Порекло презимена, село Пресека (Ивањица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Пресека, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старо Порекло становништва села Пресека, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старо Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Пресека (Ивањица)

Порекло презимена, село Пресека (Ивањица)

Порекло становништва села Пресека, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и клима.

Село Пресека се увукло y долину Пресечке реке, између Мучња и Чемернице. Заклоњено је висовима Мучња, од хладног северца и овде је увек веома топло y односу на надморску висину (око 900 м).

Земље и миграције.

И земљиште је плодно. Падине Мучња, а поготово Чемернице су обрасле травом и подесне су за гајење стоке. Пресечани су познати надалеко као одлични сточари. За дебеле волове и овнове узимали су за време јесењих вашара и на пијацама Ивањице, Пожеге и Ариља, велике паре. За тај новац су раније куповали земљу y долини Западне Мораве, y околини Чачка и тамо се делимично сасељавали. Наиме, купована је земља за једног или двојицу браће, а један или двојица остајали су y родном крају, на родитељском огњишту. Касније су и ови из крајева између Мучња и Чемернице одлазили у свет.

Занимање становништва.

Ови планинци гаје, у последње време, кромпир и стрна жита која су неопходна за исхрану чланова домаћинстава и стоке. Ретко би се дешавало да неки товар овса, јечма или кромпира отерају на коњима и продају. Све то утроше y гајењу стоке, поготово јагњади. Али зато су добри произвођачи и трговци „белог мрса“ који се одликује и тврдоћом и масноћом. Пресечани су добри радници, у првом реду сточари, а сада ратари и занатлије.

Куће.

Изградили су зидане куће, које су најчешће покривене плочом, допремљеном из Маћа, на коњима. За последњих десетак година више је кровова покривено црепом него плочом, мада се цреп мора везивати због јаких ветрова.

Електрификација села.

Пре двадесетак година, око 1980, добили су електричну струју далеководом који је постављен преко Маскове и Анатеме, од Прилика и Грабовице. До тада су једино Шеловићи имали малу хидроцентралу и осветљавали пет шест својих кућа. Остале куће y Пресеци су биле y мраку.

Комуникације и школство.

Све везе са светом су одржаване преко Мочиоца, где је отворена пошта и аутобуска станица. Кроз село је, долином Пресечке реке, пролазио колски пут од Мочиоца до Анатеме и ишао према Маскови и Кушићима. Од пре неколико година изграђен је аутобуски пут северним и јужним падинама Мучња: од Глога, изнад Мутапа и Курћуба, на Анатему, а одатле низ Пресечку реку све до Мочиоца, да би се Пресека повезала са Катићима и даље са светом. Одувек је Пресека била везана за Мочиоце. И деца из овог села су одлазила y суседно село да се тамо школују. Вредни Пресечани су, 1960. године, изградили y луци, поред реке, испод села, зграду за школу, али никада није почела са радом, јер у почетку није имала учитеља, а касније се смањио број ђака y Мочиоцима, пa je постојала опасност да, ако се отвори ова школа, не угаси школа y Мочиоцима.

Положај родова.

Куће се налазе на падинама Мучња, с десне стране реке, и на падинама Чемернице, с леве стране Пресечке реке. Неколико овдашњих фамилија је бројно, а у првом реду су Матовићи.

Фамилије су поређане овим редом, на левој страни Пресечке реке, од Анатеме до Мочиоца: Аничићи, Пантелићи, Курћубићи, Муњићи, Марићи, Којовићи, Ристовићи, Шеловићи, Ћурчићи, Пелековићи, Караџићи, Матовићи, Бјекићи, Којићи, Пуанци, Јововићи, Живковићи, Дабовићи, Караклајићи, Петровићи.

А, на падинама Мучња, с десне стране Пресечког потока фамилије иду овим редом, од Анатеме до Мочиоца: Јаковљевићи, Симовићи, Трипковићи, Мирковићи, Аничићи, Сићевићи, Ћојбашићи, Кувекаловићи, Петковићи и Матовићи.

Порекло становништва.

-Јаковљевићи, 7 K. (Ђурђевдан), налазе се као прва фамилија на простору од Анатеме према Мочиоцима на падинама планине Чемернице.

-Симовићи, 2 к. (Мратиндан), познати су по надимку: Спенџо. Има их одсељених y Чачку и селима у долини Западне Мораве.

-Трипковићи, 9 к. (Аранђеловдан), највероватније су досељени из околине Сјенице, преко Трудова.

-Мирковићи, 1 K. (Врачеви), су међу најстаријим становницима овог краја. Они су се разродили и разишли на разне стране: Петровићи (Креје и Бике) у Барама (у Сивчини), Рудаковићи у Јевцу (у Сивчини), Кувекаловићи y Маскови (у истом селу). Данас Мирковића има одсељених у Чачку (З).

-Аничићи, 2 K. (Аранђеловдан), y роду су са истом фамилијом y Дебељи (нововарошки крај), одакле су и дошли. Сматра се да су се доселили од Пљеваља, од Матаруга, и у роду су са Чоловићима. Највероватније да су прво дошли у Дебељу, где су се једно време задржали, а онда отуда прешли на падине Чемернице y Пресеку. Има их одсељених у околини Чачка и y Чачку.

-Сићевићи, 9 K., славе Врачеве.

У Сићевиће су ушли један:

-Пантелић и један:

-Мирковић.

-Ћојбашићи, 2 к. (Ђурђиц), највероватније да се давно доселио предак из те фамилије односно привенчао из Медовина. Овде се Ћојбашићи налазе на простору фамилије Сићевића.

-Кувекаловићи, 14 K. (Врачеви), y роду су са Мирковићима у истом селу, а y крвном су сродству са Кувекаловићима y Мачкову (Подјавору). Има их одсељених, раније у Чачку и Београду, а y последње време и y Атеници.

-Петковићи, 5 K. (Никољдан), има их одсељених у Чачку, Београду, а један је y Кушићима, одакле су се његови одселили у Чачак.

-Матовићи, 11 K. (Васиљевдан), је најбројнија фамилија y Пресеци и налази се близу Мочиоца. Највероватније да су се Матовићи доселили из Пиве и има их y Ојковици. Воде порекло од Шекулараца. У Мочиоце су дошли од Сјенице. Давно су се једни одселили y Чачак, још крајем прошлог и почетком овог века и тамо су се бавили трговином и постали су познати трговци. Пре педесетак година одселили су се и други. Тако да данас y Чачку има више Матовића него y Пресеци. Њих има y Ариљу и околним селима Чачка.

Cа леве стране Пресечке реке

-Аничићи, 3 к. (Аранђеловдан), овде су бројнији него на другој страни реке.

-Пантелићи, 4 K. (Аранђеловдан), су се ретко селили. Око четири до пет домаћинстава Пантелића увек је било на овим просторима.

-Курћубићи, 4 K. (Аранђеловдан), y роду су са презимењацима с друге стране Мучња, y Брезови. Дошли су из Рутоше код Нове Вароши. Има их у Буковику (нововарошка општина) и Мачкату, на Златибору. Одсељени су и има их y Чачку (2) и Вапи код Чачка.

-Ристовићи, 4 K. (Аранђеловдан), живе на падинама Чемернице и добри су сточари. Има их одсељених највише y Чачку, где данас има 6 домаћинстава ове фамилије.

-Шеловићи, З K. (Врачеви), су се највероватније доселили од Пиве. Крајем прошлог века неки су се одселили у Миросаљце (Драгачево) и тамо их има више него на падинама Чемернице. Одселили су се и највише их има у Чачку (4). На Пресечкој реци ниже кућа подигли су малу хидроцентралу и осветлили су своја домаћинства већ 1955. године.

-Ћурчићи, 11 K. (Стевањдан), су се рано почели одсељавати. Тако су се неки још почетком овог века одселили y Tpнаву код Чачка (2), а одатле y Чачак и Београд. На атару ове фамилије налазе се развалине цркве и тај простор мештани не обрађују из страха да не оскрнаве темеље цркве и да не дође до тешких последица.

-Којовићи, 2 к. (Ђурђиц), има их и y Мочиоцима. Опширније о њима дато је y одељку Мочиоци. Одавде су се одселили и има их данас y Чачку и Коњевићима.

-Караџићи,

-Матовићи, 4 K. (Васиљевдан), у роду су са Матовићима y истом селу, преко реке. Тамо су дати опширнији подаци о овој фамилији.

-Бјекићи, 2 K. (Никољдан), има их у Ојковици, y нововарошком крају. Ти Бјекићи – Војковићи су дошли из Мочиоца, односно из Пресеке и тамо славе Никољдан. Бјекића има одсељених y Чачку и Београду.

-Пуанци, З к. (Ђурђиц), имају ономатопејско презиме, од пухати – дувати. Ретко су се селили и један је одсељен у Ивањицу.

-Јововићи, 3 K. (Лучиндан), воде порекло од Дробњака. Одселили су се у Чачак (2) и Београд.

-Живковићи, З к. (Никољдан), мала су и peткa фамилија. Ретко су се селили и данас их има одсељених y Београду.

-Дабовићи, 6 к. (Никољдан), највероватније да су се прво овде доселили, а одавде отишли y Maсковy и Кушиће. А, има их и y Сирогојну,  на Златибору. Истог су рода и сви славе исту славу – Никољдан. Дабовићи воде порекло из Рутоше код Нове Вароши. Данас их има одсељених y Чачку (2), Београду (6) и Коњевићима. Међу одсељеним y Чачку један је био лекар специјалиста и директор болнице.

-Караклајићи, З к. (Никољдан), воде порекло од велике фамилије Караклајића, из Чепова. Овде се доселио један од тих Караклајића и те три куће су од тог претка, досељеника. Одсељени су двојица y Ивањицу и један y Чачак.

-Петровићи, 4 к. (Никољдан), истог су рода са Петровићима из Мочиоца.

-Муњићи, З к. (Ђурђевдан), налазе се y близини Пресечке реке, измећу Курћубића и Кувекаловића.

-Којићи, 2 к. (Ђурђиц), налазе се измећу Ћурчића и Матовића, са леве стране Пресечке реке. Одавде су се одселили и данас их има y Чачку и Коњевићима.

-Марићи, две куће Курћубића, на брду, на путу за Чемерницу, зову Марићима.

-Трипковићи, 2 к. (Аранђеловдан), највероватније су дошли из Сјенице.

У Пресеци више нема следећих фамилија:

-Радосављевићи.

-Милисављевићи.

-Савићи, y Жељинама (на Златибору) су дошли из Мочиоца (сада се презивају Јовановићи). Славе Ђурђевдан.

-Мајсторовићи.

-Ивановићи – Кембери и Николићи (славе Ђурђевдан и једни и други) досељени су y Жељине из Пресеке.

-Миливојевићи.

-Терзићи, зна се да су отишли у Алијин Поток (на Златибору) и тамо се казује да воде порекло од Терзића који су се доселили са Катића, под Мучњем и славе Никољдан. Највероватније да то нису Катићи него Пресека.

-Маринковићи.

-Тановићи, у Војковици пореклом су из Пресеке.

-Аврамовићи.

-Џамбасовићи, y Белој Реци су такође пореклом из Пресеке. Зна се да су неки отишли према Моравици и задржали се: Симеуновићи (у Брезови), Аврамовићи (у Маћу), а други су отишли преко Златибора и задржали се на овој планини y наведеним селима.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top