Poreklo stanovništva sela Šarenik, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ.. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Šarenik se prostire između dubrave, Brezove, Čepova (u moravičkom kraju) i Bjeluše u ariljskom kraju. Na severnoj strani graniči se Priličkim poljem, i sa te strane Šarenik je povezan sa putem Ivanjice — Arilje – Požega, čime je omogućeno da njegovo stanovništvo svoje proizvode brzo otera na pijace.
Zanimanje stanovništva.
Šarenik je izrazito voćarski kraj. Najviše površina se nalazi pod voćnjacima, a onda pod ratarskim kulturama i livadama što daje sliku o zanimanju njegovog stanovništva. Šareničani se uglavnom bave ratarstvom – gajenjem pšenice i kukuruza, a od stoke, pretežno krupnu stoku i odavno su poznati po stajskom gajenju stoke.
Kuće.
Kuće su prava slika rada njihovih seljana i bogatstva sela: građene su od tvrdog materijala, pokrivene pod ploču i u gornjem delu sela ima kuća koje su pokrivene i crepom.
Tip sela.
Selo je veoma prostrano. Površina koju obuhvata Donji Šarenik je dovoljna da bude selo, a da se ne dodaje i Gornji, koji takođe može biti posebno selo. Po tome se vidi koliki prostor zahvata Šarenik. Donji Šarenik je okrenut ljupčoj reci, Maliču i kotlini Moravice, koja na kilometar-dva protiče kroz Priličko polje. Gornji deo se prostire s druge strane puta Prilički Kiseljak – Katići i okrenut je prema Grabovici, pa skoro da mogu biti posebne celine. Jedino ih povezuje opštinski centar koji se nalazi na vrhu donjeg Šarenika. Gornji Šareničani se više opredeljuju da idu y školu i da kupuju y zadruzi na Katićima, nego da idu u Šarenik, pa mnogi i ne znaju da li pripadaju Brezovi ili Šareniku.
Bliski su sa zaseocima Stišovići, Radojičići, Đelkape i Maće.
Katastarski ovi zaseoci pripadaju Šareniku, ali su y sastavu Brezove.
Konfiguracija terena u selu.
Od najniže tačke u Ljupčoj reci (500 m) do najvišeg vrha u Vodicama od oko 1100 metara je velika visinska razlika u ovom selu, a na udaljenosti 5 – 6 km. Iz toga se može zaključiti da se Šarenik prostire na veoma strmom zemljištu i da je zato život meštana veoma težak. I seoski putevi se često pretvore y vododerine posle jakih kiša i bujica. A, izlokani putevi, koji izlaze na glavni put, postanu razrušeni i uništeni na mnogim mestima.
Školstvo.
U selu postoji četvororazredna škola od 1937. godine, a đaci da bi završili potpunu osnovnu školu odlaze iz ovog sela pešice na Katiće gde se nalazi osmorazredna škola.
Migracije.
Šareničani su u seobama okrenuti Čačku i njegovoj okolini: Mršincima, Slatini, Baluzi i Loznici. Najbrojnije familije, koje su se odselile odavde su: Vučićevići, Maslarevići i Marjanovići.
Poreklo stanovništva po zaseocima.
Donji Šarenik
-Vučićevići, 8 K. (Nikoljdan), poreklom su od Vasojevića. To je jaka i bogata familija. U kući jednog od Vučićevića bila je smeštena osnovna škola i radila je sve do 1946. god. kada se preseljava y centar sela, gde je podignuta posebna zgrada, kod zadružnog doma. Vučićevići su odseljeni i danas ih ima u: Prilikama, Arilju, Mršincima (2), Ivanjici (2), Slatini (3) i Nemačkoj (2).
-Vasilijevići, 6 k. (Nikoljdan), najverovatnije da vode poreklo od Andrijevice. Ima ih danas u: Banatu, Beogradu, Ivanjici, Požezi.
-Jokovići, 4 k. (Nikoljdan), vode poreklo od Vasojevića, odnosno od Pipera, a došli su y Šarenik od Bijelog Polja. Jokovići ističu da vode poreklo od Maslara. dosta su se razrodili, za proteklih 200 godina, tako da su se stvarale, u poslednje vreme, bračne veze između predstavnika ove dve familije. Tako se jedan od Maslara privenčao pre dvadesetak godina za devojku u Jokoviće. Jokovići i Kudizovići su jedna porodica, doseljena pre 60 godina (u Guču) odnekud iz sreza moravičkog, beleži J. Erdeljanović. Danas ih ima odseljenih y Staroj Pazovi (2) i Francuskoj. U ovu familiju se doselio:
-Milović iz Prilika privenčao se u Jokoviće.
-Savići, 2 k. (Nikoljdan), istog su roda sa Maslarima i Jokovićima, kao i Savićima y Gornjem Šareniku. Danas ima trojica Savića u Beogradu.
-Čvorovići, Z K. (Jovanjdan), vode poreklo od iseljenih Nikšićana, a došli su od Komarana i od Nove Varoši. Čvorovići su odseljeni y Donju Kravaricu (Dragačevo) pre 150 do 200 godina iz Šarenika, y srezu moravičkom – beleži J. Erdeljanović. Danas ih ima y Arilju i Beogradu.
-Marjanovići – Ćuvići, 2 K., slave Aranđelovdan. Danas ih više ima u Mršincima nego y rodnom Šareniku. U Mršincima su podigli kuće i druge zgrade i sve su pokrili pločom koja je vaćena u Maću. I po tome se njihove kuće razlikuju od ostalih u Mršincima.
-Đorđevići, Z K. (Alempijevdan), su mala familija. Jedan od njih je odseljen y Ivanjicu.
Gornji Šarenik
–Lazovići,4 k. (Nikoljdan), su veoma vredni radnici i danas ih ima y Mršincima, Ivanjici i Beogradu.
–Miloševići, 4 K. (Nikoljdan), najverovatnije da vode poreklo od Vasojevića. Jedan od Miloševića je posle Prvog svetskog rata služio y Ivanjici i radio sa kafanom.
-Savići, 5 K. (Nikoljdan), istog su roda sa Savićima iz Donjeg Šarenika, a y daljem rodu su sa Maslarima y Dubravi.
-Milanovići, 6 K. (Aranđelovan), su veoma malo pokretljivi. Ne znaju da se neko iz ove familije odselio.
-Mićovići, Z K. (Nikoljdan), vode poreklo od Karaklaja. Posle rata bilo je šest kuća Mićovića. Promenili su prezime posle pogibije hajduka Ive Karaklaje, y Salevićima y Dobrom Dolu, iz straha zbog osvete. Ima ih danas y Ivanjici (2). Jedan Mićović došao je y Donju Kravaricu sedamdesetih godina prošlog veka iz Šarana y srezu trnavskom, a ti Mićovići su ranije odseljeni iz Šarenika.
-Nikolići, Z k. (Nikoljdan), su veoma mala familija i ne znaju odakle su došli. Jedan od Nikolića je odseljen y Ivanjicu pedesetih godina.
-Matijevići, 1 k. (Nikoljdan), došli su iz Maća.
Bjelikovac
Bjelikovac je istureni zaseok sela Šarenika prema Čepovu i Bjeluši. U ovom zaseoku živi nekoliko familija od kojih su najznačajniji Karaklajići.
-Karaklajići, 11 k. (Nikoljdan), istog su roda sa Karaklajićima y Čepovu. Deli ih samo planina Kukutnica: na jednoj strani (južnoj) su Karaklajići u Čepovu, a na severnoj Karaklajići u Šareniš – y Bjelikovcu. Odavde su otišli u Beograd (5), Zagreb (1), Čačak (2), Deviće, Prilike, Arilje, Visoku, Sivčinu, Bukovicu, Kragujevac, Mršince i Stišoviće. Jedan je ranije odseljen u Lipnicu.
U Karaklajiće je ušao jedan:
-Čekerevac, iz Čepova.
-Avramovići, 2 k. (Alempijevdan), najverovatnije da njihov predak nije došao y Bjelikovac iz Maća.
Poreklo stanovništva naselja Čepovo*.
Položaj naselja.
Čepovo se nalazi na padinama planine Kukutnice i graniči se sa: Šarenikom i Brezovom, na istoku, Okruglicom na jugu, Visokom na zapadu i Bjelušom na severu. Put y ovo selo vodi od Katića, gde je vododelnica između malog Rzava i potoka koji se ulivaju u Grabovicu.
Tip naselja i zanimanje stanovništva.
Po prostranstvu Čepovo spada y manja sela moravičkog kraja. Nalazi se na planinskoj visoravni, pa je veoma pogodno za gajenje stoke. Gaje se, uz to, i strna žita: ovas, ječam, raž, a u poslednje vreme uspeva i pšenica. Stanovnici ovog sela su poznati stočari i odlični odgajivači semenskog jestivog krompira.
Geografska i administrativna pripadnost.
Oduvek su se Čepovci vezivali za susedna sela: Šarenik i Brezovu i imali su zajedničku opštinsku upravu. Deca su odlazila na Katiće y školu, jer selo nije imalo škole. I, nikad ovaj kraj nije imao svoj centar jer se Čepovo uvek vezivalo za Katiće – zajednički centar više sela. Ranije je Čepovo pripadalo selu Šareniku. To se vidi prema popisu iz 1863. godine.
Ostali podaci o naselju.
Čepovci su oduvek odlazili na radove y druge krajeve, a u poslednje vreme y berbu kukuruza u Vojvodinu i na taj način omogućavali ishranu za čitavu godinu.
Odseljavali su se u druge krajeve. Najviše ih danas ima u: Bresnici kod Čačka, Čačku i Beogradu.
Zavetina Čepova je Beli petak.
Istorijat.
Iznad sela, 1809. godine, odigrala se čuvena bitka koja je opevana u pesmi “Boj na Kukutnici”, u kojoj je istaknuto herojstvo srpskih boraca koji su i kamenicama iz zaseda tukli Turke i uspeli su da pobede brojniju tursku vojsku i vrate je nazad.
Poreklo stanovništva.
-Karaklajići, 19 k. (Nikoljdan), najbrojnija su familija y ovom zaseoku. Od Karaklajića je poznati Ivo Karaklaja, hajduk pri kraju prošlog veka. Karaklajića iz ovog zaseoka danas ima odseljenih u: Beogradu (4), Pančevu, Zagrebu (2), Čačku (Z), Devićima, Prilikama, Arilju, Visokoj, Sivčini, Stišovićima, Mršincima, Kragujevcu.
-Čekerevci, 13 K. (Nikoljdan), došli su y Čepovo iz Bukovice. A u ovo novovaroško selo su došli iz Čekerevine kod Sjenice. Jedan od tih Čekerevaca je otišao u Močioce (Klekovu), drugi u Čepovo, a treći y Bresnicu kod Čačka. Sada u Bresnici ima preko 70 domaćinstava Čekerevaca, a od njih desetak odseljenih y Čačku i Kraljevu. Od Čekerevaca iz Čepova y poslednje vreme ima odseljenih u: Kragujevcu, Ivanjici (2), Sarajevu, Banatu, Karlovcu, Nišu, Čačku (3).
-Jevtovići, 1 k., slave Alempijevdan.
-Stefanovići, 4 K. (Vasiljevdan), ne znaju odakle su došli.
-Vlajkovići, Z k. (Nikoljdan), su veoma retka familija. Retko su se i selili.
-Jovanovići, 4 K. (Nikoljdan), imaju nadimak Makanje. Priča se, beleži R. Uskoković, da se ovde pozajmljivalo odelo za vašare. Iznajmljeno odelo babe Stanojke, prababe Jovanovića y Čepovu, vuklo se po zemlji, jer je bila tako malog rasta da su je zvali Makanja. Otuda i njihov nadimak. Dragiša Papčević je Jovanoviće – Makanje istakao kao viđeniju familiju u moravičkom kraju. Jovanovića ima odseljenih u: Arilju, Ivanjici i Beogradu (2). U Jovanoviće se uselio jedan:
-Matović, iz istog sela.
-Miloradovići, 6 K. (Tomindan), su retka familija i iz nje potiče nekoliko trgovaca i knjižara. Ima ih u Ivanjici (2) i Prilikama.
-Matovići, (2) k. (Nikoljdan), najverovatnije su se doselili i vode poreklo od Matovića iz Dobrače (ariljski kraj).
Familije koje su se odselile:
-Protići, y Negrišorima (Dragačevo) su poreklom iz Čepova, y moravičkom kraju, kako beleži J. Erdeljanović, a odselili su se pre 300 godina. Tamo ih ima 23 kuće y Razdalju (iz Negrišora), a razgranali su se na razne strane. Najviše ih danas ima y Guči.39
*Naselje Čepovo je u knjizi obrađeno kao zasebno selo, koga nema u imeniku naselja ovih prostora – te je iz tih razloga „pridodato“ selu Šarenik, op. Milodan.
IZVOR: Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ.. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
7. mart 2024. u 17:54
Slavomir Paunović, Kruščica kod Arilja
Ja sam jedan od potomaka Maslara iz Šarenika. Naime, četvorica braće Maslara, Stepan, Dimitrije, Gavrilo i Jovan su iz Šarenika, doseljeni u selo Kruščicu, verovatno negde posle Prvog ustanka i naselili se na brdu Gradina, poviše Velikog Rzava koji je prirodna granica prema selu Ravnima. Došli su sa prezimenom Maslar i tako su se upisivali jednu ili dve generacije kad se prezime počelo davati prema očevima ili dedovima ili istaknutim članovima familije.
Tako najstariji od Maslara koji se doselio, Stepan ili Stefan, rođen oko 1770. godine, dišao je sa svojim sinovima Milisavom i Milijom , koji su takođe imali svoje sinove. Stepan je svoj put sa porodicom nastavio prema istoku i selu Grivska zaustavivši se na obroncima prema rečici Zebi. Njegov sin Milisav je ostao s njim a Milija je nastavio dalje, prema Arilju prešavši reku Moravicu. Nastanio se u selu Donja Kravarica. Imao je svoja tri sina a sa njima je pošao i Milosavljev sin Pavle. Drugi sin Milosavljev, Paun, ostao je sa ocem u Kruščici. Milija žiteljima D.Kravarice a i kmetu sela, nije hteo reći svoje prezime pa su ga upisali, pošto je imao velike brkove, Brkić. Do današnjih dana to prezime obitava u Kravarici, Čačku, Arilju i dr. mestima.
Pavle, sin Milisavljev je rođen 1804. godine a Paun 1806.
Verovatno, nakon izvesnog vremena iz Donje Kravarice vraća se u Kruščicu Pavle ali sada oženjen, sa sinom Markom . U Popisu 1832/33. god. kao starešina porodice je upisan Milisav Stepanov, sin Pavle, sin Paun i unuci Marko i Jovan. 1834. god. Paun se ženi i 1835. dibija sina Milana. Paun je bio bolešljiv i kad mu je sinu Milanu bilo 11 godina, on umire. Došlo je do deobe braće jer je verovatno u tim vremenima umro i Milisav, otac im.
Sinovi Pavlovi jedno vreme uzimaju za prezime Milisavljević a kasnije Pavlović a Paunov sin se preziva Paunović.
Bili su vredni radnici. Krčili su šumu i sadili voće, najviše šljive. Vremenom, kako su mnogo sadili voće, ceo taj potes od brda Ćava do rečice Zeba nazvaše ,,Sadovine”. Tako se i danas naziva taj deo sela Kruščice prema selu Grivska i Severovo.
Dimitrije, brat Stepanov je ostao na ,,Gradini”. Njegovi potomci se do današnjih dana prezivaju Dimitrijevići sem potomci njegovog sina Pauna, koji se prvi odelio i oni se po njemu prezivaju Paunovići, ali su u zaseoku ,,Kovačevac”, južno od reke Veliki Rzav. Bavili su se kovačkim zanatom pa se i mesto gde su se naselili po njima tako i naziva.
Sa Dimitrijem je ostao i njegov brat Jevđenije koji je imao sinove Milovana i Mijaila. Imali su poroda ali danas ih više nema, izumrli su.
Gavrilo, brat Stepanov i Dimitrijev, je imao sinove Luku, Pavla i Vukoja. Vukoje se odelio od braće i naselio se u dolini Velikog Rzava i jedini je od braće Maslara čiji su potomci do današnjih dana zadržali prezime.
Pavle je imao sinove Miloja, Sima, Petra-Pera i Milana. Kad je došlo vreme deoba i kad su se izdelili, Milojevi potomci uzimaju prezime Milojević, Simovi zadržavaju prezime po Luki, Luković a Petrovi potomci u dva-tri kolena prezivaju se Perovići. U današnje vreme svi Gavrilovi Maslari se prezivaju Luković.
Jovan, Stepanov, Dimitrijev i Gavrilov brat se sa ,,Gradine” zadržava ispod brda Orlovača. Do današnjih dana nose prezime po Jovanu Maslaru, Jovanovići. Neki od sinova i unuka su se naselili u dolini Velikog Rzava, zapadno prema Sirogojnu i zaseoku ,,Gureši” u Kruščici.
Ovi kruščički Maslari kao i oni u Šareniku, da se nebi pozaboravljali, svojoj deci su davali ista imena, tako da je u Šareniku postojao Ilija, Nikola, Milisav, Jevđenije, Milovan, Stevan, Mihailo, Miloje, Petar…