Порекло презимена, село Рокци (Ивањица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Рокци, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Порекло становништва села Рокци, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Рокци (Ивањица)

Порекло презимена, село Рокци (Ивањица)

Порекло становништва села Рокци, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Опште карактеристике.

Рокци су једно од најплоднијих села моравичког краја. Познато је надалеко по богатим воћњацима, шљива пожегача и јабука будимки. Рокчанска ракија је, без сумње, најбоља у читавом крају. Иза ње по квалитету долази овај y народу омиљени напитак из: Дубраве, Шареника и Свештице.

Положај села.

Рокци се простиру од Ношнице до Црвене Горе, и до Оштрица и Дебелог брда. Налази се на јужним падинама ових висова који се издижу изнад других. Могло би се рећи да су границе овог села: река Ношница и мали део Моравице, са источне, Црвена гора са јужне, Оштрице са западне и Дебело брдо са северне стране. Краће речено, Рокци заузимају простор између Ношнице и Јаворског пута и од Црвене горе до Дебелог брда. Једино на једном месту преко границе прелази део овог села, који се зове Западним Калушима. И овај крај се спушта између Црвене горе и Арсенијевића, преко Јаворског пута, све до реке Буковице.

Остали подаци о селу.

Центар за ово село и суседну Ману увек је било Међуречје. У Међуречју је основана Рокчанска школа 1921. године. До тада су деца из овог села одлазила, једним делом у Ивањицу, а мањи број у Косовицу.

Комуникације.

Село је повезано колским путевима за пут Ивањица – Међуречје – Бeлe Воде, а горњи део села за јаворски пут (Ивањица – Јавор – Сјеница).

Куће.

Куће су претежно зидане и у највећем броју су покривене плочом. У последње време има кућа под црепом. Ветрови y овом селу нису велика опасност као у другим, па кровови нису због тога покривене плочом, већ зато што је у овом селу било неколико мајдана плоче: Главинићи, Међуречје и у суседним Мирковићима (Бедина Варош), и зато што је плоча најбоља и најјефтинија за кров. Чак су и школа и споредне грађевине код домаћина овог села под плочу покривене.

Земље.

Земљиште није стрмо и налази се на надморској висини од 500 до 800 метара и погодно је за гајење ратарских култура и воћњака. Мали су простори поред Ношнице, погодни за гајење ратарских култура, али зато има нешто даље и више од реке плодних ораница.

Занимање становништва.

Становници овог села се y првом реду баве ратарством (гаје пшеницу и кукуруз), а воћарством и сточарством узгредно.

Воденице и заветина.

Село има воденице на: Ношници, Станића потоку, Зарића потоку, махом су редовничке.

Заветина села су Прве Тројице, заједно са суседном Маном.

Миграције.

Мала је миграција становништва из овог села. У Ивањицу и друга места одлазили су из Рокци једино они младићи који су завршили школу или занат. Тако су: Аџићи и Радивојевићи – трговци у Ивањици и Чачку, Ристићи – седпари и обућари, учитељи и трговци, итд. У последње време одселили су се многи у: Београд, Ужице, Ивањицу и Љубљану.

Дневне миграције.

Данас је највише Рокчана, неколико десетина, који свакодневно одлазе у Ивањицу на посао, а после подне су код куће: Аџићи, Ђорђевићи, Самарџићи, Ристићи, Станићи, Азањци, Зарићи, Принчевци, Главинићи и други.

Родови у селу.

Мали је број и оних који су се уселили из пасивнијих подручја у ово село. Међутим, може се приметити да је сасвим мали наталитет.

То се најбоље види по броју деце у школи.

У овом селу налази се неколико бројних фамилија, које су цењене y читавом крају: -Ристићи,

-Аџићи,

-Самарџићи,

-Радивојевићи,

-Станићи,

-Зарићи,

-Главинићи,

-Азањци, а раније и:

-Петровићи.

Порекло становништва по засеоцима.

 Рокци.

Овај засеок се простире од Мећуречја до Црвене горе и чини једну целину, мада га деле на два засеока: Ристићи, до Косе, и даље – Црвена Гора.

Аџићи, 12 K. (Лазарева субота). Не знају одакле су дошли. Највероватније да су староседеоци, јер су запосели најплодније земљиште поред Ношнице. Једна кућа Аџића има y Рабровици, где су раније биле колибе Аџића, а друга у Новаковићима више Мећуречја. У Аџиће се уселио и један:

-Милосављевић, чији су се трагови већ изгубили. Аџићи имају своје воденице на Зарића потоку и на Ношници. Има их одсељених у: Ивањици (почетком овог века), Чачку и  Београду.

-Ристићи, 13 к. (Никољдан) добили су презиме када су се доселили ту где и данас живе. Њихово презиме потиче од Ристе, жене која је од ага и бегова откупила земљу и морала тапију да носи y Травник на оверу. Паша је ишчупао бич њене косе и налепио на темесуче. Ристићи су веома радни људи и предузимљиви. Познати су као одлични воћари, а неколико њих су кафеџије – угоститељи. Двојица Ристића сишли су у Међуречје, купили имање од Петровића и постали имућни домаћини. Поред пољопривреде, баве се трговином, угоститељством и руковањем вуновлачаре. Један од њих пред рат, 1939. године подигао је и хидроцентралу и осветљавао неколико кућа Раније су се неки одселили у: Ивањицу, Чачак и Београд, а у последње време, после 1945. године неки су отишли у: Београд (7), Љубљану (2), Чачак (3) и тамо живе. Од Ристића су:

-Милован Ристић, аутор књиге „Стари Влах“ и Момчило Ристић, члан САНУ, чији је отац рођен у овом селу.

У Ристиће су ушли:

-Радоњићи, из Комадина (славе Стевањдан) и:

-Секулићи, из Ерчега, пре 100 година.

-Ристићи – Савићи, истог су рода са Ристићима у доњем делу села, само што живе на вишем терену, где су од земље мањи приходи. Старије Ристиће више познају по другом презимену – Савићи. Од ових Ристића данас има одсељених у: Пожези, Београду, Ивањици (3), Крагујевцу и другим местима.

У Савиће су се уселили:

-Петровићи, из Опаљеника (засеок Буџаци),

-Громовићи, такође из Опаљеника.

-Станићи, 17 к. (Никољдан), воде порекло од племена Васојевића. Једна су од највећих фамилија на подручју села. Настањени су од Косе до Црвене горе и од Ношнице до Јаворског пута, заједно са Калушевићима. Баве се воћарством, земљорадњом сточарством. Мало су одлазили y свет. У последње време су се селили и највише их има у: Ивањици (7), Чачку (З), Беогрду (5), Немачкој и Француској.

У Станиће је ушао:

-Шекељић, из Брезове.

-Калушевићи, 8 K. (Никољдан), уклинили су се између Ристића и Станића. Заузимају горњи део засеока, све до Глуваје. Имају ретко презиме, које је највероватније дошло од надимка Калуш. Пре рата одселили су се Калушевићи y Ивањицу и Београд. У последње време има их одсељених у: Ивањици (З), Београду (2), Швајцарској (2).

У Калушевиће је ушао:

-Мариновић, из Буковика, из нововарошког краја.

-Калушевићи, 9 к. (Никољдан), су, уствари, западни Калуши и истог су рода са Калушевићима, које зову још и источним Калушима. Куће западних Калуша налазе се на западним падинама Глуваје, на простору од Јаворског пута до реке Буковице, измећу Арсенијевића (засеока Сивчине) и Црвене Горе. Од ових Калушевића данас има одсељених у: Сплиту, Бањалуци (лекар), Београду (3) и Ивањици (5).

-Милосављевићи, 7 к. (Стевањдан), су живели y данашњем Буткову, с друге стране Ношнице, а колибе им се налазиле на простору између Ношнице и Црвене горе, где су им сада куће. До сеоба је дошло због честих напада хајдука Јевћовића и његове дружине, који су пљачкали и убијали. Надалеко су познати као бачвари (пинтори), мајстори за израду буради и каца од белог храста, који расте y њиховој близини, на источним падинама Црвене горе, у долини Ношнице. Данас их има одсељених у: Ивањици (3), Бединој Вароши, код Обреновца и Београду. Један од њих је дошао y Ивањицу још крајем прошог века. Имају надимак: Мудерези.

-Самарџићи, 4 K. (Лазаревдан), воде порекло од Кривошија, испод Ловћена. Једно време су живели код Гацког, а отуда преко дробњака дошли y околину Ивањице, y ceno Рокци, купили земљу од Аџића и ту се настанили. У знак пажње према Аџићима, власницима земље, променили су славу. Оставили су Ђурђевдан, а узели Лазаревдан за крсно име. Један Самарџић је купио земљу од Салевића, из Доброг Дола, који су се одселили према Краљеву и Чачку. Живи тамо, y засеоку Салевићи. Данас Самарџића има одсељених у Ивањици (2), од којих је један још пре рата сишао у варошицу. Један живи y Ужицу, а један у Смедереву. Једнога је усинио солунац, y Сивчини, y засеоку Јевац, y фамилији Вучићевића, а други се привенчао у Глијечу.

У Самарџиће су ушли:

-Златићи, пореклом из Доброг Дола.

-Ђорћевићи, чији се предак раније привенчао из Мане.

-Маричићи, 5 K. (‘Бурћевдан), y сродству са Маричићима, y селу Комадинама. Њихове куће се налазе на средокраћи између Мећуречја и Ивањице, испод Оштрица. Данас Маричића из Рокци има у: Чачку, Београду, Кушићима (шумар), Ивањици и суседној Бединој Вароши.

-Видаковићи, 6 K. (Лесендровдан), досељени су из Кушића. Куће су им испод Оштрица, близу Палибрчког гроба. Има их одсељених у: Ивањици (2), Београду и Банату.

-Главинићи, 5 к. (Ђурђевдан), истог су рода са презимењацима из Глијече. Тамо их има много више и највећа су фамилија y том засеоку Шума. Раније су се одселили у: Београд (2), Ивањицу (2) и Чачак.

У Рокце су ушли:

-Арсенијевићи, 2 к. (Стевањдан), дошли су из Сивчине почетком 20. века, а одавде су одсељени: y Београд, Чачак и Ивањицу.

-Ковачевићи, З к. (Никољдан), воде порекло од истог рода y Равној Гори (јаворској). Овде су дошли y другој половини 19. века. Има их одсељених одавде у: Ивањицу, Бедину Варош, Београд и Падинску Скелу. Њих неколико овде живи, а ради y Ивањици, y индустрији.

-Бешевићи, (Аранђеловдан), предак им је дошао y Главиниће, на имање Радивојевића, који се привенчао из Грбића, из Црњева, пре педесет година.

-Величковићи, (Никољдан), из Мане, привенчао се y Арсенијевиће.

Грбићи

Грбићи се налазе између Станића и Зарића потока, Јеленовца и Принчеваца. У Грбићима, који су одвојени од осталих делова села, иако се налазе у његовом централном делу, живи неколико фамилија.

-Радивојевићи, 7 к. (Стевањдан), највероватније воде порекло од Васојевића, или од Андријевице. Најпре су се доселили y Грбиће и сматрају се староседеоцима y односу на друге фамилије, које су касније дошле y овај засеок. Раније су одсељена двојица браће y Ивањицу и били су познати трговци. Данас има одсељених Радивојевића у: Чачку (2), Ивањици (3) и Београду (2).

-Азањци, 2 к. (Ђурђиц), родом су из Васиљевића. Дошао је први предак после Првог светског рата y Грбиће. Сада су ту две куће. Одсељених има у: Мећуречју (2), Ивањици (2), Чачку (2) и Београду. У Чачку један је просветни радник, а y Београду доктор пољопривредних наука.

-Бојовићи, З K. (Мратиндан), дошли су у прошлом веку из Васиљевића. Одавде су се одселили: двојица у Ивањицу и један y Београд.

-Ристићи, 1 к. (Никољдан), дошао је почетком овог века из суседног засеока. Сада их одавде има одсељених у: Ивањици, Крагујевцу и Београду.

-Пешићи, 2 K. (Аранђеловдан), дошли су од Сјенице y прошлом веку у Радивојевиће. У сродству су са Пешићима y Медовинама. Има их одсељених у: Мећуречју (2), Ивањици, Приштини и Београду.

-Луковићи, дошли су из Бјелуше, из ариљског краја. Један од њих данас живи y Ивањици.

-Петровићи, доселили су се из Опаљеника. Куће су им удаљене од кућа других фамилија и близу су Јеленовца.

-Милетићи, пре Другог светског рата дошли су из Буткова. Двојица су се одселила у Ивањицу.

-Коларевићи, (Јереминдан), дошао из Вучака пре 50-ак година У кућу Павла Радивојевића.

Зарићи

Овај засеок Рокци је потпуно издвојен и налази се на падинама Оштрица. Простире се од Зарића потока до Оштрица и од Зарића брда и Јеленовца до Видака.

-Зарићи, 13 K. (Никољдан), најбројнији су и најближи засеок Ивањици. Повезани су Јаворским путем са вароши и Јавором. У њиховој непосредној близини налазе се Даниловића (Сивчина) и Калушевића (из Рокци) колибе. Неки од њих су рано сишли у варошицу и постали мајстори: електричари, опанчари, трговци, млинари, вуновлачари и др. Двојица су отишла y Чачак пре рата, а y последње време одселили су се y Ивањицу (5), Чачак (3), Београд (5). Неколико њих свакодневно путује од куће до родног места y Ивањицу и назад.

У Зариће је ушао један:

-Радивојевић из суседног засеока Грбићи.

-Даниловићи, 2 K., настанили су се y овај засеок из Сивчине.

Принчевци

Овај засеок се налази на источним и јужним падинама Дебелог брда, већим делом, а мањим делом простире се на северним падинама брда Буле, с обе стране Зарића потока.

-Принчевци, 8 к. (Аранђеловдан), по легенди су староседеоци и воде порекло од принца који се оженио девојком која га је видала. Раније су се двојица одселила у Ивањицу и били су  један трговац, а други столар. А, данас их, одсељених после рата, има у: Београду (2), Банату, Бединој Вароши, Прибоју и Вуковару.

-Петровићи, 5 к. (Јовањдан), били су најбогатија и најугледнија фамилија у читавом селу. Имали су њиве, ливаде и воћњаке у Међуречју. Држали су кафану и трговину у овом насељу. Из ове фамилије био је за време напредњака председник општине. Један је био угледни трговац – гвожђар y Ивањици. Сада је остало само 5 кућа. Многи су се одселили и данас живе у Инђији, Ивањици, Београду (3) и Новом Београду. Њихова имања су купили Ристићи и Принчевци.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top