Порекло презимена, село Клекова (Ивањица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Клекова, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старо Порекло становништва села Клекова, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старо Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Клекова (Ивањица)

Порекло презимена, село Клекова (Ивањица)

Порекло становништва села Клекова, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

На падинама планине Градца, који се као венац простире од Златибора и спушта y долину Рзава, у првој окуци реке Рзава чим настане y Мочиоцима, простире се село Клекова. Граничи се са југа Белом Реком, са запада Високом (ариљски крај), а са севера, преко Рзава, Равном Гором и Округлицом.

Земље и шуме.

Земљиште је доста кршевито и једино је подесно за гајење стоке и подизање шума. Овде има и четинара, што је реткост у читавом крају. У свим околним селима је листопадно дрвеће, једино на Чемерници и Трудову (у нововарошкој општини) има четинара, као и даље у: Јасенови, Ојковици и другим местима.

Остали подаци о селу.

Село нема свој центар, већ је окренуто Мочиоцима и ту деца иду у школу. Ту се набавља роба, продају се пољопривредни производи, ту долази лекар једном седмично, људи се задржавају y кафанама, јер село је скоро наслоњено на Мочиоце, које има и школу, амбуланту, лекара и задругу.

Име села.

Село је, сигурно, добило име по клекама, које расту на овим просторима. А, зна се да клека расте на сиромашној земљи.

Занимање становништва.

Становници Клекове користе шуме и увећавају своје приходе. У овом селу најчешће се гаје стрна жита: овас, јечам и раж. Успева одлично и хељда, поготову ако је „нова“ земља, тек преорана.

Миграције.

Веома је тешко за ове становнике да живе на овим просторима, у беспућу. Одавде ма на коју страну кренули, потребно је по два дана путовати, било да се крене: према Клисури (на путу Ивањице – Ариље), или према Кокином Броду, односно Златибору и Ужицу, као и према Ариљу. До кућа на падинама Градца роба мора да се пренесе на људским леђима или коњима. Ретка су кола и волови. Зато се становници овог села, у тражењу бољих услова, отискују у свет и налазе посла и хлеба у другим крајевима. Једно време су одлазили на сезонске радове у Војводину или y фабрике и руднике, а отуда долазили после пола године или годину дана.

Миграција је одувек овде била стални процес. Нису их зауставиле ни нове административне поделе, одвајањем од ариљског и припајањем моравичком крају.

Порекло становништва.

У Клекови, једном од најмањих села y моравичком крају, најбројније фамилије су: Цукавци, Стаматовићи и Томићи.

-Томићи, 10 K. (Никољдан), y сродству су са истом фамилијом y Војковици, где су се неки задржали приликом досељавања, а неки су наставили кретање и настанили се у селу на падинама Градца, последњег огранка Златибора. Има их данас y Полимљу, а највероватније да су дошли из Црне Горе. Томићи су одсељени и данас их има у Ивањици, Ариљу, Ужицу M Чачку.

-Стаматовићи, 10 K. (Никољдан), су матична фамилија за многе Стаматовиће раније расељене по Златибору. Стамати из Клекове су данас у Сирогојну и славе Никољдан. Стаматовића има y Ариљу и Пожеги, који су одсељени из Клекове.

-Цукавци, 9 к. (Аранђеловдан), најближи су Мочиоцима и неки их сврставају y ово село. Међутим, они су на падинама Градца и припадају Клекови. Један је одсељен y Маће а одатле у Падинску Скелу. Цукаваца има одсељених y Ивањици, Ариљу и Пожеги.

-Јеверице – Јовановићи, 9 к. (Мратиндан), истог су рода са Јеверицама (Стевановићима) из Ојковице. Ови Стевановићи су дошли из Мочиоца. Одсељени су y последње време у Ариље и Ужице.

-Чекеревци, 5 K., славе Никољдан.

-Марковићи, 4 к. (Никољдан), одсељени су и данас их има y Ивањици, Чачку и Београду.

-Радојичићи, З к. (Никољдан), највероватније су дошли преко средњег Полимља у овај крај. Потичу из Дробњака. Данас их има одсељених y Ивањици, Чачку, селима y околини Чачка и Београду.

Остале напомене.

Према попису од 1863. године y Мочиоцима, односно Клекови, су живели:

-Тановићи и Леонтијевићи. Данас тих фамилија нема ни y Клекови ни y Мочиоцима.

Становници Клекове имају воденице на Мочиочкој реци, а ваљалицу и вунсвлачару користе y Мочиоцима.

Заветине за Клекову су Спасовдан и Прве Тројице.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top