Порекло презимена, село Смиљевац (Ивањица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Смиљевац, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Стар Порекло становништва села Смиљевац, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Стар Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Смиљевац (Ивањица)

Порекло презимена, село Смиљевац (Ивањица)

Порекло становништва села Смиљевац, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Име села.

Назив села Смиљевац потиче не од имена цвећа – смиља, него од овсенице која је била слађа од погаче за гладног среског начелника који је пролазио стазама подјаворских села. Иначе, раније се село звало Трће и званично y прошлом веку је било само Трће.

И Ковиље, које је имало манастир и школу и било центар за више села, припадало је овом селу. Касније се третира као засеок Смиљевца.

Положај села.

Смиљевац се простире од Ношнице на истоку до старе границе, на западу, са јужне стране граничи се Васиљевићима, а са северне оивичено је јаворским висовима, од којих се највише издиже Стјеник, који одваја ово село од Равне Горе (раније, једно време и Равна Гора је припадала општини Ковиље).

Село се пружа уз Смиљевачки поток, који извире на Јавору и око његових притока, које долазе и са једне и са друге стране.

Клима.

Заклоњено је брдима, Тако, упркос надморској висини, има веома умерену климу која је погоднија за живот људи y односу на околна брда и планинске висове, који имају оштру планинску климу (са великим снеговима, вејавицама, хладним ветровима и веома мало ведрих и сунчаних дана).

Комуникације.

Смиљевац је везан колским путевима y два правца: преко Ковиља – Ковиљске планине – Шанчева – Братљева – за Ивањицу, и други, који иде преко Јавора и везује се за пут Сјеница – Јавор – Ивањица. Преко зиме скоро оба пута су већим делом непроходна. Било је неколико покушаја, пре и после другог светског рата да се изгради пут од Међуречја долином Ношнице, преко Ковиља, према Ступској чесми и даље преко Санџака за море, што би скратило дужину пута и проходност била омогућена преко целе године. Чак се пред рат планирала изградња железнице: Пожега – Ивањица – Ковиље – Брњица – Сјеница – Беране и одатле према мору, али је све било узалуд планирано.

Порекло становништва по засеоцима.

У овом селу су следећи засеоци: Доњи Балићи, Горњи Балићи, Парезани, Стјеник, Подјавор, Смиљевац, Ћетени и Ковиље.

Доњи Балићи

-Ћурчићи, 7 к. (Ђурћевдан). Воде порекло из црногорског племена Дробњака. Раније су одсељени у Ивањицу и Београд, а после рата у: Ивањицу (3), Чачак (2), Трнаву, Лозницу (4), Атеницу (2), нешто раније y Горичане (5). Ови, Ћурчићи y Горичанима променили су презиме y Благојевић и од њих има Благојевић адвокат y Чачку. Пре рата из ове фамилије је израстао један лекар који је радио y Ивањици, а касније у Крушевцу, а данас има један лекар из ове фамилије који ради y Вуковару.

-Ћетеновић, 1 к., досељен је из Ћетена–фамилије из истог села у фамилију Ћурчиће, купио земљу и доселио се y Доње Балиће.

-Петковићи, 1 к. (Ђурђевдан), одселио се у Чачак пре рата. Имање су купили Ћурчићи. Од овог Петковића је и један син лекар – интерниста на ВМА у Београду. Један од Петковића је за време Јаворског рата био посилни код Мајора Илића, на чијим рукама је умро највећи јунак са Јавора.

Горњи Балићи

Cа десне стране реке се налазе куће Крунића.

-Крунићи, 3 K. (Мратиндан), истог су рода са Крунићима y Васиљевићима. Одавде су отишли Крунићи M населили се у Лозници, Ивањици (2), Чачку, Београду и Бељини.

C леве стране реке налазе се куће следећих фамилија:

-Ћурчићи, 6 к. (Ђурђевдан).

Кујунџићи, 1 к., славе Јовандан.

Петковићи, 1 K., славе Ђурђевдан.

Вучићевићи, 1 K., староседелац је.

Парезани

-Парезановићи, 4 K. (Митровдан), истог су рода са Парезановићима у: Братљеву, Сивчини, Куманици и Осоници. Одавде су неки давно отишли y Бањицу више Чачка и тамо се већ направили староседеоцима. Сви славе Митровдан. Највероватније да су се прво доселили у Трће и Братљево, а да су се потом једни спуштали према Буковици и Моравици, а онда прешли Моравицу и стигли под Чемерно и на падине планине Јелице. Има их одсељених y последње време у Чачку (4), Атеници, Београду (2), на Јелици (2) и Трнави (2).

-Вучићевићи, 1 K. (Никољдан). У овом селу су староседеоци.

У фамилију Парезане се уселио један:

-Кривокућа (привенчао се испод Јавора).

Стјеник

-Кривокуће, 4 K. (Јовањдан), истог су рода са Кривокућама у Равној Гори и Братљеву. У свим местима их има више и највероватније да су се тамо прво доселили. Отишли су одавде у: Коњевиће (2), Ивањицу (2), Кулиновце (З), Чачак и тамо се настанили.

-Вујовићи, 3 к. (Ђурђевдан), воде порекло из Горње нахије Васојевића. Има их y овом селу y више засеока и истог су порекла. Вујовићи и Мариновићи y Грабу пореклом су из Трћа, садашњег Смиљевца, y округу Моравичком. Сви славе Ђурђевдан. И сад имају род y Смиљевцу. Вујовићи y Липници код Чачка (7 кућа) су дошли из Смиљевца у другој половини 19. века. Неки су одсељени између два светска  рата y Нови Пазар. У последње време одсељени су Вујовићи у Ивањицу (З), Чачак (6), Атеницу (1) и Пулу.

-Поповићи, 1 K. (Ђурђевдан). Доселио се y фамилију Вујовића, призетио се из Равне Горе (кушићке). Узео је славу земље и слави је, а не своју.

Подјавор

-Вујовићи – Поточани, 5 к. (Ђурђевдан), воде порекло од Мијамановића, из Васојевића и y роду су са Јововићима и Вучелићима. Одселили су се у: Чачак M Београд (2).

-Кривокуће, 5 к. (Јовањдан), истог су рода са Кривокућама у Стјенику и Равној Гори. Један се одселио y Ивањицу, други y Чачак, а трећи у Шабац.

-Немањићи, 1 K. (Никољдан), највероватније да су дошли из Дробњака. Један је одсељен y Ивањицу, а други y Чачак.

-Ћеримани, (Томиндан), привенчао се из Горњих Ћеримана (Медовине), y Смиљевац.

Смиљевац

-Вујовићи – Дрндари, 3 K. (ca 4 члана), а било их 12 кућа и преко 100 чланова пре 30 година. Славе Ђурђевдан. Одселили су се y Атеницу и Кулиновце.

-Максимовићи, 8 K. (Томиндан), воде порекло од Васојевића. Ретка је фамилија. Сада их има више одсељених него у Смиљевцу. Одселили су се у: Ивањицу (3), Кулиновце (2), Чачак (2) и Аранђеловац.

-Дојчиловићи, 5 K. (Врачеви). У последње време су се одселили и живе у: Лозници код Чачка (2), Чачку (З), Немачкој (2).

-Јованчевићи, 4 K. (Никољдан), истог су рода са Јованчевићима, Јовановићима, Марковићима, Марићима, Поповићима, Прокопићима, у Јованчевићима, засеоку села Опаљеника и Поповићима y Маћу. Дошла су двојица браће од Фоче и један је отишао y Смиљевац, а други y Јованчевиће, Миланџу. Раселили су се и има их y Чачку (4), Кулиновцима (5), Лозници код Чачка (2) и један y Београду. То је фамилија познатих лекара и економиста. Раније је један одсељен у Београд и променио је презиме у Гавриловић и био је председник Београдске општине. Један је био одсељен у Сјеницу између два рата, па је касније прешао у Чачак. Од ових y Чачку има Јованчевића y Београду и један је директор Фабрике „Лола“ у Железнику код Београда. У фамилију Јованчевиће се уселио један:

-Максимовић, који је дошао на мираз.

-Ђоковићи, 1 K. (Стевањдан), староседелац је и истог је рода са Ђоковићима у Ерчегама.

-Дојчиловићи, 2 K. (Врачеви), доселили су се у Ђоковиће.

-Јевтовићи, 1 K. (Јовањдан), воде порекло од Васојевића. Раније су се неки одселили y Топлицу, а одмах после рата y чачанску Лозницу и Чачак.

-Радовићи, 2 K. (Петковдан), пореклом су, такође, од Васојевића. Њихове куће су до саме старе границе и налазе се на путу од Смиљевца према Кладници и Сјеници. данас их има одсељених у Лозници и Кулиновцима код Чачка.

Ћетени

-Ћетеновићи, 5 к. (Ђурђевдан). Презиме су добили од ћетена (лана), што наводи да се овде гајио лан као индустријска биљка. Пре рата су одсељени y Чачак – двојица. Данас их има касније одсељених у: Парменцу, Ивањици (2), Кулиновцима (2) и Мршинцима.

-Маричићи, 6 к. (Ђурћевдан). Има их данас у Ивањици (2) и Чачку (2).

-Крунићи, 1 к. (Мратиндан). Дошао је један од Крунића у засеок Ћетене на мираз из Горњих Балића.

-Анђелковићи, 1 K. (Лазаревдан), представља веома ретко презиме и једино га овде има у читавом крају. Један од Анђелковића се одселио у Трнаву код Чачка.

-Романовићи, 1 к., воде порекло из Буковика (нововарошка општина). Одсељених има у: Трнави (2), Краљеву и Ивањици (2).

Ковиље

Ковиље се налази на крају овог села и чини центар места. Становници се стално смењују, а то су претежно просветни радници,милиционери и свештеници. Од староседелаца познати су:

-Крунићи, Тошићи, Ћурчићи, Ресимићи, Вишњићи (свештеник, који је дошао из Глеђице, а пореклом је из Кушића). Овде је живела позната фамилија:

-Јокановића, који су били учитељи (Боле и Перо), пореклом из Пиве. Јокановићи су се прво доселили у Сечу Реку код Косјерића, а одатле су дошли у Ковиље. Овде су живели:

-Дилпарићи, у црквеној кући. Један од њих је био свештеник. Води порекло из свештеничке породице из Буковика.

Више од 15 година овде је службовао и:

-Суботић, родом из Крваваца код Ужица. Од просветних радника су y последње време највише службовали они који су родом из суседних села:

-Јовићевићи, Стеванићи, Ћојбашићи, Вујовићи и др.

Воденице и ваљалице.

Смиљевчани су имали више воденица на Смиљевачкој реци. Најчешће су биле редовничке. Тако, на Смиљевачком потоку имамо следеће: Драгоја Кривокуће, редовничка – подјаворска Вујовића и Кривокућа, Вујовска воденица, за Вујовиће – Дрндаре, Ширговска воденица · за Максимовиће и Дојчиловиће, Парезанска – за Парезановиће и Вучићевиће, Ђоковска – за ‘Ђоковиће и Дојчиловиће; Ниџовска · за Јефтовиће; Петковића – за Петковиће и Кујунџиће. На Смиљевачком потоку налазила се и ваљалица фамилије Јевтовића. Године 1962. изграђена је хидроцентрала у Ковиљу за потребе школе и насеља. Воденице су изграђене на Смиљевачком потоку y Горњим Балићима – за Круниће и Ћурчиће, а у Доњим Балићима – за Ћурчиће, Ћетенска је намењена за Ћетеновиће, Маричиће и Анђелковиће. На Ношници се налази неколико воденица за оближње фамилије: Милића воденица, на Ношници – за Ћурчиће; Крунића воденица – за Круниће и Стјеничка – за Вујовиће, Поповиће и Кривокуће.

Колибе.

вници Смиљевца имају колибе у следећим местима: Подјавор (засеок) има колибе у месту Дијело и ту су сточари Кривокуће (власници). Раван је место где се налазе Вујовића колибе, а Врело и долови су за Дрндаре (Вујовиће). Такође, у Доловима се налазе колибе Максимовића и Дојчиловића, а на Белатину, једном од висова Јавора смештене су колибе Јованчевића, Дојчиловића, Ђоковића и Јевтовића.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top