Poreklo prezimena, selo Močioci (Ivanjica)

Poreklo stanovništva sela Močioci, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Močioci se nalaze  na stavama Rzava i Presečke reke, na putu od Katića prema Jasenovi i Kokinom Brodu, y podnožju planina Mučnja i Gradca. Močioci su bili centar za nekoliko okolnih sela: Preseku, Klekovu i Gornje i Donje Trudovo (iz novovaroške opštine). Naročito je istaknuta uloga Močioca kao centra kada je y ovom mestu radila četvororazredna škola, od 1884. a onda šestorazredna, od 1955, i osmorazredna, od 1960. godine, i kada je škola u Močiocima bila jedina y ovom kraju. Tu je izgrađena i ambulanta, zadruga je radila svoje poslove na otkupu građe i poljoprivrednih proizvoda, a kasnije i ca trgovinom industrijske robe. Ovde je bilo odličnih odgajivača stoke, a zadruga je bila jedini otkupljivač poljoprivrednih proizvoda i građe u ovom kraju koji je udaljen od asfaltnog puta oko 12 km, a od puta Požega – Ivanjica preko 30 km.

Škola i druge značajne institucije.

Škola y Močiocima ima bogatu tradiciju. Počela je sa radom 1884. godine, a okupila je najpre dečake, a kasnije idevojčice iz ovog i okolnih sela (opširnije vidi y onografiji “Iskre y bespuću”).

Močioci su bili opštinski centar za nekoliko sela: Preseku, Močioce i Klekovu.

U centru sela nalaze se: škola, ambulanta, zadruga, pošta, dve prodavnice, jedna ili više kafana. Močioci su imali dve strugare i jednu vunovlačaru. Bilo je pokušaja da se izgradi hidrocentrala za nekoliko domaćinstava. Postavili su dinamu na vodenicu i na taj način dobili struju za centar sela.

Teritorijalna i administrativna pripadnost u prošlosti.

Vuk St. Karadžić beleži 1827. godine da Bela Reka, Močioci, Preseka, Klekova, pripadaju moravičkom kraju. To beleži M Milan Đ. Milićević u “Kneževini Srbiji”. Međutim, sve do 1955. godine ova sela između Mučnja, Čemernice i Gradca, y gornjem toku Rzava, administrativno su pripadala ariljskom srezu. Ova sela su udaljena od sedišta srezova (Ivanjice i Arilja) i bila su teret i za jedan i za drugi srez, jer trebalo je pomoći zaostalom i besputnom kraju. Izgleda, smatralo se da se taj teret može lakše podneti ako ovaj kraj pripadne Ivanjici, pa je ova teritorija pripojena moravičkom kraju, odnosno ivanjičkoj opštini. Od 1955. godine Močioci su y sastavu opštine Brezova, sa centrom na Katićima.

Migracije.

Odseljavali su se stanovnici ovog sela, najčešće u karavanima, u dolinu Moravice, odnosno Zapadne Morave, u okolinu Arilja, Požege, a najviše y čačansku kotlinu. Tamo ima više domaćinstava iz pojedinih familija nego u rodnom kraju. Najviše su locirani y Trnavi, Viljuši, Baluzi i drugim selima čačanske opštine. Stanovnici ovog mesta su poznati kao dobri i pošteni radnici i od njih, kao došljaka, niko ne zazire, već ih odmah prima kao svoje.

Privredne mogućnosti.

Bilo je više pokušaja ispitivanja terena na području Močioca, jer se pretpostavlja da ovaj kraj raspolaže rudama. Međutim, ta ispitivanja su pokazala da je ruda veoma retka y stenama Mučnja, Čemernice i Gradca. Takođe su vršena ispitivanja i pravljeni su čak elaborati o podizanju hidrocentrale na Rzavu, ali i to je ostalo bez uspeha. Kod meštana su ostala nadanja da će se nešto novo stvoriti i na bolje promeniti, ali su uzaludna čekanja. Mnogi su se odselili y svet i tamo tražili bolje uslove za život i rad. I nalazili su.

Močioci danas pružaju velike mogućnosti za razvoj stočarstva i turizma jer imaju: odličan vazduh, vodu, mlečne i stočne proizvode, zdravu hranu, smeštaj za decu, ali nemaju asfaltni put. I y tom pravcu počele su pripreme za nastavljanje asfaltiranja puta iznad Kurćubića, ispod Mučnja na Anatemu, niz Presečku reku do Močioca. Treba napomenuti da se vode Rzava danas koriste y gradovima u dolini Morave M u Šumadiji: Arilju, Požegi, Lučanima, Guči, Čačku, Gornjem Milanovcu i okolnim mestima.

Poreklo stanovništva.

U Močiocima su najpoznatije familije: Draškovići, Munitlaci, Božovići  dr.

-Draškovići, 31 k. (Nikoljdan), najbrojnija su familija u Močiocima. Prostiru se i sa jedne i druge strane reke kao i na padinama planine Gradac. Draškovići u Ljubišu došli su iz Močioca, a ima ih i y Kruščici (ariljski kraj).41 Danas ih ima odseljenih u: Čačku (5), Beogradu (7), Padinskoj Skeli (Z), Ivanjici (6), Požegi (1), Novom Sadu (2) i drugim mestima.

-Munitlaci, 24 k. (Nikoljdan), takođe su raspoređeni i sa jedne i ca druge strane Močiočke reke kao i na padinama planine Gradac. Vrlo je interesantno ovo prezime i teško je razaznati otkuda ovakav naziv prezimena. Munitlaci su odseljeni u razne krajeve, ali najviše ih ima u: Čačku (6), Beogradu (5), Kosjeriću, okolini Čačka i drugim mestima.

-Božovići, Z k. (Nikoljdan), ima ih odseljenih u Čačku i Ivanjici.

-Bjekići, 4 K. (Nikoljdan), zauzimaju prostor između samih reka y centru naselja. Ima ih i y Preseci. Bjekići su se doselili u Ojkovicu iz Močioca i takođe slave Nikoljdan.

-Borisavljevići, 6 k. (Nikoljdan), vode poreklo od poznate familije Borisavljevića, iz Bukovika, koja se razgranala: prema Šapcu i Beogradu, u moravičkom kraju (Ravna Gora, Brezova, Pridvorica), Toplici, okolini Čačka (Viljuši i drugim mestima), a y poslednje vreme su se Borisavljevići saselili y Čačak.

-Babići, 2 K. (Nikoljdan), prosvetni radnici, rodom od Paraćina, došli su y ovaj kraj pre tridesetak godina i posle završetka radnog veka jedno vreme su ostali da žive y mestu službovanja, pa su se vratili y rodni kraj.

-Jovovići, 2 K. (Lučindan), vode poreklo od iseljenih Nikšićana. Promenili su slavu i umesto Lučindana uzeli su Svete Vrači. Jovovići kažu da su “od familije Strahinjića Bana”, koji je sa velikim stadima živeo na Mučnju.

-Stojanovići, 6 k. (Nikoljdan), brojna su familija i retko su se selili. Danas ih ima odseljenih y Beogradu i Čačku.

-Kojovići, 2 K. (Đurđic), zna se da su se neki Kojovići odselili iz Močioca y Željine (na Zlatiboru), početkom ovog veka. Danas ih ima y Čačku (2) i Konjevićima koji su odseljeni za poslednjih 70-ak godina.

-Petrovići, 4 K. (Nikoljdan), retko su se selili, tako da se broj domaćinstava skoro ne menja.

Prema popisu iz 1863. godine y Močiocima su živeli:

-Tanovići, Đokići i Leontijevići. Prve dve familije danas nalazimo u selima na Zlatiboru i u Čajetini, što pokazuje da su se odselili y tom pravcu, a Leontijeviće ne nalazimo nigde.

Ostali podaci o selu.

Močiočani su izgradili nekoliko redovničkih vodenica. Imali su jednu strugaru, jednu valjalicu i jednu hidrocentralu. U poslednje vreme radi i vunovlačara.

Zavetina za Močioce je Spasovdan.

IZVOR: Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.