Порекло презимена, село Доњи Крњин (Лепосавић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доњи Крњин, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарад Порекло становништва села Доњи Крњин, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарад Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Доњи Крњин (Лепосавић)

Порекло презимена, село Доњи Крњин (Лепосавић)

Порекло становништва села Доњи Крњин, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Доњи Крњин са својим потесом између Доброг Брда, Дугачке Косе, Катуништа, Шанца и Ибра.

Тип ссела.

Куће су недалеко од Ибра. Према Језеринама и Борови је ниско побрђе Становиште и Шанац, према Горњем Крњину су Чукара и поток Омеровац, а источна граница је на Ибру.

Воде.

Има изворску воду: Врело и Мачак су ниже Радојевића кућа, извор Ковиљача је код Вукомановића кућа, извор Врбље је код Виријевића кућа, чесма и устава су код Радосављевића кућа. Томовићи и Виријевићи имају по два бунара, а Трифуновићи имају један. Сви бунари лети ослабе водом. Стока се поји на Ибру и потоцима.

Земље и шуме.

Њиве су добре за стрна жита. Оне су помешане с ливадама на местима: Голо Брдо, Крстати Дуб, Марина Ливада, Попов До, Селиште, Топоље, Дуварине, Сувара, Средњи Брег, Трапиште, Трудин Лаз, Бачиште, Златова Кућа, Враниште, Бресјак, Лођ поред Ибра, Заједница и Кућиште. Повише села је Јагњило. Шуме и испаше су по Катуништу ниже Дугачке Косе и Црног Врха  (1102 м). У селу се не памти да је било борове шуме.

Старине, историјат и остали подаци о селу.

Назив села забележен је 1363. године. Од насеља из турског времена остали су старо гробље, код којега је данашње, и црквина у јужном делу села. Од црквине одржали су се зидови од тесаног камена, високи 1,5 м. Године 1948. у селу је било 328 становника.

Порекло становништва.

-Симоновићи, 4 куће, Св. Никола, су Кучи, старији досељеници; Симоновићи у Берберишту су им одељаци.

После 1878. доселили су се на земље одсељених родова у Топлицу:

-Требаљевци, Радосављевићи, 9 кућа, Радојевићи, 4 кућа, су од Радосављевића у Завадама и Требаљеваца у ибарском Крушеву; имају одсељене одељаке у Лешку у копаоничком Ибру и негде у Топлици.

-Виријевићи, 9 кућа, Вукомановићи, 5 кућа, Томовићи, 4 куће, Св. Арханђео, су досељени из Ранчића у ибарском Колашину; имају одсељене одељаке у Мекинићу и у Рудници у копаоничком Ибру.

-Васовић, 1 кућа, Св. Илија, је досељен из Колашина на Ибру, у коме и сада имају крвне рођаке.

-Каримановићи, помухамедањени Кучи, одселили су се око 1880. године у колашинску Јабланицу на Ибру.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (4)

  • Sinisa

    Postovani,
    Slobodan sam ispraviti i dodati sledece:
    1. Radosavljevici su stari i najveci rod u selu, slave Svetog Luku, poreklom su Rovcani iz Trebaljeva, Crna Gora a imaju zajedničke predke sa Trboljevcima ( a ne Trebaljevci) iz Kruševa -opština Leposavić;
    2. Vasovići, koji su u vreme prikupljanja ovih podataka imali jednu kuću u selu, ne slave Sv. Iliju već Svetog Ignjatija Bogonosca.

    s pozdravom Siniša Radosavljević

    Одговори
  • Sinisa

    Postovani, radi objektivnog informisanja korisnika ovog sajta moram ispraviti i sledece:
    Iz D. Krnjina se 1880. godine nisu odselili Karimanovici vec Kahrimanovici (Abrasi) u Jablanicu (gde ih vise nema), a odatle u Jezgrovice, Rozaje, N.Pazar i Tursku. Imanje koje su oni obradjivali pored desne obale Ibra i sada mestani sela nazivaju Abraski Lug (Obraski Lug). Pozzz Sinisa.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top