Poreklo prezimena, selo Deretin (Ivanjica)

Poreklo stanovništva sela Deretin, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Zvanično se zna za Deretin, ali y narodu se ovo selo, koje je omeđeno Karađorđevim šančevima (iznad Kušića) – Badnjinom, sa zapadne strane i Zečkim potokom sa istočne strane i Koprivnicomc (zaseokom Opaljenika), ponekad naziva Daretin. Bez obzira kakoc izgovarali ili kao zvaničnici ili kao narod, nesporazuma nema i uvek se misli na jedno od manjih podjavorskih sela u moravičkom kraju, koje se nalazi između: Opaljenika, Kušića M Javorske Ravne Gore.

Zemlje.

Iznad sela se izdižu dva visa: Šančevi (između ovog sela i Kušića) i Visioc. Zemljište je mahom okrenuto prema istoku, pa je plodno i podesno za gajenje voća, a i pšenice i kukuruza (od ratarskih kultura).

Ostali podaci o selu.

Deretin nema svoj centar, nego su to Kušići – naselje, sada varošica zajedno sa Kušićima selom. Tu se od 1928. god. nalazi škola, za mališane i devojčice iz ovog sela i susednih Kušića. A, do tada su deca Deretina, Kušića i Maskove odlazila y Milandžu i preko zime stanovala y internatu.

Zanimanje stanovništva.

Stanovnici Deretina se bave gajenjem stoke, voća i ratarskih kultura. Ovo selo je imalo uvek po nekoliko kiridžija.

Migracije.

Težnja je imućnijih porodičnih zadruga da višak para ulože y zemlju i najčešće su Deretinci kupovali njive pored Morave, y okolini Čačka: Slatini, Mršincima i Zablaću, M y početku su se privremeno saseljavali (sa stokom preko zime) a kasnije potpuno. Jedni bi ostajali y zavičaju, a drugi odlazili na kupljeno imanje: Višnjići, Racići (u Slatini), Ratkovići (u Zablaću).  Savremenici rata i posleratne obnove sećaju se godina kada cy iz ovog kraja neki odlazili u Vojvodinu da tamo žive kao kolonisti. Kažu da je jedan Ratković otišao u Vojvodinu kao kolonista i posle godinu dana se vratio i rekao tada: “Bolje ova voda, vazduh i ovsenica nego tamo pogača”. Nešto kasnije, posle 1952. godine nekoliko ih je otišlo u Padinsku Skelu i tamo ostali, formirali porodice i danas tamo žive.

Izgradnjom pogona Industrije tepiha iz Ivanjice, na Kušićima, stvoreni su uslovi da se zaposle i mladići i devojke iz deretina i da ostanu y rodnom selu. Odlaze iz ovog sela svakodnevno na posao, a uveče se vraćaju kućama. Primetna je, dakle dnevna migracija, y poslednje vreme.

Kolibe.

Samo dve familije iz ovog zaseoka imaju kolibe: Glintići na Badnjini i Matići kod Zaboja.

Poreklo stanovništva.

Redosled zaseoka, počev od Zečkog potoka prema njegovom toku ka Nošnici, bio bi sledeći: Glintići, Zarići, Matići, Bratuljevići i Komanovica.

Rodovi po zaseocima:

Glintići

U ovom zaseoku Deretina nastanjene su sledeće familije: Glintići, Zečevići i Čprljakovići.

-Glintići, 6 k. (Nikoljdan), su veoma jaka familija i iz nje su poticali predsednici opštine i zemljoradničke zadruge. Danas ih ima odseljenih u: Beogradu (2), Novom Sadu, Čačku (Z), Ivanjici i Zablaću. Jedan živi u Švajcarskoj. Iz ove familije potiče direktno ili indirektno nekoliko intelektualaca: lekara, pravnika, i dr.

-Zečevići, Z K. (Nikoljdan), vode poreklo od Mijamanovića, iz Vasojevića, a y rodu su sa Novovićima i Maslovarićima. Danas Zečevića ima y Beogradu (3), Ivanjici i Čačku. Od ovih Zečevića je otac Petra Zečevića (Ljubomir), osnivača i dugogodišnjeg direktora PKB-a, u Padinskoj Skeli i Kovilovu. Ogromna je njegova zasluga što je veliki broj ljudi iz ovog kraja otišao i tamo se nastanio radeći na imanjima PKB-a.

-Čprljakovići, 5 k. (Nikoljdan), retko su se selili. Ima ih danas u Ivanjici (2) i jedan y Francuskoj.

U ovu familiju su se uselili:

-Dunjići, (slave Nikoljdan) iz Maskove. Od Dunjića danas ima odseljenih u Čačku i Beogradu.

-Lazarevići, iz Maskove.

Zarići

-Zarići. Čitav zaseok čine Zarići, 18 k., koji slave Nikoljdan. Od ovih Zarića danas ima u: Beogradu (3), Užicu (2) i Ivanjici (Z).

Matići

Niko u selu ne zna zašto je ovaj zaseok dobio to ime, pogotovu kad nema takvog prezimena na području Deretina. Zaseok se širi na nekoliko familija koje ovde žive:

-Višnjići, 2 k. (Nikoljdan), nisu y srodstvu sa Višnjićima u susednim Kušićima. Višnjići u Kušićima su y srodstvu sa Višnjićima y Kladnici, a ovi Višnjići su y srodstvu sa drugim familijama u ovom selu, jer imaju istu slavu, a i predanje kazuje. Ima ih odseljenih y Ivanjici (2), Čačku (4), Beogradu (2), Slatini (3). Od ovih Višnjića koji su odseljeni krajem prošlog i početkom ovog veka y Slatini kod Čačka, jedan (Aleksandar) je bio dugo godina direktor Fabrike reznog alata, a kasnije i predsednik opštine u Čačku. Danas žive i u Nemačkoj.

-Lugići, 4 k. (Nikoljdan), su dali posle rata nekoliko intelektualaca. Danas ih ima y Ivanjici (4), Beogradu i Švajcarskoj.

-Ratkovići, 3 K. (Nikoljdan), došli su iz sela Ratkova iz Vasojevića. Ima ih nekoliko odseljenih u Kolubari i Podgorini. Danas ih ima u Beogradu (3), Zablaću i Čačku. Ratkovići u Nevadama kod Gornjeg Milanovca, slave Jevstendijandan, starinom su iz Crne gore. Veliki broj Ratkovića ima y Limskoj Dolini.

-Kostići, Z k. (Nikoljdan), ne zna se odakle su došli. Uvek ih je bilo samo nekoliko kuća. Danas ih ima y Čačku.

-Tanasijevići, 2 k. (Jovanjdan), takođe su mala familija y Deretinu. Ima ih odseljenih u: Beogradu, Ivanjici i Padinskoj Skeli (2).

Bratuljevići

U ovom zaseoku žive tri familije i svaka od njih slavi posebnu slavu: tri familije tri slave, a toliko slava ima u čitavom selu.

-Bratuljevići, Z k. (Nikoljdan), vode poreklo od Vasojevića. U poslednje vreme odseljeni su y sledeće gradove: Čačak (2), Beograd (5), Užice i Kragujevac.

-Radosavljevići, 3 K. (Jovanjdan), istog su roda sa Radosavljevićima y Opaljeniku (u Vrletnicama). Odavde ih ima odseljenih u: Padinskoj Skeli (2), Ivanjici i Beogradu.

-Bogdanovići, 2 k. (Stevanjdan), doselili su se iz Sivčine, iz zaseoka Bogdanovića. danas od ovih Bogdanovića ima potomaka y Ivanjici (4) i Beogradu (2).

Komanovica

I y ovom zaseoku ima mali broj familija, a Racići su najbrojniji.

-Racići, 20 k. (Nikoljdan). Dele se na one y Komanovici i brdu po kome je i zaseok dobio ime i na Raciće iz Krčevine. Istog su porekla. Krvno su povezani i još nisu počeli da se sklapaju brakovi izmeću Racića. Ima ih, kako piše Radomir Ilić u svojoj studiji o ljubićkim selima, y Ostri i zadržali su i prezime i slavu. I danas su brojna familija. Dakle, odselili su se iz Deretina y moravsku dolinu u drugoj polovini prošlog veka. A posle novih seoba iz ove familije, danas ih ima y Ivanjici (4), Beogradu (2), Čačku M Slatini.

-Popovići, 1 K. (Nikoljdan), ni sami ne znaju odakle vode poreklo. Danas ih ima iz ove familije y Ivanjici (4) M Beogradu.

Vodenice i zavetina.

Deretin ima nekoliko redovničkih vodenica na Zečkom potoku ispod sela. Tako su poznate vodenice: Višnjića, Lugića, Bratuljevića, Racića.

Zavetina za ceo Deretin je Spasovdan.

IZVOR: Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.