Порекло презимена, село Шареник (Ивањица)

3. јун 2018.

коментара: 2

Порекло становништва села Шареник, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Шареник се простире између дубраве, Брезове, Чепова (у моравичком крају) и Бјелуше у ариљском крају. На северној страни граничи се Приличким пољем, и са те стране Шареник је повезан са путем Ивањице — Ариље – Пожега, чиме је омогућено да његово становништво своје производе брзо отера на пијаце.

Занимање становништва.

Шареник је изразито воћарски крај. Највише површина се налази под воћњацима, а онда под ратарским културама и ливадама што даје слику о занимању његовог становништва. Шареничани се углавном баве ратарством – гајењем пшенице и кукуруза, а од стоке, претежно крупну стоку и одавно су познати по стајском гајењу стоке.

Куће.

Куће су права слика рада њихових сељана и богатства села: грађене су од тврдог материјала, покривене под плочу и у горњем делу села има кућа које су покривене и црепом.

Тип села.

Село је веома пространо. Површина коју обухвата Доњи Шареник је довољна да буде село, а да се не додаје и Горњи, који такође може бити посебно село. По томе се види колики простор захвата Шареник. Доњи Шареник је окренут љупчој реци, Маличу и котлини Моравице, која на километар-два протиче кроз Приличко поље. Горњи део се простире с друге стране пута Прилички Кисељак – Катићи и окренут је према Грабовици, па скоро да могу бити посебне целине. Једино их повезује општински центар који се налази на врху доњег Шареника. Горњи Шареничани се више опредељују да иду y школу и да купују y задрузи на Катићима, него да иду у Шареник, па многи и не знају да ли припадају Брезови или Шаренику.

Блиски су са засеоцима Стишовићи, Радојичићи, Ђелкапе и Маће.

Катастарски ови засеоци припадају Шаренику, али су y саставу Брезове.

Конфигурација терена у селу.

Од најниже тачке у Љупчој реци (500 м) до највишег врха у Водицама од око 1100 метара је велика висинска разлика у овом селу, а на удаљености 5 – 6 км. Из тога се може закључити да се Шареник простире на веома стрмом земљишту и да је зато живот мештана веома тежак. И сеоски путеви се често претворе y вододерине после јаких киша и бујица. А, излокани путеви, који излазе на главни пут, постану разрушени и уништени на многим местима.

Школство.

У селу постоји четвороразредна школа од 1937. године, а ђаци да би завршили потпуну основну школу одлазе из овог села пешице на Катиће где се налази осморазредна школа.

Миграције.

Шареничани су у сеобама окренути Чачку и његовој околини: Мршинцима, Слатини, Балузи и Лозници. Најбројније фамилије, које су се одселиле одавде су: Вучићевићи, Масларевићи и Марјановићи.

Порекло становништва по засеоцима.

Доњи Шареник

-Вучићевићи, 8 K. (Никољдан), пореклом су од Васојевића. То је јака и богата фамилија. У кући једног од Вучићевића била је смештена основна школа и радила је све до 1946. год. када се пресељава y центар села, где је подигнута посебна зграда, код задружног дома. Вучићевићи су одсељени и данас их има у: Приликама, Ариљу, Мршинцима (2), Ивањици (2), Слатини (3) и Немачкој (2).

-Василијевићи, 6 к. (Никољдан), највероватније да воде порекло од Андријевице. Има их данас у: Банату, Београду, Ивањици, Пожези.

-Јоковићи, 4 к. (Никољдан), воде порекло од Васојевића, односно од Пипера, а дошли су y Шареник од Бијелог Поља. Јоковићи истичу да воде порекло од Маслара. доста су се разродили, за протеклих 200 година, тако да су се стварале, у последње време, брачне везе између представника ове две фамилије. Тако се један од Маслара привенчао пре двадесетак година за девојку у Јоковиће. Јоковићи и Кудизовићи су једна породица, досељена пре 60 година (у Гучу) однекуд из среза моравичког, бележи Ј. Ердељановић. Данас их има одсељених y Старој Пазови (2) и Француској. У ову фамилију се доселио:

-Миловић из Прилика привенчао се у Јоковиће.

-Савићи, 2 к. (Никољдан), истог су рода са Масларима и Јоковићима, као и Савићима y Горњем Шаренику. Данас има тројица Савића у Београду.

-Чворовићи, З K. (Јовањдан), воде порекло од исељених Никшићана, а дошли су од Комарана и од Нове Вароши. Чворовићи су одсељени y Доњу Краварицу (Драгачево) пре 150 до 200 година из Шареника, y срезу моравичком – бележи Ј. Ердељановић. Данас их има y Ариљу и Београду.

-Марјановићи – Ћувићи, 2 K., славе Аранђеловдан. Данас их више има у Мршинцима него y родном Шаренику. У Мршинцима су подигли куће и друге зграде и све су покрили плочом која је ваћена у Маћу. И по томе се њихове куће разликују од осталих у Мршинцима.

-Ђорђевићи, З K. (Алемпијевдан), су мала фамилија. Један од њих је одсељен y Ивањицу.

Горњи Шареник

Лазовићи, 4 к. (Никољдан), су веома вредни радници и данас их има y Мршинцима, Ивањици и Београду.

Милошевићи, 4 K. (Никољдан), највероватније да воде порекло од Васојевића. Један од Милошевића је после Првог светског рата служио y Ивањици и радио са кафаном.

-Савићи, 5 K. (Никољдан), истог су рода са Савићима из Доњег Шареника, а y даљем роду су са Масларима y Дубрави.

-Милановићи, 6 K. (Аранђелован), су веома мало покретљиви. Не знају да се неко из ове фамилије одселио.

-Мићовићи, З K. (Никољдан), воде порекло од Караклаја. После рата било је шест кућа Мићовића. Променили су презиме после погибије хајдука Иве Караклаје, y Салевићима y Добром Долу, из страха због освете. Има их данас y Ивањици (2). Један Мићовић дошао је y Доњу Краварицу седамдесетих година прошлог века из Шарана y срезу трнавском, а ти Мићовићи су раније одсељени из Шареника.

-Николићи, З к. (Никољдан), су веома мала фамилија и не знају одакле су дошли. Један од Николића је одсељен y Ивањицу педесетих година.

-Матијевићи, 1 к. (Никољдан), дошли су из Maћa.

Бјеликовац

Бјеликовац је истурени засеок села Шареника према Чепову и Бјелуши. У овом засеоку живи неколико фамилија од којих су најзначајнији Караклајићи.

-Караклајићи, 11 к. (Никољдан), истог су рода са Караклајићима y Чепову. Дели их само планина Кукутница: на једној страни (јужној) су Караклајићи у Чепову, а на северној Караклајићи у Шарениш – y Бјеликовцу. Одавде су отишли у Београд (5), Загреб (1), Чачак (2), Девиће, Прилике, Ариље, Високу, Сивчину, Буковицу, Крагујевац, Мршинце и Стишовиће. Један је раније одсељен у Липницу.

У Караклајиће је ушао један:

 -Чекеревац, из Чепова.

-Аврамовићи, 2 к. (Алемпијевдан), највероватније да њихов предак није дошао y Бјеликовац из Maћa.

Порекло становништва насеља Чепово*.

Положај насеља.

Чепово се налази на падинама планине Кукутнице и граничи се са: Шареником и Брезовом, на истоку, Округлицом на југу, Високом на западу и Бјелушом на северу. Пут y ово село води од Катића, где је вододелница између малог Рзава и потока који се уливају у Грабовицу.

Тип насеља и занимање становништва.

По пространству Чепово спада y мања села моравичког краја. Налази се на планинској висоравни, па је веома погодно за гајење стоке. Гаје се, уз то, и стрна жита: овас, јечам, раж, а у последње време успева и пшеница. Становници овог села су познати сточари и одлични одгајивачи семенског јестивог кромпира.

Географска и административна припадност.

Одувек су се Чеповци везивали за суседна села: Шареник и Брезову и имали су заједничку општинску управу. Деца су одлазила на Катиће y школу, јер село није имало школе. И, никад овај крај није имао свој центар јер се Чепово увек везивало за Катиће – заједнички центар више села. Раније је Чепово припадало селу Шаренику. То се види према попису из 1863. године.

Остали подаци о насељу.

Чеповци су одувек одлазили на радове y друге крајеве, а у последње време y бербу кукуруза у Војводину и на тај начин омогућавали исхрану за читаву годину.

Одсељавали су се у друге крајеве. Највише их данас има у: Бресници код Чачка, Чачку и Београду.

Заветина Чепова је Бели петак.

Историјат.

Изнад села, 1809. године, одиграла се чувена битка која је опевана у песми “Бој на Кукутници”, у којој је истакнуто херојство српских бораца који су и каменицама из заседа тукли Турке и успели су да победе бројнију турску војску и врате је назад.

Порекло становништва.

-Караклајићи, 19 к. (Никољдан), најбројнија су фамилија y овом засеоку. Од Караклајића је познати Иво Караклаја, хајдук при крају прошлог века. Караклајића из овог засеока данас има одсељених у: Београду (4), Панчеву, Загребу (2), Чачку (З), Девићима, Приликама, Ариљу, Високој, Сивчини, Стишовићима, Мршинцима, Крагујевцу.

-Чекеревци, 13 K. (Никољдан), дошли су y Чепово из Буковице. А у ово нововарошко село су дошли из Чекеревине код Сјенице. Један од тих Чекереваца је отишао у Мочиоце (Клекову), други у Чепово, а трећи y Бресницу код Чачка. Сада у Бресници има преко 70 домаћинстава Чекереваца, а од њих десетак одсељених y Чачку и Краљеву. Од Чекереваца из Чепова y последње време има одсељених у: Крагујевцу, Ивањици (2), Сарајеву, Банату, Карловцу, Нишу, Чачку (3).

-Јевтовићи, 1 к., славе Алемпијевдан.

-Стефановићи, 4 K. (Васиљевдан), не знају одакле су дошли.

-Влајковићи, З к. (Никољдан), су веома ретка фамилија. Ретко су се и селили.

-Јовановићи, 4 K. (Никољдан), имају надимак Макање. Прича се, бележи Р. Ускоковић, да се овде позајмљивало одело за вашаре. Изнајмљено одело бабе Станојке, прабабе Јовановића y Чепову, вукло се по земљи, јер је била тако малог раста да су је звали Макања. Отуда и њихов надимак. Драгиша Папчевић је Јовановиће – Макање истакао као виђенију фамилију у моравичком крају. Јовановића има одсељених у: Ариљу, Ивањици и Београду (2). У Јовановиће се уселио један:

-Матовић, из истог села.

-Милорадовићи, 6 K. (Томиндан), су ретка фамилија и из ње потиче неколико трговаца и књижара. Има их у Ивањици (2) и Приликама.

-Матовићи, (2) к. (Никољдан), највероватније су се доселили и воде порекло од Матовића из Добраче (ариљски крај).

Фамилије које су се одселиле:

-Протићи, y Негришорима (Драгачево) су пореклом из Чепова, y моравичком крају, како бележи Ј. Ердељановић, а одселили су се пре 300 година. Тамо их има 23 куће y Раздаљу (из Негришора), а разгранали су се на разне стране. Највише их данас има y Гучи.39

 *Насеље Чепово је у књизи обрађено као засебно село, кога нема у именику насеља ових простора – те је из тих разлога „придодато“ селу Шареник, оп. Милодан.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Славомир Пауновић, Крушчица код Ариља

    Ја сам један од потомака Маслара из Шареника. Наиме, четворица браће Маслара, Степан, Димитрије, Гаврило и Јован су из Шареника, досељени у село Крушчицу, вероватно негде после Првог устанка и населили се на брду Градина, повише Великог Рзава који је природна граница према селу Равнима. Дошли су са презименом Маслар и тако су се уписивали једну или две генерације кад се презиме почело давати према очевима или дедовима или истакнутим члановима фамилије.
    Тако најстарији од Маслара који се доселио, Степан или Стефан, рођен око 1770. године, дишао је са својим синовима Милисавом и Милијом , који су такође имали своје синове. Степан је свој пут са породицом наставио према истоку и селу Гривска зауставивши се на обронцима према речици Зеби. Његов син Милисав је остао с њим а Милија је наставио даље, према Ариљу прешавши реку Моравицу. Настанио се у селу Доња Краварица. Имао је своја три сина а са њима је пошао и Милосављев син Павле. Други син Милосављев, Паун, остао је са оцем у Крушчици. Милија житељима Д.Краварице а и кмету села, није хтео рећи своје презиме па су га уписали, пошто је имао велике бркове, Бркић. До данашњих дана то презиме обитава у Краварици, Чачку, Ариљу и др. местима.
    Павле, син Милисављев је рођен 1804. године а Паун 1806.
    Вероватно, након извесног времена из Доње Краварице враћа се у Крушчицу Павле али сада ожењен, са сином Марком . У Попису 1832/33. год. као старешина породице је уписан Милисав Степанов, син Павле, син Паун и унуци Марко и Јован. 1834. год. Паун се жени и 1835. дибија сина Милана. Паун је био болешљив и кад му је сину Милану било 11 година, он умире. Дошло је до деобе браће јер је вероватно у тим временима умро и Милисав, отац им.
    Синови Павлови једно време узимају за презиме Милисављевић а касније Павловић а Паунов син се презива Пауновић.
    Били су вредни радници. Крчили су шуму и садили воће, највише шљиве. Временом, како су много садили воће, цео тај потес од брда Ћава до речице Зеба назваше ,,Садовине”. Тако се и данас назива тај део села Крушчице према селу Гривска и Северово.

    Димитрије, брат Степанов је остао на ,,Градини”. Његови потомци се до данашњих дана презивају Димитријевићи сем потомци његовог сина Пауна, који се први оделио и они се по њему презивају Пауновићи, али су у засеоку ,,Ковачевац”, јужно од реке Велики Рзав. Бавили су се ковачким занатом па се и место где су се населили по њима тако и назива.
    Са Димитријем је остао и његов брат Јевђеније који је имао синове Милована и Мијаила. Имали су порода али данас их више нема, изумрли су.

    Гаврило, брат Степанов и Димитријев, је имао синове Луку, Павла и Вукоја. Вукоје се оделио од браће и населио се у долини Великог Рзава и једини је од браће Маслара чији су потомци до данашњих дана задржали презиме.
    Павле је имао синове Милоја, Сима, Петра-Пера и Милана. Кад је дошло време деоба и кад су се изделили, Милојеви потомци узимају презиме Милојевић, Симови задржавају презиме по Луки, Луковић а Петрови потомци у два-три колена презивају се Перовићи. У данашње време сви Гаврилови Маслари се презивају Луковић.

    Јован, Степанов, Димитријев и Гаврилов брат се са ,,Градине” задржава испод брда Орловача. До данашњих дана носе презиме по Јовану Маслару, Јовановићи. Неки од синова и унука су се населили у долини Великог Рзава, западно према Сирогојну и засеоку ,,Гуреши” у Крушчици.

    Ови крушчички Маслари као и они у Шаренику, да се неби позаборављали, својој деци су давали иста имена, тако да је у Шаренику постојао Илија, Никола, Милисав, Јевђеније, Милован, Стеван, Михаило, Милоје, Петар…

    • Зоран

      Добар дан,
      са занимањем сам прочитао овај твој текст.
      Управо сам се ангажавао око тестирања једног Луковић, и упоређивања са мојим дубинским ДНК тестом. Налазим до сада велике сличности.
      Занима ме у тво тексту следећи део”…Paun je bio bolešljiv i kad mu je sinu Milanu bilo 11 godina, on umire….” Нигде после нисам видео у тексту шта је било са Миланом? Да ли знаш о љему неке податке.
      Мој маил је [email protected]