Караклајићи, 11 к. (Никољдан), истог су рода са Караклајићима y Чепову. Дели их само планина Кукутница: на једној страни (јужној) су Караклајићи у Чепову, а на северној Караклајићи у Шарениш – y Бјеликовцу. Одавде су отишли у Београд (5), Загреб (1), Чачак (2), Девиће, Прилике, Ариље, Високу, Сивчину, Буковицу, Крагујевац, Мршинце и Стишовиће. Један је раније одсељен у Липницу.

У Караклајиће је ушао један:

 -Чекеревац, из Чепова.

-Аврамовићи, 2 к. (Алемпијевдан), највероватније да њихов предак није дошао y Бјеликовац из Maћa.

Порекло становништва насеља Чепово*.

Положај насеља.

Чепово се налази на падинама планине Кукутнице и граничи се са: Шареником и Брезовом, на истоку, Округлицом на југу, Високом на западу и Бјелушом на северу. Пут y ово село води од Катића, где је вододелница између малог Рзава и потока који се уливају у Грабовицу.

Тип насеља и занимање становништва.

По пространству Чепово спада y мања села моравичког краја. Налази се на планинској висоравни, па је веома погодно за гајење стоке. Гаје се, уз то, и стрна жита: овас, јечам, раж, а у последње време успева и пшеница. Становници овог села су познати сточари и одлични одгајивачи семенског јестивог кромпира.

Географска и административна припадност.

Одувек су се Чеповци везивали за суседна села: Шареник и Брезову и имали су заједничку општинску управу. Деца су одлазила на Катиће y школу, јер село није имало школе. И, никад овај крај није имао свој центар јер се Чепово увек везивало за Катиће – заједнички центар више села. Раније је Чепово припадало селу Шаренику. То се види према попису из 1863. године.

Остали подаци о насељу.

Чеповци су одувек одлазили на радове y друге крајеве, а у последње време y бербу кукуруза у Војводину и на тај начин омогућавали исхрану за читаву годину.

Одсељавали су се у друге крајеве. Највише их данас има у: Бресници код Чачка, Чачку и Београду.

Заветина Чепова је Бели петак.

Историјат.

Изнад села, 1809. године, одиграла се чувена битка која је опевана у песми „Бој на Кукутници“, у којој је истакнуто херојство српских бораца који су и каменицама из заседа тукли Турке и успели су да победе бројнију турску војску и врате је назад.

Порекло становништва.

-Караклајићи, 19 к. (Никољдан), најбројнија су фамилија y овом засеоку. Од Караклајића је познати Иво Караклаја, хајдук при крају прошлог века. Караклајића из овог засеока данас има одсељених у: Београду (4), Панчеву, Загребу (2), Чачку (З), Девићима, Приликама, Ариљу, Високој, Сивчини, Стишовићима, Мршинцима, Крагујевцу.

-Чекеревци, 13 K. (Никољдан), дошли су y Чепово из Буковице. А у ово нововарошко село су дошли из Чекеревине код Сјенице. Један од тих Чекереваца је отишао у Мочиоце (Клекову), други у Чепово, а трећи y Бресницу код Чачка. Сада у Бресници има преко 70 домаћинстава Чекереваца, а од њих десетак одсељених y Чачку и Краљеву. Од Чекереваца из Чепова y последње време има одсељених у: Крагујевцу, Ивањици (2), Сарајеву, Банату, Карловцу, Нишу, Чачку (3).

-Јевтовићи, 1 к., славе Алемпијевдан.

-Стефановићи, 4 K. (Васиљевдан), не знају одакле су дошли.

-Влајковићи, З к. (Никољдан), су веома ретка фамилија. Ретко су се и селили.

-Јовановићи, 4 K. (Никољдан), имају надимак Макање. Прича се, бележи Р. Ускоковић, да се овде позајмљивало одело за вашаре. Изнајмљено одело бабе Станојке, прабабе Јовановића y Чепову, вукло се по земљи, јер је била тако малог раста да су је звали Макања. Отуда и њихов надимак. Драгиша Папчевић је Јовановиће – Макање истакао као виђенију фамилију у моравичком крају. Јовановића има одсељених у: Ариљу, Ивањици и Београду (2). У Јовановиће се уселио један:

-Матовић, из истог села.

-Милорадовићи, 6 K. (Томиндан), су ретка фамилија и из ње потиче неколико трговаца и књижара. Има их у Ивањици (2) и Приликама.

-Матовићи, (2) к. (Никољдан), највероватније су се доселили и воде порекло од Матовића из Добраче (ариљски крај).

Фамилије које су се одселиле:

-Протићи, y Негришорима (Драгачево) су пореклом из Чепова, y моравичком крају, како бележи Ј. Ердељановић, а одселили су се пре 300 година. Тамо их има 23 куће y Раздаљу (из Негришора), а разгранали су се на разне стране. Највише их данас има y Гучи.39

 *Насеље Чепово је у књизи обрађено као засебно село, кога нема у именику насеља ових простора – те је из тих разлога „придодато“ селу Шареник, оп. Милодан.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top