Poreklo prezimena, selo Kušići (Ivanjica)

Poreklo stanovništva sela Kušići, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Kušići su centar podjavorskih sela: najpre Deretina, Kušića, Maskove i Javorske Ravne Gore, a potom i Sivčine i Opaljenika, koji su imali svoju opštinu i opštinski centar i nalaze se na putu Ivanjica – Kušići. Centar Kušića je na nadmorskoj visini od preko 1000 m i povezan je Javorskim putem sa Ivanjicom, udaljenom 22 km, Javorom (14 km) i Sjenicom (oko 40 km).

Ostali podaci o selu.

U centru se nalazi potpuna osnovna škola, pošta, mesna kancelarija, zadruga “Javor”, hotel “B” kategorije, šumska uprava, ambulanta, pogon Industrije tepiha Ivanjica (ITI), nekoliko kafana, više prodavnica mešovite robe i jedna pekara. Pre 20-ak godina podignut je pogon Industrije tepiha iz Ivanjice u ovom naselju i izgrađeno desetak novih kuća. Voda je tada dovedena ispod Vasilijinog vrha, sa Javora u dužini od oko 15 km, urađena kanalizacija u naselju. Postoji urbanistički plan naselja. Otvoren je, y posebnoj zgradi, i muzej Javorskog rata 1876. godine.

U neposrednoj blizini, na udaljenosti od 5 km nalazi se i Milandža, u kojoj je radila najstarija škola u moravičkom kraju. Kušići su poznato turističko mesto. Imaju izvanredan vazduh i sunce sa blagotvornim dejstvom posebno na bolesnike koji boluju od astme. Mnogi ovde dolaze na oporavak i lečenje, jer su bolji uslovi nego u drugim mestima.

Poreklo stanovništva.

Stanovnici naselja Kušića su doseljenici iz susednih mesta. Ranije su ovde živeli:

–Dabovići, Sokići, Vidakovići, Višnjići, svi iz sela Kušića, i Vulovići iz Ravne Gore. A sada ih ima sa šireg područja:

-Ranćići, Pavlovići, Stamenići, Avramovići, Petrovići, Civrići i Bojanovići, svi iz Kušića;

-Milinkovići iz Sivčine;

-Petrovići iz Opaljenika;

-Zarići, Glintići, Radosavljevići, iz Deretina;

-Plavšići iz Maskove;

-Kurćubići ispod Javora.

Pored centra za više sela – Kušića, ovim imenom se zove i selo koje se proteže od Divizije i Visova, na severu do Javorskih visova: Kadine stene, Dolova, Biljevina i Zaskoka, i blizu Vasilinog vrha na jugu, i od Šančeva i Badnjine, kao i Zečkog potoka na istoku do Maskovačkog potoka na zapadu. Kroz ovo selo y dužini od preko 15 km prolazi Javorski put, koji je danas asfaltiran i povezuje Ivanjicu i Sjenicu. Selo je izdeljeno na zaseoke.

Celo Kušići deli se na gornje (sve do Ukočenice i Turskog groba) i donje Kušiće – odatle do Milandže.

Poreklo rodova po zaseocima.

Vidaci

U ovom zaseoku koji se prostire od varošice, odnosno centra sela do Maskovačke reke i od Milandže do Badnjine žive sledeće familije:

-Nikolići – Glibići, 1 k. (Lučindan). Došli su iz Bukovika, gde su se neki zadržali kao Glibići. Drugi su došli y Kušiće, a vode poreklo od iseljenih Nikšićana. Pre više od 150 godina odselili su se Glibići u Svešticu kod Ivanjice, a neki pri kraju prošlog veka otišli su iz Sveštice y Bresnicu kod Čačka i tamo se prezivaju Glibići, slave Mitrovdan. Najviše ih ima danas y Ivanjici i Bukovici (9) koji su se odselili 50-ih i 60-ih godina ovog veka.

U ovu familiju je ušao jedan:

-Radošević, iz Brezove koji je došao na miraz. Slavi Lučindan, slavu zemlje, a ne svoju slavu.

-Sokići, 1 k. (Vračevi), vode poreklo iz Vilova kod Nove Varoši. Poznati su kao familija vrednih i promućurnih ljudi. Jedno vreme neki od Sokića su bili i stranački prvaci (Manojlo, liberal). U Ivanjici su imali veliku kafanu (hotel “Javor”) koja se nalazila preko puta hotela “Spasović”, gde je sada samoposluga. Od ovih Sokića potomci su otišli y Beograd i jedan od njih je postao vlasnik štamparije i izdavač lista “Vreme”. Od ove loze potiče i slikar i akademik Ljubica Sokić, kao i glumica Ružica Sokić. Danas ima Sokića na Kušićima, koji imaju svoj hotel koji se nalazi pored hotela “Stari Vlah”. Tako na Kušićima postoje dva hotela. Ima ih odseljenih, y poslednje vreme, u: Ivanjici, Beogradu, Sevojnu.

-Vidakovići, 4 k. (Nikoljdan), vode poreklo iz Donjih Vasojevića. Ima ih y Ržanici y Kolubari. Meću brojnim Vidakovićima nalazila se i porodična zadruga Risima Vidakovića i njegove braće, od 27 članova. Jedan od braće (Luka) bio je pop i učitelj Milandžanske škole. Zadruga je imala i kafanu na Kušićima, kolibe ispod Kušića i bila je nadaleko priznata i poznata. Jedno vreme je iz te kuće išlo po 5 do 6 đaka u osnovnu školu, a u vojsci je bilo jednovremeno po nekoliko vojnika. Danas ih ima odseljenih u: Mršincima (2), Majdanpeku, Čačku (7), Beogradu (3), Ivanjici (5), SAD (2) M Arilju.

-Dabovići, Z k. (Nikoljdan), imaju kuće smeštene do Javorskog puta i puta za Milandžu, u neposrednoj blizini Kušića. Poznati su Dabovići kao kovači i ovaj zanat su prenosili u familiji s kolena na koleno. Dabovića ima u Kušićima, Močiocima, Preseci, a najviše u Maskovi. Iz Kušića su odseljeni ranije u Sokoliće kod Čačka (krajem prošlog veka i zadržali svoje prezime). Dabovića ima odseljenih, y poslednje vreme, u: Arilju (2), Sarajevu, Kruševcu i M Beogradu (2).

Civrići i Barice

Ovaj zaseok obuhvata, pretežno, familije Civrića i Ranđića i sve one koji su se doselili na prostore ove dve familije.

-Civrići, 4 k. (Đurđevdan), u srodstvu su sa Krivokapićima i vode poreklo od ljutog Doca kod Gacka. To je ugledna familija na prostorima od Ivanjice do Javora. Dala je nekoliko intelektualaca, prosvetnih radnika i ekonomista. Od velike familije, kakva je bila Civrića, ostale su samo 4 kuće. Mladi su se odselili i nastanili u: Čačku (8), Mršincima (4), Ivanjici (2), Americi (2) i Beogradu. Jedan od njih je sagradio kuću na Kušićima. U ovu familiju je ušao profesor univerziteta:

– Miodrag Azanjac, iz Beograda, čije je poreklo iz Vasiljevića iz moravičkog kraja. Kupio je kuću i zemlju od potomaka Gliša Civrića, dugogodišnjeg predsednika opštine Kušići i povremeno je ovde živeo. A, potomci Gliša Civrića mahom su odseljeni y Kukiće kod Čačka.

-Ranđići, 4 k. (Nikoljdan), predstavljali su brojnu i jaku familiju. Vode poreklo od Vasojevića. Neki od njih su bili graničari na Javoru, a drugi su se bavili kiridžilukom. Danas ih ima u Ivanjici (4), koji su se ranije odselili (prosti radnici, stolari, službenici), Padinskoj Skeli (4), Čačku (3), i Novom Pazaru. Ranije su Ranđići bili poznati kao kiridžije.

-Đurovići, 1 k. (Stevanjdan), odselili su se i danas žive u Čačku (3) i Ivanjici.

-Višnjići, Z k. (Aranđelovdan), vode poreklo iz Bihora, a potiču od Višnje Kuč. U prvoj polovini 18. veka Višnjići su došli y Kušiće. U Kladnici su islamizirani.

Arsovići

-Arsovići, 5 k. (Jovanjdan), vode poreklo od kučkih bratstava koja su useljena u Vasojeviće. Drobnjaci iseljeni u gornja sela kod Ivangrada (Berana) – 9 kuća, zovu se Šekularci, a y Donjoj Ržanici Arsovići. Dele se na lađevačke Arsoviće i Giloviće. Isti broj domaćinstava imaju i jedni i drugi. Ista im je slava, a deli ih jedino planinska kosa. Počeli su Lađevčani da se žene i udaju iz Gilovića i obrnuto, a između sebe Lađevčani se ne žene niti udaju devojke za Lađevčane. Tako je i kod Gilovića. Danas ih najviše ima  u Beogradu (8) i Mladenovcu (4), a ima ih u Brezovi, Mršincima (2), Čačku (2), Alavucima, Ivanjici (3), Nemačkoj (3), Sloveniji (2) i Austriji (2). Od Arsovića vodi poreklo učitelj, narodni dobrotvor i školski nadzornik koji je službovao y Milandži, Kovilju, Šumama, Čačku i bio radikalski tribun ovog kraja Milisav Arsović. Sahranjen je na Čačanskom groblju.

-Stefanovići, 1 k. (Stevanjdan), oduvek su bili jedna kuća. Ne zna se kada se prvi Stefanović uselio y Arsoviće. Od ove familije danas ima odseljenih u Čačku i Beogradu.

-Radmilovići, 1 K. (Jovanjdan), slavi slavu zemlje, a ne svoju, doselio se, prizetio se iz Maskove. Ugašena je ova familija pa umesto Radmilovića sada ozde ži vi jedan od Arsovića.

Pavlovići

Ovaj zaselak, pored Pavlovića, obuhvata i Većiće, sa useljenim Zečevićima i Nestorovićima. U narodu, zbog prostranstva, vlada mišljenje da su to posebni zaseoci: Pavlovići i Većići. Međutim, zvanično postoje samo Pavlovići.

-Pavlovići – Guzonjići, 7 k. (Lučindan), najpre su došli y Babine kod Prijepolja – piše Uskoković · a otuda u novovaroško Štitkovo, gde ubiju Turčina i pređu na Kušiće kod Ivanjice. Ovde ih sada ima do 10 k. zadružnih i stokom vrlo imućnih (zovu se Pavlovići, Aleksići, Milojevići i dr.). Kod njih ima odseljenih više kuća u čačanskoj Viljuši M Bresnici, beogradskim selima Ostružnici i Železniku, Ivanjici, Mršincima kod Čačka i y topličkim selima: Bogosavcu, Jevremovcu. Odseljeni su i žive u: Čačku, Lučanima (2), Ivanjici (8), na Kušićima, y Požegi, Užicu i Kraljevu. A Odseljeni su u poslednje vreme.

-Pavlovići – Aleksići, 1 k. (Lučindan), imaju i druga prezimena, zvanično još – Aleksići, a nezvanično i Jojovići. Najviše ih je odseljeno y Mršince, i tamo ih ima 6 domaćinstava. Neki su se preselili početkom ovog veka iz Kušića, a drugi su se odselili iz ovog javorskog sela oko 1955. godine. Rođena braća y Mršincima imaju različita prezimena: jedan je Pavlović (Miodrag) a druga dvojica – Aleksići. U Negrišore su došli kao Jojovići, krajem prošlog veka. U Pavlovićima, u Kušićima, došao je sluga:

-Tatović, iz Tisovice (u novovaroškom kraju), a kada su se braća podelila i njihov sluga je dobio potpuni deo. Kasnije su se Tatovići (2) odselili y Mršince.

-Većići, 7 k. (Jovanjdan), su retka familija na ovim prostorima. R. Uskoković ističe da su dobili prezime po pretku koji je imao velike veće. Odseljeni su za poslednjih četrdesetak godina, pretežno u: Beograd (3), Novi Sad, Čačak (3), Mršince (2), Ivanjicu (2). Jedan je bio odseljen y Mršince pa se vratio u Ivanjicu gde i danas živi. U ovu familiju se uselio:

-Nestorović (Đurđevdan), iz susedne Maskove. Ta je kuća danas ugašena, a imanje su kupili Većići. I jedan:

– Zečević se privenčao y Većiće. Došao je iz Kušića, iz doline Zečkog potoka.

Petrovići – Alavuci

-Petrovići, 4 K. (Jovanjdan), danas su odseljeni u: Milandžu, Ivanjicu (4), Beograd (2), Kušiće, a dvojica žive u Americi.

-Avramovići, 1 K. (Đurđic), vode poreklo od Avramovića koji su došli iz Crne Gore y Čedovo kod Sjenice, a odatle y ovaj kraj. Ima odseljenih u: Padinskoj Skeli (Z), Beogradu (2), Kušićima, a dvojica privremeno žive y Nemačkoj. Jedan od Avramovića je privenčan, a kasnije je na to imanje došao Zečević iz susednog zaseoka.

Mućvaci

U ovom zaseoku, koji se proteže po vrh sela prema najvišim visovima Javora i prema Ravnoj Gori, naseljene su familije: Milojevići, Nikolići, Bojanovići i Vulovići.

-Milojevići, 8 K. (Lučindan). Poreklom su od Rovčana, a dalje potiču od iseljenih Nikšićana. U rodu su sa Pavlovićima (Aleksićima) u istom selu. Malo ih je odseljeno, a ima ih u: Ivanjici (2), Beogradu (3), jedan je bio u Čačku, pa se preselio y Beograd.

-Nikolići – Abazi, Z K. (Nikoljdan), poreklom su Drobnjaci. Ima ih odseljenih u: Beogradu (5), Zaječaru (3) i Ivanjici (Z).

-Bojanovići · Mućvaci, 6 k. (Lučindan), imaju i nadimak Mućvaci po kome je i zaseok dobio ime. Vode poreklo od iseljenih Nikšićana i imaju za slavu Lučindan. Istog su porekla kao Bojanovići y Brezovi. Neki su ranije odseljeni u: Prokuplje, Čačak, Ivanjicu i na Kušiće.

-Vulovići, 4 k. (Đurđic), došli su iz Vasojevića, gde se zovu i Varage. Danas ih ima odseljenih u: Beogradu (2), Kragujevcu (2) i Ivanjici.

-Bogdanovići – Čarapani, 2 k. (Nikoljdan). Ima ih odseljenih na Kušićima i y Ivanjici.

Stamenići – Basare

Ovaj zaseok je okrenut prema reci Tisovici, koja izvire ispod Vasilijinog vrha na Javoru i uliva se y Uvac. Svojim tokom čini granicu, jednim delom, izmeću ivanjičke i novovaroške opštine.

–Stamenići – Basare, 9 k. (‘Burćic). Imaju nadimak Basare. Stamenića ima odseljenih u: Milandži, Ivanjici (2), Sloveniji (2), Čačku (3) i Austriji, koji su odseljeni posle 1950. godine. Odseljeni su Basare u selo Ostru, u blizini Čačka, pri kraju 19. veka, gde nose prezime Basarići. Jedna porodica Stamenića je u Milandži (usinio ga Nešković), a dvojica su odatle otišla y Ivanjicu.

Vodenice

Kušićani imaju redovničke vodenice na Maskovačkom potoku i drugim potocima y selu: Višnjići, Vidaci, Glibići, Čepovići – Ranđići imaju zajedničku vodenicu na Maskovačkom potoku blizu Milandže.  Šćepska vodenica opslužuje 5 kuća i nalazi se oko 150 metara uzvodno od prve. Barička vodenica – za Ranđiće i Civriće takođe se nalazi na ovom potoku. Arsovići imaju 3 vodenice na potoku koji izvire ispod Poljanske gore. Većići imaju vodenicu na Većića potoku, ispod njihovih kuća, koja radi u jesenjem i prolećnom periodu. Alavuci imaju dve vodenice na Zečkom potoku. Pavlovići imaju vodenicu na potoku koji izvire ispod Bujakovca. Mućvaci imaju svoju vodenicu na potoku ispod Vodeničišta.

Kolibe

Kolibe Kušićani imaju na sledećim pašnjačkim prostorima: Vidakovići imaju kolibe na Badnjini pored puta Kušići – Javor. Civrići imaju kolibe na Zaboju, iznad svojih kuća. Arsovići imaju samo dve kolibe kod Ukočenice i ispod Poljanske gore. Pavlovići su izgradili kolibe na Biljevinama. Milojevići imaju kolibe na Pogledi. Mućvaci  imaju samo dve kolibe: jedna se nalazi prema Vodeničištu, a druga kod Bregova.

Zavetine

Gornji Kušići (Većići, Pavlovići, Mućvaci i Basare) do Turskog groba i Ukočenice imaju za zavetinu Prokopije (slavu sela), a Donji Kušići, od ove granice pa sve do Milandže imaju za preslavu Sv. Iliju. Gornji Kušići slave zavetinu a ne idu u krstonoše za vreme obetine, jer su nehotice jedne godine krstonoše ubile jednu devojku, a Donji Kušići imaju obetinu i dan-danas krstonoše.

IZVOR: Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.