Порекло презимена, село Деретин (Ивањица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Деретин, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старо Порекло становништва села Деретин, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старо Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Деретин (Ивањица)

Порекло презимена, село Деретин (Ивањица)

Порекло становништва села Деретин, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Званично се зна за Деретин, али y народу се ово село, које je омеђено Карађорђевим шанчевима (изнад Кушића) – Бадњином, са западне стране и Зечким потоком са источне стране и Копривницомц (засеоком Опаљеника), понекад назива Даретин. Без обзира какоц изговарали или као званичници или као народ, неспоразума нема и увек се мисли на једно од мањих подјаворских села у моравичком крају, које се налази између: Опаљеника, Кушића M Јаворске Равне Горе.

Земље.

Изнад села се издижу два виса: Шанчеви (између овог села и Кушића) и Висиоц. Земљиште је махом окренуто према истоку, па је плодно и подесно за гајење воћа, а и пшенице и кукуруза (од ратарских култура).

Остали подаци о селу.

Деретин нема свој центар, него су то Кушићи – насеље, сада варошица заједно са Кушићима селом. Ту се од 1928. год. налази школа, за малишане и девојчице из овог села и суседних Кушића. А, до тада су деца Деретина, Кушића и Маскове одлазила y Миланџу и преко зиме становала y интернату.

Занимање становништва.

Становници Деретина се баве гајењем стоке, воћа и ратарских култура. Ово село је имало увек по неколико кириџија.

Миграције.

Тежња је имућнијих породичних задруга да вишак пара уложе y земљу и најчешће су Деретинци куповали њиве поред Мораве, y околини Чачка: Слатини, Мршинцима и Заблаћу, M y почетку су се привремено сасељавали (са стоком преко зиме) а касније потпуно. Једни би остајали y завичају, а други одлазили на купљено имање: Вишњићи, Рацићи (у Слатини), Ратковићи (у Заблаћу).  Савременици рата и послератне обнове сећају се година када cy из овог краја неки одлазили у Војводину да тамо живе као колонисти. Кажу да је један Ратковић отишао у Војводину као колониста и после годину дана се вратио и рекао тада: „Боље ова вода, ваздух и овсеница него тамо погача“. Нешто касније, после 1952. године неколико их је отишло у Падинску Скелу и тамо остали, формирали породице и данас тамо живе.

Изградњом погона Индустрије тепиха из Ивањице, на Кушићима, створени су услови да се запосле и младићи и девојке из деретина и да остану y родном селу. Одлазе из овог села свакодневно на посао, а увече се враћају кућама. Приметна је, дакле дневна миграција, y последње време.

Колибе.

Само две фамилије из овог засеока имају колибе: Глинтићи на Бадњини и Матићи код Забоја.

Порекло становништва.

Редослед засеока, почев од Зечког потока према његовом току ка Ношници, био би следећи: Глинтићи, Зарићи, Матићи, Братуљевићи и Комановица.

Родови по засеоцима:

Глинтићи

У овом засеоку Деретина настањене су следеће фамилије: Глинтићи, Зечевићи и Чпрљаковићи.

-Глинтићи, 6 к. (Никољдан), су веома јака фамилија и из ње су потицали председници општине и земљорадничке задруге. Данас их има одсељених у: Београду (2), Новом Саду, Чачку (З), Ивањици и Заблаћу. Један живи у Швајцарској. Из ове фамилије потиче директно или индиректно неколико интелектуалаца: лекара, правника, и др.

-Зечевићи, З K. (Никољдан), воде порекло од Мијамановића, из Васојевића, а y роду су са Нововићима и Масловарићима. Данас Зечевића има y Београду (3), Ивањици и Чачку. Од ових Зечевића је отац Петра Зечевића (Љубомир), оснивача и дугогодишњег директора ПКБ-а, у Падинској Скели и Ковилову. Огромна је његова заслуга што је велики број људи из овог краја отишао и тамо се настанио радећи на имањима ПКБ-а.

-Чпрљаковићи, 5 к. (Никољдан), ретко су се селили. Има их данас у Ивањици (2) и један y Француској.

У ову фамилију су се уселили:

-Дуњићи, (славе Никољдан) из Маскове. Од Дуњића данас има одсељених у Чачку и Београду.

-Лазаревићи, из Маскове.

Зарићи

-Зарићи. Читав засеок чине Зарићи, 18 к., који славе Никољдан. Од ових Зарића данас има у: Београду (3), Ужицу (2) и Ивањици (З).

Матићи

Нико у селу не зна зашто je овај засеок добио то име, поготову кад нема таквог презимена на подручју Деретина. Засеок се шири на неколико фамилија које овде живе:

-Вишњићи, 2 к. (Никољдан), нису y сродству са Вишњићима у суседним Кушићима. Вишњићи у Кушићима су y сродству са Вишњићима y Кладници, а ови Вишњићи су y сродству са другим фамилијама у овом селу, јер имају исту славу, а и предање казује. Има их одсељених y Ивањици (2), Чачку (4), Београду (2), Слатини (3). Од ових Вишњића који су одсељени крајем прошлог и почетком овог века y Слатини код Чачка, један (Александар) је био дуго година директор Фабрике резног алата, а касније и председник општине у Чачку. Данас живе и у Немачкој.

-Лугићи, 4 к. (Никољдан), су дали после рата неколико интелектуалаца. Данас их има y Ивањици (4), Београду и Швајцарској.

-Ратковићи, 3 K. (Никољдан), дошли су из села Раткова из Васојевића. Има их неколико одсељених у Колубари и Подгорини. Данас их има у Београду (3), Заблаћу и Чачку. Ратковићи у Невадама код Горњег Милановца, славе Јевстендијандан, старином су из Црне горе. Велики број Ратковића има y Лимској Долини.

-Костићи, З к. (Никољдан), не зна се одакле су дошли. Увек их је било само неколико кућа. Данас их има y Чачку.

-Танасијевићи, 2 к. (Јовањдан), такође су мала фамилија y Деретину. Има их одсељених у: Београду, Ивањици и Падинској Скели (2).

Братуљевићи

У овом засеоку живе три фамилије и свака од њих слави посебну славу: три фамилије три славе, а толико слава има у читавом селу.

-Братуљевићи, З к. (Никољдан), воде порекло од Васојевића. У последње време одсељени су y следеће градове: Чачак (2), Београд (5), Ужице и Крагујевац.

-Радосављевићи, 3 K. (Јовањдан), истог су рода са Радосављевићима y Опаљенику (у Врлетницама). Одавде их има одсељених у: Падинској Скели (2), Ивањици и Београду.

-Богдановићи, 2 к. (Стевањдан), доселили су се из Сивчине, из засеока Богдановића. данас од ових Богдановића има потомака y Ивањици (4) и Београду (2).

Комановица

И y овом засеоку има мали број фамилија, а Рацићи су најбројнији.

-Рацићи, 20 к. (Никољдан). Деле се на оне y Комановици и брду по коме је и засеок добио име и на Рациће из Крчевине. Истог су порекла. Крвно су повезани и још нису почели да се склапају бракови измећу Рацића. Има их, како пише Радомир Илић у својој студији о љубићким селима, y Oстри и задржали су и презиме и славу. И данас су бројна фамилија. Дакле, одселили су се из Деретина y моравску долину у другој половини прошлог века. А после нових сеоба из ове фамилије, данас их има y Ивањици (4), Београду (2), Чачку M Слатини.

-Поповићи, 1 K. (Никољдан), ни сами не знају одакле воде порекло. Данас их има из ове фамилије y Ивањици (4) M Београду.

Воденице и заветина.

Деретин има неколико редовничких воденица на Зечком потоку испод села. Тако су познате воденице: Вишњића, Лугића, Братуљевића, Рацића.

Заветина за цео Деретин је Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (1)

  • Саша

    Моје порекло је из Деретина. Чукундеда Радован Зарић се 1884 године доселио из Деретина у село Радмиловић код Кнића. Молим све Зариће из Деретина који нешто више знају о историји фамилије да ми се јаве на мејл sassazaricc@gmail.com

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top