Poreklo prezimena, selo Preseka (Ivanjica)

Poreklo stanovništva sela Preseka, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela i klima.

Selo Preseka se uvuklo y dolinu Presečke reke, između Mučnja i Čemernice. Zaklonjeno je visovima Mučnja, od hladnog severca i ovde je uvek veoma toplo y odnosu na nadmorsku visinu (oko 900 m).

Zemlje i migracije.

I zemljište je plodno. Padine Mučnja, a pogotovo Čemernice su obrasle travom i podesne su za gajenje stoke. Presečani su poznati nadaleko kao odlični stočari. Za debele volove i ovnove uzimali su za vreme jesenjih vašara i na pijacama Ivanjice, Požege i Arilja, velike pare. Za taj novac su ranije kupovali zemlju y dolini Zapadne Morave, y okolini Čačka i tamo se delimično saseljavali. Naime, kupovana je zemlja za jednog ili dvojicu braće, a jedan ili dvojica ostajali su y rodnom kraju, na roditeljskom ognjištu. Kasnije su i ovi iz krajeva između Mučnja i Čemernice odlazili u svet.

Zanimanje stanovništva.

Ovi planinci gaje, u poslednje vreme, krompir i strna žita koja su neophodna za ishranu članova domaćinstava i stoke. Retko bi se dešavalo da neki tovar ovsa, ječma ili krompira oteraju na konjima i prodaju. Sve to utroše y gajenju stoke, pogotovo jagnjadi. Ali zato su dobri proizvođači i trgovci “belog mrsa” koji se odlikuje i tvrdoćom i masnoćom. Presečani su dobri radnici, u prvom redu stočari, a sada ratari i zanatlije.

Kuće.

Izgradili su zidane kuće, koje su najčešće pokrivene pločom, dopremljenom iz Maća, na konjima. Za poslednjih desetak godina više je krovova pokriveno crepom nego pločom, mada se crep mora vezivati zbog jakih vetrova.

Elektrifikacija sela.

Pre dvadesetak godina, oko 1980, dobili su električnu struju dalekovodom koji je postavljen preko Maskove i Anateme, od Prilika i Grabovice. Do tada su jedino Šelovići imali malu hidrocentralu i osvetljavali pet šest svojih kuća. Ostale kuće y Preseci su bile y mraku.

Komunikacije i školstvo.

Sve veze sa svetom su održavane preko Močioca, gde je otvorena pošta i autobuska stanica. Kroz selo je, dolinom Presečke reke, prolazio kolski put od Močioca do Anateme i išao prema Maskovi i Kušićima. Od pre nekoliko godina izgrađen je autobuski put severnim i južnim padinama Mučnja: od Gloga, iznad Mutapa i Kurćuba, na Anatemu, a odatle niz Presečku reku sve do Močioca, da bi se Preseka povezala sa Katićima i dalje sa svetom. Oduvek je Preseka bila vezana za Močioce. I deca iz ovog sela su odlazila y susedno selo da se tamo školuju. Vredni Presečani su, 1960. godine, izgradili y luci, pored reke, ispod sela, zgradu za školu, ali nikada nije počela sa radom, jer u početku nije imala učitelja, a kasnije se smanjio broj đaka y Močiocima, pa je postojala opasnost da, ako se otvori ova škola, ne ugasi škola y Močiocima.

Položaj rodova.

Kuće se nalaze na padinama Mučnja, s desne strane reke, i na padinama Čemernice, s leve strane Presečke reke. Nekoliko ovdašnjih familija je brojno, a u prvom redu su Matovići.

Familije su poređane ovim redom, na levoj strani Presečke reke, od Anateme do Močioca: Aničići, Pantelići, Kurćubići, Munjići, Marići, Kojovići, Ristovići, Šelovići, Ćurčići, Pelekovići, Karadžići, Matovići, Bjekići, Kojići, Puanci, Jovovići, Živkovići, Dabovići, Karaklajići, Petrovići.

A, na padinama Mučnja, s desne strane Presečkog potoka familije idu ovim redom, od Anateme do Močioca: Jakovljevići, Simovići, Tripkovići, Mirkovići, Aničići, Sićevići, Ćojbašići, Kuvekalovići, Petkovići i Matovići.

Poreklo stanovništva.

-Jakovljevići, 7 K. (Đurđevdan), nalaze se kao prva familija na prostoru od Anateme prema Močiocima na padinama planine Čemernice.

-Simovići, 2 k. (Mratindan), poznati su po nadimku: Spendžo. Ima ih odseljenih y Čačku i selima u dolini Zapadne Morave.

-Tripkovići, 9 k. (Aranđelovdan), najverovatnije su doseljeni iz okoline Sjenice, preko Trudova.

-Mirkovići, 1 K. (Vračevi), su među najstarijim stanovnicima ovog kraja. Oni su se razrodili i razišli na razne strane: Petrovići (Kreje i Bike) u Barama (u Sivčini), Rudakovići u Jevcu (u Sivčini), Kuvekalovići y Maskovi (u istom selu). Danas Mirkovića ima odseljenih u Čačku (Z).

-Aničići, 2 K. (Aranđelovdan), y rodu su sa istom familijom y Debelji (novovaroški kraj), odakle su i došli. Smatra se da su se doselili od Pljevalja, od Mataruga, i u rodu su sa Čolovićima. Najverovatnije da su prvo došli u Debelju, gde su se jedno vreme zadržali, a onda otuda prešli na padine Čemernice y Preseku. Ima ih odseljenih u okolini Čačka i y Čačku.

-Sićevići, 9 K., slave Vračeve.

U Sićeviće su ušli jedan:

-Pantelić i jedan:

-Mirković.

-Ćojbašići, 2 k. (Đurđic), najverovatnije da se davno doselio predak iz te familije odnosno privenčao iz Medovina. Ovde se Ćojbašići nalaze na prostoru familije Sićevića.

-Kuvekalovići, 14 K. (Vračevi), y rodu su sa Mirkovićima u istom selu, a y krvnom su srodstvu sa Kuvekalovićima y Mačkovu (Podjavoru). Ima ih odseljenih, ranije u Čačku i Beogradu, a y poslednje vreme i y Atenici.

-Petkovići, 5 K. (Nikoljdan), ima ih odseljenih u Čačku, Beogradu, a jedan je y Kušićima, odakle su se njegovi odselili u Čačak.

-Matovići, 11 K. (Vasiljevdan), je najbrojnija familija y Preseci i nalazi se blizu Močioca. Najverovatnije da su se Matovići doselili iz Pive i ima ih y Ojkovici. Vode poreklo od Šekularaca. U Močioce su došli od Sjenice. Davno su se jedni odselili y Čačak, još krajem prošlog i početkom ovog veka i tamo su se bavili trgovinom i postali su poznati trgovci. Pre pedesetak godina odselili su se i drugi. Tako da danas y Čačku ima više Matovića nego y Preseci. Njih ima y Arilju i okolnim selima Čačka.

Ca leve strane Presečke reke

-Aničići, 3 k. (Aranđelovdan), ovde su brojniji nego na drugoj strani reke.

-Pantelići, 4 K. (Aranđelovdan), su se retko selili. Oko četiri do pet domaćinstava Pantelića uvek je bilo na ovim prostorima.

-Kurćubići, 4 K. (Aranđelovdan), y rodu su sa prezimenjacima s druge strane Mučnja, y Brezovi. Došli su iz Rutoše kod Nove Varoši. Ima ih u Bukoviku (novovaroška opština) i Mačkatu, na Zlatiboru. Odseljeni su i ima ih y Čačku (2) i Vapi kod Čačka.

-Ristovići, 4 K. (Aranđelovdan), žive na padinama Čemernice i dobri su stočari. Ima ih odseljenih najviše y Čačku, gde danas ima 6 domaćinstava ove familije.

-Šelovići, Z K. (Vračevi), su se najverovatnije doselili od Pive. Krajem prošlog veka neki su se odselili u Mirosaljce (Dragačevo) i tamo ih ima više nego na padinama Čemernice. Odselili su se i najviše ih ima u Čačku (4). Na Presečkoj reci niže kuća podigli su malu hidrocentralu i osvetlili su svoja domaćinstva već 1955. godine.

-Ćurčići, 11 K. (Stevanjdan), su se rano počeli odseljavati. Tako su se neki još početkom ovog veka odselili y Tpnavu kod Čačka (2), a odatle y Čačak i Beograd. Na ataru ove familije nalaze se razvaline crkve i taj prostor meštani ne obrađuju iz straha da ne oskrnave temelje crkve i da ne dođe do teških posledica.

-Kojovići, 2 k. (Đurđic), ima ih i y Močiocima. Opširnije o njima dato je y odeljku Močioci. Odavde su se odselili i ima ih danas y Čačku i Konjevićima.

-Karadžići,

-Matovići, 4 K. (Vasiljevdan), u rodu su sa Matovićima y istom selu, preko reke. Tamo su dati opširniji podaci o ovoj familiji.

-Bjekići, 2 K. (Nikoljdan), ima ih u Ojkovici, y novovaroškom kraju. Ti Bjekići – Vojkovići su došli iz Močioca, odnosno iz Preseke i tamo slave Nikoljdan. Bjekića ima odseljenih y Čačku i Beogradu.

-Puanci, Z k. (Đurđic), imaju onomatopejsko prezime, od puhati – duvati. Retko su se selili i jedan je odseljen u Ivanjicu.

-Jovovići, 3 K. (Lučindan), vode poreklo od Drobnjaka. Odselili su se u Čačak (2) i Beograd.

-Živkovići, Z k. (Nikoljdan), mala su i petka familija. Retko su se selili i danas ih ima odseljenih y Beogradu.

-Dabovići, 6 k. (Nikoljdan), najverovatnije da su se prvo ovde doselili, a odavde otišli y Maskovy i Kušiće. A, ima ih i y Sirogojnu,  na Zlatiboru. Istog su roda i svi slave istu slavu – Nikoljdan. Dabovići vode poreklo iz Rutoše kod Nove Varoši. Danas ih ima odseljenih y Čačku (2), Beogradu (6) i Konjevićima. Među odseljenim y Čačku jedan je bio lekar specijalista i direktor bolnice.

-Karaklajići, Z k. (Nikoljdan), vode poreklo od velike familije Karaklajića, iz Čepova. Ovde se doselio jedan od tih Karaklajića i te tri kuće su od tog pretka, doseljenika. Odseljeni su dvojica y Ivanjicu i jedan y Čačak.

-Petrovići, 4 k. (Nikoljdan), istog su roda sa Petrovićima iz Močioca.

-Munjići, Z k. (Đurđevdan), nalaze se y blizini Presečke reke, izmeću Kurćubića i Kuvekalovića.

-Kojići, 2 k. (Đurđic), nalaze se izmeću Ćurčića i Matovića, sa leve strane Presečke reke. Odavde su se odselili i danas ih ima y Čačku i Konjevićima.

-Marići, dve kuće Kurćubića, na brdu, na putu za Čemernicu, zovu Marićima.

-Tripkovići, 2 k. (Aranđelovdan), najverovatnije su došli iz Sjenice.

U Preseci više nema sledećih familija:

-Radosavljevići.

-Milisavljevići.

-Savići, y Željinama (na Zlatiboru) su došli iz Močioca (sada se prezivaju Jovanovići). Slave Đurđevdan.

-Majstorovići.

-Ivanovići – Kemberi i Nikolići (slave Đurđevdan i jedni i drugi) doseljeni su y Željine iz Preseke.

-Milivojevići.

-Terzići, zna se da su otišli u Alijin Potok (na Zlatiboru) i tamo se kazuje da vode poreklo od Terzića koji su se doselili sa Katića, pod Mučnjem i slave Nikoljdan. Najverovatnije da to nisu Katići nego Preseka.

-Marinkovići.

-Tanovići, u Vojkovici poreklom su iz Preseke.

-Avramovići.

-Džambasovići, y Beloj Reci su takođe poreklom iz Preseke. Zna se da su neki otišli prema Moravici i zadržali se: Simeunovići (u Brezovi), Avramovići (u Maću), a drugi su otišli preko Zlatibora i zadržali se na ovoj planini y navedenim selima.

IZVOR: Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.