Порекло презимена, село Мочиоци (Ивањица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Мочиоци, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старо Порекло становништва села Мочиоци, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старо Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Мочиоци (Ивањица)

Порекло презимена, село Мочиоци (Ивањица)

Порекло становништва села Мочиоци, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Мочиоци се налазе  на ставама Рзава и Пресечке реке, на путу од Катића према Јасенови и Кокином Броду, y подножју планина Мучња и Градца. Мочиоци су били центар за неколико околних села: Пресеку, Клекову и Горње и Доње Трудово (из нововарошке општине). Нарочито је истакнута улога Мочиоца као центра када је y овом месту радила четвороразредна школа, од 1884. а онда шесторазредна, од 1955, и осморазредна, од 1960. године, и када је школа у Мочиоцима била једина y овом крају. Ту је изграђена и амбуланта, задруга је радила своје послове на откупу грађе и пољопривредних производа, а касније и ca трговином индустријске робе. Овде је било одличних одгајивача стоке, а задруга је била једини откупљивач пољопривредних производа и грађе у овом крају који је удаљен од асфалтног пута око 12 км, а од пута Пожега – Ивањица преко 30 км.

Школа и друге значајне институције.

Школа y Мочиоцима има богату традицију. Почела је са радом 1884. године, а окупила је најпре дечаке, а касније идевојчице из овог и околних села (опширније види y онографији „Искре y беспућу“).

Мочиоци су били општински центар за неколико села: Пресеку, Мочиоце и Клекову.

У центру села налазе се: школа, амбуланта, задруга, пошта, две продавнице, једна или више кафана. Мочиоци су имали две стругаре и једну вуновлачару. Било је покушаја да се изгради хидроцентрала за неколико домаћинстава. Поставили су динаму на воденицу и на тај начин добили струју за центар села.

Територијална и административна припадност у прошлости.

Вук Ст. Караџић бележи 1827. године да Бела Река, Мочиоци, Пресека, Клекова, припадају моравичком крају. То бележи M Милан Ђ. Милићевић у „Кнежевини Србији“. Међутим, све до 1955. године ова села између Мучња, Чемернице и Градца, y горњем току Рзава, административно су припадала ариљском срезу. Ова села су удаљена од седишта срезова (Ивањице и Ариља) и била су терет и за један и за други срез, јер требало је помоћи заосталом и беспутном крају. Изгледа, сматрало се да се тај терет може лакше поднети ако овај крај припадне Ивањици, па је ова територија припојена моравичком крају, односно ивањичкој општини. Од 1955. године Мочиоци су y саставу општине Брезова, са центром на Катићима.

Миграције.

Одсељавали су се становници овог села, најчешће у караванима, у долину Моравице, односно Западне Мораве, у околину Ариља, Пожеге, а највише y чачанску котлину. Тамо има више домаћинстава из појединих фамилија него у родном крају. Највише су лоцирани y Трнави, Виљуши, Балузи и другим селима чачанске општине. Становници овог места су познати као добри и поштени радници и од њих, као дошљака, нико не зазире, већ их одмах прима као своје.

Привредне могућности.

Било је више покушаја испитивања терена на подручју Мочиоца, јер се претпоставља да овај крај располаже рудама. Међутим, та испитивања су показала да је руда веома ретка y стенама Мучња, Чемернице и Градца. Такође су вршена испитивања и прављени су чак елаборати о подизању хидроцентрале на Рзаву, али и то је остало без успеха. Код мештана су остала надања да ће се нешто ново створити и на боље променити, али су узалудна чекања. Многи су се одселили y свет и тамо тражили боље услове за живот и рад. И налазили су.

Мочиоци данас пружају велике могућности за развој сточарства и туризма јер имају: одличан ваздух, воду, млечне и сточне производе, здраву храну, смештај за децу, али немају асфалтни пут. И y том правцу почеле су припреме за настављање асфалтирања пута изнад Курћубића, испод Мучња на Анатему, низ Пресечку реку до Мочиоца. Треба напоменути да се воде Рзава данас користе y градовима у долини Мораве M у Шумадији: Ариљу, Пожеги, Лучанима, Гучи, Чачку, Горњем Милановцу и околним местима.

Порекло становништва.

У Мочиоцима су најпознатије фамилије: Драшковићи, Мунитлаци, Божовићи  др.

-Драшковићи, 31 к. (Никољдан), најбројнија су фамилија у Мочиоцима. Простиру се и са једне и друге стране реке као и на падинама планине Градац. Драшковићи у Љубишу дошли су из Мочиоца, а има их и y Крушчици (ариљски крај).41 Данас их има одсељених у: Чачку (5), Београду (7), Падинској Скели (З), Ивањици (6), Пожеги (1), Новом Саду (2) и другим местима.

-Мунитлаци, 24 к. (Никољдан), такође су распоређени и са једне и ca друге стране Мочиочке реке као и на падинама планине Градац. Врло је интересантно ово презиме и тешко је разазнати откуда овакав назив презимена. Мунитлаци су одсељени у разне крајеве, али највише их има у: Чачку (6), Београду (5), Косјерићу, околини Чачка и другим местима.

-Божовићи, З к. (Никољдан), има их одсељених у Чачку и Ивањици.

-Бјекићи, 4 K. (Никољдан), заузимају простор између самих река y центру насеља. Има их и y Пресеци. Бјекићи су се доселили у Ојковицу из Мочиоца и такође славе Никољдан.

-Борисављевићи, 6 к. (Никољдан), воде порекло од познате фамилије Борисављевића, из Буковика, која се разгранала: према Шапцу и Београду, у моравичком крају (Равна Гора, Брезова, Придворица), Топлици, околини Чачка (Виљуши и другим местима), а y последње време су се Борисављевићи саселили y Чачак.

-Бабићи, 2 K. (Никољдан), просветни радници, родом од Параћина, дошли су y овај крај пре тридесетак година и после завршетка радног века једно време су остали да живе y месту службовања, па су се вратили y родни крај.

-Јововићи, 2 K. (Лучиндан), воде порекло од исељених Никшићана. Променили су славу и уместо Лучиндана узели су Свете Врачи. Јововићи кажу да су „од фамилије Страхињића Бана“, који је са великим стадима живео на Мучњу.

-Стојановићи, 6 к. (Никољдан), бројна су фамилија и ретко су се селили. Данас их има одсељених y Београду и Чачку.

-Којовићи, 2 K. (Ђурђиц), зна се да су се неки Којовићи одселили из Мочиоца y Жељине (на Златибору), почетком овог века. Данас их има y Чачку (2) и Коњевићима који су одсељени за последњих 70-ак година.

-Петровићи, 4 K. (Никољдан), ретко су се селили, тако да се број домаћинстава скоро не мења.

Према попису из 1863. године y Мочиоцима су живели:

-Тановићи, Ђокићи и Леонтијевићи. Прве две фамилије данас налазимо у селима на Златибору и у Чајетини, што показује да су се одселили y том правцу, а Леонтијевиће не налазимо нигде.

Остали подаци о селу.

Мочиочани су изградили неколико редовничких воденица. Имали су једну стругару, једну ваљалицу и једну хидроцентралу. У последње време ради и вуновлачара.

Заветина за Мочиоце је Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top