Poreklo stanovništva sela Smiljevac, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Ime sela.
Naziv sela Smiljevac potiče ne od imena cveća – smilja, nego od ovsenice koja je bila slađa od pogače za gladnog sreskog načelnika koji je prolazio stazama podjavorskih sela. Inače, ranije se selo zvalo Trće i zvanično y prošlom veku je bilo samo Trće.
I Kovilje, koje je imalo manastir i školu i bilo centar za više sela, pripadalo je ovom selu. Kasnije se tretira kao zaseok Smiljevca.
Položaj sela.
Smiljevac se prostire od Nošnice na istoku do stare granice, na zapadu, sa južne strane graniči se Vasiljevićima, a sa severne oivičeno je javorskim visovima, od kojih se najviše izdiže Stjenik, koji odvaja ovo selo od Ravne Gore (ranije, jedno vreme i Ravna Gora je pripadala opštini Kovilje).
Selo se pruža uz Smiljevački potok, koji izvire na Javoru i oko njegovih pritoka, koje dolaze i sa jedne i sa druge strane.
Klima.
Zaklonjeno je brdima, Tako, uprkos nadmorskoj visini, ima veoma umerenu klimu koja je pogodnija za život ljudi y odnosu na okolna brda i planinske visove, koji imaju oštru planinsku klimu (sa velikim snegovima, vejavicama, hladnim vetrovima i veoma malo vedrih i sunčanih dana).
Komunikacije.
Smiljevac je vezan kolskim putevima y dva pravca: preko Kovilja – Koviljske planine – Šančeva – Bratljeva – za Ivanjicu, i drugi, koji ide preko Javora i vezuje se za put Sjenica – Javor – Ivanjica. Preko zime skoro oba puta su većim delom neprohodna. Bilo je nekoliko pokušaja, pre i posle drugog svetskog rata da se izgradi put od Međurečja dolinom Nošnice, preko Kovilja, prema Stupskoj česmi i dalje preko Sandžaka za more, što bi skratilo dužinu puta i prohodnost bila omogućena preko cele godine. Čak se pred rat planirala izgradnja železnice: Požega – Ivanjica – Kovilje – Brnjica – Sjenica – Berane i odatle prema moru, ali je sve bilo uzalud planirano.
Poreklo stanovništva po zaseocima.
U ovom selu su sledeći zaseoci: Donji Balići, Gornji Balići, Parezani, Stjenik, Podjavor, Smiljevac, Ćeteni i Kovilje.
Donji Balići
-Ćurčići, 7 k. (Đurćevdan). Vode poreklo iz crnogorskog plemena Drobnjaka. Ranije su odseljeni u Ivanjicu i Beograd, a posle rata u: Ivanjicu (3), Čačak (2), Trnavu, Loznicu (4), Atenicu (2), nešto ranije y Goričane (5). Ovi, Ćurčići y Goričanima promenili su prezime y Blagojević i od njih ima Blagojević advokat y Čačku. Pre rata iz ove familije je izrastao jedan lekar koji je radio y Ivanjici, a kasnije u Kruševcu, a danas ima jedan lekar iz ove familije koji radi y Vukovaru.
-Ćetenović, 1 k., doseljen je iz Ćetena–familije iz istog sela u familiju Ćurčiće, kupio zemlju i doselio se y Donje Baliće.
-Petkovići, 1 k. (Đurđevdan), odselio se u Čačak pre rata. Imanje su kupili Ćurčići. Od ovog Petkovića je i jedan sin lekar – internista na VMA u Beogradu. Jedan od Petkovića je za vreme Javorskog rata bio posilni kod Majora Ilića, na čijim rukama je umro najveći junak sa Javora.
Gornji Balići
Ca desne strane reke se nalaze kuće Krunića.
-Krunići, 3 K. (Mratindan), istog su roda sa Krunićima y Vasiljevićima. Odavde su otišli Krunići M naselili se u Loznici, Ivanjici (2), Čačku, Beogradu i Beljini.
C leve strane reke nalaze se kuće sledećih familija:
-Ćurčići, 6 k. (Đurđevdan).
Kujundžići, 1 k., slave Jovandan.
Petkovići, 1 K., slave Đurđevdan.
Vučićevići, 1 K., starosedelac je.
Parezani
-Parezanovići, 4 K. (Mitrovdan), istog su roda sa Parezanovićima u: Bratljevu, Sivčini, Kumanici i Osonici. Odavde su neki davno otišli y Banjicu više Čačka i tamo se već napravili starosedeocima. Svi slave Mitrovdan. Najverovatnije da su se prvo doselili u Trće i Bratljevo, a da su se potom jedni spuštali prema Bukovici i Moravici, a onda prešli Moravicu i stigli pod Čemerno i na padine planine Jelice. Ima ih odseljenih y poslednje vreme u Čačku (4), Atenici, Beogradu (2), na Jelici (2) i Trnavi (2).
-Vučićevići, 1 K. (Nikoljdan). U ovom selu su starosedeoci.
U familiju Parezane se uselio jedan:
-Krivokuća (privenčao se ispod Javora).
Stjenik
-Krivokuće, 4 K. (Jovanjdan), istog su roda sa Krivokućama u Ravnoj Gori i Bratljevu. U svim mestima ih ima više i najverovatnije da su se tamo prvo doselili. Otišli su odavde u: Konjeviće (2), Ivanjicu (2), Kulinovce (Z), Čačak i tamo se nastanili.
-Vujovići, 3 k. (Đurđevdan), vode poreklo iz Gornje nahije Vasojevića. Ima ih y ovom selu y više zaseoka i istog su porekla. Vujovići i Marinovići y Grabu poreklom su iz Trća, sadašnjeg Smiljevca, y okrugu Moravičkom. Svi slave Đurđevdan. I sad imaju rod y Smiljevcu. Vujovići y Lipnici kod Čačka (7 kuća) su došli iz Smiljevca u drugoj polovini 19. veka. Neki su odseljeni između dva svetska rata y Novi Pazar. U poslednje vreme odseljeni su Vujovići u Ivanjicu (Z), Čačak (6), Atenicu (1) i Pulu.
-Popovići, 1 K. (Đurđevdan). Doselio se y familiju Vujovića, prizetio se iz Ravne Gore (kušićke). Uzeo je slavu zemlje i slavi je, a ne svoju.
Podjavor
-Vujovići – Potočani, 5 k. (Đurđevdan), vode poreklo od Mijamanovića, iz Vasojevića i y rodu su sa Jovovićima i Vučelićima. Odselili su se u: Čačak M Beograd (2).
-Krivokuće, 5 k. (Jovanjdan), istog su roda sa Krivokućama u Stjeniku i Ravnoj Gori. Jedan se odselio y Ivanjicu, drugi y Čačak, a treći u Šabac.
-Nemanjići, 1 K. (Nikoljdan), najverovatnije da su došli iz Drobnjaka. Jedan je odseljen y Ivanjicu, a drugi y Čačak.
-Ćerimani, (Tomindan), privenčao se iz Gornjih Ćerimana (Medovine), y Smiljevac.
Smiljevac
-Vujovići – Drndari, 3 K. (ca 4 člana), a bilo ih 12 kuća i preko 100 članova pre 30 godina. Slave Đurđevdan. Odselili su se y Atenicu i Kulinovce.
-Maksimovići, 8 K. (Tomindan), vode poreklo od Vasojevića. Retka je familija. Sada ih ima više odseljenih nego u Smiljevcu. Odselili su se u: Ivanjicu (3), Kulinovce (2), Čačak (2) i Aranđelovac.
-Dojčilovići, 5 K. (Vračevi). U poslednje vreme su se odselili i žive u: Loznici kod Čačka (2), Čačku (Z), Nemačkoj (2).
-Jovančevići, 4 K. (Nikoljdan), istog su roda sa Jovančevićima, Jovanovićima, Markovićima, Marićima, Popovićima, Prokopićima, u Jovančevićima, zaseoku sela Opaljenika i Popovićima y Maću. Došla su dvojica braće od Foče i jedan je otišao y Smiljevac, a drugi y Jovančeviće, Milandžu. Raselili su se i ima ih y Čačku (4), Kulinovcima (5), Loznici kod Čačka (2) i jedan y Beogradu. To je familija poznatih lekara i ekonomista. Ranije je jedan odseljen u Beograd i promenio je prezime u Gavrilović i bio je predsednik Beogradske opštine. Jedan je bio odseljen u Sjenicu između dva rata, pa je kasnije prešao u Čačak. Od ovih y Čačku ima Jovančevića y Beogradu i jedan je direktor Fabrike “Lola” u Železniku kod Beograda. U familiju Jovančeviće se uselio jedan:
-Maksimović, koji je došao na miraz.
-Đokovići, 1 K. (Stevanjdan), starosedelac je i istog je roda sa Đokovićima u Erčegama.
-Dojčilovići, 2 K. (Vračevi), doselili su se u Đokoviće.
-Jevtovići, 1 K. (Jovanjdan), vode poreklo od Vasojevića. Ranije su se neki odselili y Toplicu, a odmah posle rata y čačansku Loznicu i Čačak.
-Radovići, 2 K. (Petkovdan), poreklom su, takođe, od Vasojevića. Njihove kuće su do same stare granice i nalaze se na putu od Smiljevca prema Kladnici i Sjenici. danas ih ima odseljenih u Loznici i Kulinovcima kod Čačka.
Ćeteni
-Ćetenovići, 5 k. (Đurđevdan). Prezime su dobili od ćetena (lana), što navodi da se ovde gajio lan kao industrijska biljka. Pre rata su odseljeni y Čačak – dvojica. Danas ih ima kasnije odseljenih u: Parmencu, Ivanjici (2), Kulinovcima (2) i Mršincima.
-Maričići, 6 k. (Đurćevdan). Ima ih danas u Ivanjici (2) i Čačku (2).
-Krunići, 1 k. (Mratindan). Došao je jedan od Krunića u zaseok Ćetene na miraz iz Gornjih Balića.
-Anđelkovići, 1 K. (Lazarevdan), predstavlja veoma retko prezime i jedino ga ovde ima u čitavom kraju. Jedan od Anđelkovića se odselio u Trnavu kod Čačka.
-Romanovići, 1 k., vode poreklo iz Bukovika (novovaroška opština). Odseljenih ima u: Trnavi (2), Kraljevu i Ivanjici (2).
Kovilje
Kovilje se nalazi na kraju ovog sela i čini centar mesta. Stanovnici se stalno smenjuju, a to su pretežno prosvetni radnici,milicioneri i sveštenici. Od starosedelaca poznati su:
-Krunići, Tošići, Ćurčići, Resimići, Višnjići (sveštenik, koji je došao iz Gleđice, a poreklom je iz Kušića). Ovde je živela poznata familija:
-Jokanovića, koji su bili učitelji (Bole i Pero), poreklom iz Pive. Jokanovići su se prvo doselili u Seču Reku kod Kosjerića, a odatle su došli u Kovilje. Ovde su živeli:
-Dilparići, u crkvenoj kući. Jedan od njih je bio sveštenik. Vodi poreklo iz svešteničke porodice iz Bukovika.
Više od 15 godina ovde je službovao i:
-Subotić, rodom iz Krvavaca kod Užica. Od prosvetnih radnika su y poslednje vreme najviše službovali oni koji su rodom iz susednih sela:
-Jovićevići, Stevanići, Ćojbašići, Vujovići i dr.
Vodenice i valjalice.
Smiljevčani su imali više vodenica na Smiljevačkoj reci. Najčešće su bile redovničke. Tako, na Smiljevačkom potoku imamo sledeće: Dragoja Krivokuće, redovnička – podjavorska Vujovića i Krivokuća, Vujovska vodenica, za Vujoviće – Drndare, Širgovska vodenica · za Maksimoviće i Dojčiloviće, Parezanska – za Parezanoviće i Vučićeviće, Đokovska – za ‘Đokoviće i Dojčiloviće; Nidžovska · za Jeftoviće; Petkovića – za Petkoviće i Kujundžiće. Na Smiljevačkom potoku nalazila se i valjalica familije Jevtovića. Godine 1962. izgrađena je hidrocentrala u Kovilju za potrebe škole i naselja. Vodenice su izgrađene na Smiljevačkom potoku y Gornjim Balićima – za Kruniće i Ćurčiće, a u Donjim Balićima – za Ćurčiće, Ćetenska je namenjena za Ćetenoviće, Maričiće i Anđelkoviće. Na Nošnici se nalazi nekoliko vodenica za obližnje familije: Milića vodenica, na Nošnici – za Ćurčiće; Krunića vodenica – za Kruniće i Stjenička – za Vujoviće, Popoviće i Krivokuće.
Kolibe.
vnici Smiljevca imaju kolibe u sledećim mestima: Podjavor (zaseok) ima kolibe u mestu Dijelo i tu su stočari Krivokuće (vlasnici). Ravan je mesto gde se nalaze Vujovića kolibe, a Vrelo i dolovi su za Drndare (Vujoviće). Takođe, u Dolovima se nalaze kolibe Maksimovića i Dojčilovića, a na Belatinu, jednom od visova Javora smeštene su kolibe Jovančevića, Dojčilovića, Đokovića i Jevtovića.
IZVOR: Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)