Порекло презимена, село Кушићи (Ивањица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Кушићи, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Порекло становништва села Кушићи, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Кушићи (Ивањица)

Порекло презимена, село Кушићи (Ивањица)

Порекло становништва села Кушићи, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Кушићи су центар подјаворских села: најпре Деретина, Кушића, Маскове и Јаворске Равне Горе, а потом и Сивчине и Опаљеника, који су имали своју општину и општински центар и налазе се на путу Ивањица – Кушићи. Центар Кушића је на надморској висини од преко 1000 м и повезан је Јаворским путем са Ивањицом, удаљеном 22 км, Јавором (14 км) и Сјеницом (око 40 км).

Остали подаци о селу.

У центру се налази потпуна основна школа, пошта, месна канцеларија, задруга „Јавор“, хотел „Б“ категорије, шумска управа, амбуланта, погон Индустрије тепиха Ивањица (ИТИ), неколико кафана, више продавница мешовите робе и једна пекара. Пре 20-ак година подигнут је погон Индустрије тепиха из Ивањице у овом насељу и изграђено десетак нових кућа. Вода је тада доведена испод Василијиног врха, са Јавора у дужини од око 15 км, урађена канализација у насељу. Постоји урбанистички план насеља. Отворен је, y посебној згради, и музеј Јаворског рата 1876. године.

У непосредној близини, на удаљености од 5 км налази се и Миланџа, у којој је радила најстарија школа у моравичком крају. Кушићи су познато туристичко место. Имају изванредан ваздух и сунце са благотворним дејством посебно на болеснике који болују од астме. Многи овде долазе на опоравак и лечење, јер су бољи услови него у другим местима.

Порекло становништва.

Становници насеља Кушића су досељеници из суседних места. Раније су овде живели:

Дабовићи, Сокићи, Видаковићи, Вишњићи, сви из села Кушића, и Вуловићи из Равне Горе. А сада их има са ширег подручја:

-Ранћићи, Павловићи, Стаменићи, Аврамовићи, Петровићи, Циврићи и Бојановићи, сви из Кушића;

-Милинковићи из Сивчине;

-Петровићи из Опаљеника;

-Зарићи, Глинтићи, Радосављевићи, из Деретина;

-Плавшићи из Маскове;

-Курћубићи испод Јавора.

Поред центра за више села – Кушића, овим именом се зове и село које се протеже од Дивизије и Висова, на северу до Јаворских висова: Кадине стене, Долова, Биљевина и Заскока, и близу Василиног врха на југу, и од Шанчева и Бадњине, као и Зечког потока на истоку до Масковачког потока на западу. Кроз ово село y дужини од преко 15 км пролази Јаворски пут, који је данас асфалтиран и повезује Ивањицу и Сјеницу. Село је издељено на засеоке.

Ceлo Кушићи дели се на горње (све до Укоченице и Турског гроба) и доње Кушиће – одатле до Миланџе.

Порекло родова по засеоцима.

Видаци

У овом засеоку који се простире од варошице, односно центра села до Масковачке реке и од Миланџе до Бадњине живе следеће фамилије:

-Николићи – Глибићи, 1 к. (Лучиндан). Дошли су из Буковика, где су се неки задржали као Глибићи. Други су дошли y Кушиће, а воде порекло од исељених Никшићана. Пре више од 150 година одселили су се Глибићи у Свештицу код Ивањице, а неки при крају прошлог века отишли су из Свештице y Бресницу код Чачка и тамо се презивају Глибићи, славе Митровдан. Највише их има данас y Ивањици и Буковици (9) који су се одселили 50-их и 60-их година овог века.

У ову фамилију је ушао један:

-Радошевић, из Брезове који је дошао на мираз. Слави Лучиндан, славу земље, а не своју славу.

-Сокићи, 1 к. (Врачеви), воде порекло из Вилова код Нове Вароши. Познати су као фамилија вредних и промућурних људи. Једно време неки од Сокића су били и страначки прваци (Манојло, либерал). У Ивањици су имали велику кафану (хотел „Јавор“) која се налазила преко пута хотела „Спасовић“, где је сада самопослуга. Од ових Сокића потомци су отишли y Београд и један од њих је постао власник штампарије и издавач листа „Време“. Од ове лозе потиче и сликар и академик Љубица Сокић, као и глумица Ружица Сокић. Данас има Сокића на Кушићима, који имају свој хотел који се налази поред хотела „Стари Влах“. Тако на Кушићима постоје два хотела. Има их одсељених, y последње време, у: Ивањици, Београду, Севојну.

-Видаковићи, 4 к. (Никољдан), воде порекло из Доњих Васојевића. Има их y Ржаници y Колубари. Мећу бројним Видаковићима налазила се и породична задруга Рисима Видаковића и његове браће, од 27 чланова. Један од браће (Лука) био је поп и учитељ Миланџанске школе. Задруга је имала и кафану на Кушићима, колибе испод Кушића и била је надалеко призната и позната. Једно време је из те куће ишло по 5 до 6 ђака у основну школу, а у војсци је било једновремено по неколико војника. Данас их има одсељених у: Мршинцима (2), Мајданпеку, Чачку (7), Београду (3), Ивањици (5), САД (2) M Ариљу.

-Дабовићи, З к. (Никољдан), имају куће смештене до Јаворског пута и пута за Миланџу, у непосредној близини Кушића. Познати су Дабовићи као ковачи и овај занат су преносили у фамилији с колена на колено. Дабовића има у Кушићима, Мочиоцима, Пресеци, а највише у Маскови. Из Кушића су одсељени раније у Соколиће код Чачка (крајем прошлог века и задржали своје презиме). Дабовића има одсељених, y последње време, у: Ариљу (2), Сарајеву, Крушевцу и M Београду (2).

Циврићи и Барице

Овај засеок обухвата, претежно, фамилије Циврића и Ранђића и све оне који су се доселили на просторе ове две фамилије.

-Циврићи, 4 к. (Ђурђевдан), у сродству су са Кривокапићима и воде порекло од љутог Доца код Гацка. То је угледна фамилија на просторима од Ивањице до Јавора. Дала је неколико интелектуалаца, просветних радника и економиста. Од велике фамилије, каква је била Циврића, остале су само 4 куће. Млади су се одселили и настанили у: Чачку (8), Мршинцима (4), Ивањици (2), Америци (2) и Београду. Један од њих је саградио кућу на Кушићима. У ову фамилију је ушао професор универзитета:

– Миодраг Азањац, из Београда, чије је порекло из Васиљевића из моравичког краја. Купио је кућу и земљу од потомака Глиша Циврића, дугогодишњег председника општине Кушићи и повремено је овде живео. А, потомци Глиша Циврића махом су одсељени y Кукиће код Чачка.

-Ранђићи, 4 к. (Никољдан), представљали су бројну и јаку фамилију. Воде порекло од Васојевића. Неки од њих су били граничари на Јавору, а други су се бавили кириџилуком. Данас их има у Ивањици (4), који су се раније одселили (прости радници, столари, службеници), Падинској Скели (4), Чачку (3), и Новом Пазару. Раније су Ранђићи били познати као кириџије.

-Ђуровићи, 1 к. (Стевањдан), одселили су се и данас живе у Чачку (3) и Ивањици.

-Вишњићи, З к. (Аранђеловдан), воде порекло из Бихора, а потичу од Вишње Куч. У првој половини 18. века Вишњићи су дошли y Кушиће. У Кладници су исламизирани.

Арсовићи

-Арсовићи, 5 к. (Јовањдан), воде порекло од кучких братстава која су усељена у Васојевиће. Дробњаци исељени у горња села код Иванграда (Берана) – 9 кућа, зову се Шекуларци, а y Доњој Ржаници Арсовићи. Деле се на лађевачке Арсовиће и Гиловиће. Исти број домаћинстава имају и једни и други. Иста им је слава, а дели их једино планинска коса. Почели су Лађевчани да се жене и удају из Гиловића и обрнуто, а између себе Лађевчани се не жене нити удају девојке за Лађевчане. Тако је и код Гиловића. Данас их највише има  у Београду (8) и Младеновцу (4), а има их у Брезови, Мршинцима (2), Чачку (2), Алавуцима, Ивањици (3), Немачкој (3), Словенији (2) и Аустрији (2). Од Арсовића води порекло учитељ, народни добротвор и школски надзорник који је службовао y Миланџи, Ковиљу, Шумама, Чачку и био радикалски трибун овог краја Милисав Арсовић. Сахрањен је на Чачанском гробљу.

-Стефановићи, 1 к. (Стевањдан), одувек су били једна кућа. Не зна се када се први Стефановић уселио y Арсовиће. Од ове фамилије данас има одсељених у Чачку и Београду.

-Радмиловићи, 1 K. (Јовањдан), слави славу земље, а не своју, доселио се, призетио се из Маскове. Угашена је ова фамилија па уместо Радмиловића сада озде жи ви један од Арсовића.

Павловићи

Овај заселак, поред Павловића, обухвата и Већиће, са усељеним Зечевићима и Несторовићима. У народу, због пространства, влада мишљење да су то посебни засеоци: Павловићи и Већићи. Међутим, званично постоје само Павловићи.

-Павловићи – Гузоњићи, 7 к. (Лучиндан), најпре су дошли y Бабине код Пријепоља – пише Ускоковић · а отуда у нововарошко Штитково, где убију Турчина и пређу на Кушиће код Ивањице. Овде их сада има до 10 к. задружних и стоком врло имућних (зову се Павловићи, Алексићи, Милојевићи и др.). Код њих има одсељених више кућа у чачанској Виљуши M Бресници, београдским селима Остружници и Железнику, Ивањици, Мршинцима код Чачка и y топличким селима: Богосавцу, Јевремовцу. Одсељени су и живе у: Чачку, Лучанима (2), Ивањици (8), на Кушићима, y Пожеги, Ужицу и Краљеву. А Одсељени су у последње време.

-Павловићи – Алексићи, 1 к. (Лучиндан), имају и друга презимена, званично још – Алексићи, а незванично и Јојовићи. Највише их је одсељено y Мршинце, и тамо их има 6 домаћинстава. Неки су се преселили почетком овог века из Кушића, а други су се одселили из овог јаворског села око 1955. године. Рођена браћа y Мршинцима имају различита презимена: један је Павловић (Миодраг) а друга двојица – Алексићи. У Негришоре су дошли као Јојовићи, крајем прошлог века. У Павловићима, у Кушићима, дошао је слуга:

-Татовић, из Тисовице (у нововарошком крају), а када су се браћа поделила и њихов слуга је добио потпуни део. Касније су се Татовићи (2) одселили y Мршинце.

-Већићи, 7 к. (Јовањдан), су ретка фамилија на овим просторима. Р. Ускоковић истиче да су добили презиме по претку који је имао велике веће. Одсељени су за последњих четрдесетак година, претежно у: Београд (3), Нови Сад, Чачак (3), Мршинце (2), Ивањицу (2). Један је био одсељен y Мршинце па се вратио у Ивањицу где и данас живи. У ову фамилију се уселио:

-Несторовић (Ђурђевдан), из суседне Маскове. Та је кућа данас угашена, а имање су купили Већићи. И један:

– Зечевић се привенчао y Већиће. Дошао је из Кушића, из долине Зечког потока.

Петровићи – Алавуци

-Петровићи, 4 K. (Јовањдан), данас су одсељени у: Миланџу, Ивањицу (4), Београд (2), Кушиће, а двојица живе у Америци.

-Аврамовићи, 1 K. (Ђурђиц), воде порекло од Аврамовића који су дошли из Црне Горе y Чедово код Сјенице, а одатле y овај крај. Има одсељених у: Падинској Скели (З), Београду (2), Кушићима, а двојица привремено живе y Немачкој. Један од Аврамовића је привенчан, а касније је на то имање дошао Зечевић из суседног засеока.

Мућваци

У овом засеоку, који се протеже по врх села према највишим висовима Јавора и према Равној Гори, насељене су фамилије: Милојевићи, Николићи, Бојановићи и Вуловићи.

-Милојевићи, 8 K. (Лучиндан). Пореклом су од Ровчана, а даље потичу од исељених Никшићана. У роду су са Павловићима (Алексићима) у истом селу. Мало их је одсељено, а има их у: Ивањици (2), Београду (3), један је био у Чачку, па се преселио y Београд.

-Николићи – Абази, З K. (Никољдан), пореклом су Дробњаци. Има их одсељених у: Београду (5), Зајечару (3) и Ивањици (З).

-Бојановићи · Мућваци, 6 к. (Лучиндан), имају и надимак Мућваци по коме је и засеок добио име. Воде порекло од исељених Никшићана и имају за славу Лучиндан. Истог су порекла као Бојановићи y Брезови. Неки су раније одсељени у: Прокупље, Чачак, Ивањицу и на Кушиће.

-Вуловићи, 4 к. (Ђурђиц), дошли су из Васојевића, где се зову и Вараге. Данас их има одсељених у: Београду (2), Крагујевцу (2) и Ивањици.

-Богдановићи – Чарапани, 2 к. (Никољдан). Има их одсељених на Кушићима и y Ивањици.

Стаменићи – Басаре

Овај засеок је окренут према реци Тисовици, која извире испод Василијиног врха на Јавору и улива се y Увац. Својим током чини границу, једним делом, измећу ивањичке и нововарошке општине.

Стаменићи – Басаре, 9 к. (‘Бурћиц). Имају надимак Басаре. Стаменића има одсељених у: Миланџи, Ивањици (2), Словенији (2), Чачку (3) и Аустрији, који су одсељени после 1950. године. Одсељени су Басаре у село Остру, у близини Чачка, при крају 19. века, где носе презиме Басарићи. Једна породица Стаменића је у Миланџи (усинио га Нешковић), а двојица су одатле отишла y Ивањицу.

Воденице

Кушићани имају редовничке воденице на Масковачком потоку и другим потоцима y селу: Вишњићи, Видаци, Глибићи, Чеповићи – Ранђићи имају заједничку воденицу на Масковачком потоку близу Миланџе.  Шћепска воденица опслужује 5 кућа и налази се око 150 метара узводно од прве. Баричка воденица – за Ранђиће и Цивриће такође се налази на овом потоку. Арсовићи имају 3 воденице на потоку који извире испод Пољанске горе. Већићи имају воденицу на Већића потоку, испод њихових кућа, која ради у јесењем и пролећном периоду. Алавуци имају две воденице на Зечком потоку. Павловићи имају воденицу на потоку који извире испод Бујаковца. Мућваци имају своју воденицу на потоку испод Воденичишта.

Колибе

Колибе Кушићани имају на следећим пашњачким просторима: Видаковићи имају колибе на Бадњини поред пута Кушићи – Јавор. Циврићи имају колибе на Забоју, изнад својих кућа. Арсовићи имају само две колибе код Укоченице и испод Пољанске горе. Павловићи су изградили колибе на Биљевинама. Милојевићи имају колибе на Погледи. Мућваци  имају само две колибе: једна се налази према Воденичишту, а друга код Брегова.

Заветине

Горњи Кушићи (Већићи, Павловићи, Мућваци и Басаре) до Турског гроба и Укоченице имају за заветину Прокопије (славу села), а Доњи Кушићи, од ове границе па све до Миланџе имају за преславу Св. Илију. Горњи Кушићи славе заветину а не иду у крстоноше за време обетине, јер су нехотице једне године крстоноше убиле једну девојку, а Доњи Кушићи имају обетину и дан-данас крстоноше.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top